17:51 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Federika Mogerini u Skoplju

    Balkanska turneja zavrtanja ruku

    © Tanjug / STF
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    2279
    Pratite nas

    Gromoglasno najavljena i lepim rečima začinjena „balkanska turneja“ visoke predstavnice EU Federike Mogerini naizgled je doživela debakl.

    Nakon što je makedonski predsednik Đorđe Ivanov saopštio da ne može da prihvati njen zahtev da dâ mandat Zoranu Zaevu, Mogerinijeva je u Skupštini Srbije prošla kroz „toplog zeca“ u organizaciji radikala i Dveri.

    I iz same Unije stigli su glasovi koji su posetu Mogerinijeve Zapadnom Balkanu ocenili kao misiju težu i od one koja je dovela do nuklearnog dogovora Irana i SAD.

    Nova nada

    Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku, kaže za Sputnjik da EU mora pružiti neku vrstu nove poruke Zapadnom Balkanu, koji je suočen sa unutrašnjim problemima od Bosne, preko Makedonije, do unutrašnjih zbivanja u Crnoj Gori.

    On dodaje da je očigledno da postoji neka vrsta unutrašnje nestabilnosti na Zapadnom Balkanu, ali i da je neophodan novi podsticaj EU da reši situaciju. Pritom treba imati u vidu da EU gubi onaj uticaj u regionu koji je imala pre „bregzita“ ili pobede Trampa na američkim izborima.

    „Mislim da su dometi ove posete u nekoj meri ograničeni, odnosno da su vrsta mere za sprečavanja možda nekih lošijih scenarija koji bi mogli da se dese. Mislim da je bitno, što se tiče samog napretka ka članstvu u EU, da Brisel dâ neku vrstu nove nade Zapadnom Balkanu i ovih šest subjekata, da će se taj proces uspešno nastaviti, i naravno, sa nekom perspektivom budućeg članstva koja se u ovom trenutku, još uvek, ne nazire“, kaže Đukanović.

    Sukob sa Ivanovim

    Kad je reč o „rampi“ koju je Ivanov udario Mogerinijevoj, Đukanović smatra da je situacija u Makedoniji izašla iz sistema ustavnog prava.

    „Sama ideja predsednika Ivanova da ne da mandat onome ko je obezbedio većinu u Sobranju sama po sebi je upitna i u sukobu sa ustavom Republike Makedonije. Mislim da je u tom smislu bila sugestija Mogerinijeve, da se zapravo poštuju demokratske procedure i da se onome ko osigura većinu, ma iz koje partije bio, da mandat“, kaže Đukanović.

    Prema njegovim rečima, to nije mešanje u unutrašnje stvari Makedonije, ako se Mogerinijeva pozvala na formalne procedure koje su predviđene Ustavom.

    „Zapravo, to je samo poziv na poštovanje načela vladavine prava i Makedonija, koja je kandidat, doduše sa još uvek nezapočetim pregovorima, dužna je da se pridržava vlastitog nacionalnog zakonodavstva, pa i Ustava kao najvišeg akta“, ocenio je Đukanović.

    Američki amanet

    Aleksandar Vučić na proslavi Dana oslobodioca otadžbine u Ruskoj ambasadi
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Prema njegovoj oceni, poseta Mogerinijeve vrlo malo će spustiti tenzije u regionu, jer očigledno je da postoje brojni problemi koji provociraju nestabilan scenario u bilateralnim odnosima.

    Pre svega, smatra Đukanović, reč je o obnavljanju tužbe „jednog dela rukovodstva BiH“ protiv Srbije za agresiju i genocid, kao i akutnoj krizi u Makedoniji. S druge strane, tu je i problem odnosa Beograda i Prištine u kontekstu daljih pregovora, jer „očigledno je da Priština opstruira formiranje Zajednice srpskih opština“.

    „Ali ono što je veoma bitno je da se u ovoj konstelaciji jako loših zapadnobalkanskih bilateralnih odnosa, ali i krize multilateralne saradnje, Beograd postavio u ovom trenutku kao neko ko je konstruktivan i čija je uloga prepoznata ne samo od strane EU. Čini mi se da je ta pozitivna uloga Srbije u regionu priznata i od SAD i od Ruske Federacije“, kaže Đukanović.

    Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu dr Slobodan Samardžić kaže da je Balkan postao briga EU zato što im ga je Amerika prepustila kad je završila „grubi deo posla“ — bombardovanje i primenu sile.

    Održavanje kondicije zavrtanjem ruku

    EU pokušava na Zapadnom Balkanu da afirmiše svoju spoljnu politiku, ocenjuje Samardžić i dodaje da joj „inače nigde ne ide sem u Srbiji“.

    „Jedini relativni uspeh je Briselski proces, koji za Srbiju predstavlja poraz, ali je jedino čime Unija može da se pohvali. Ali ni to ne ide dobro, jer Albanci ne daju ZSO, a s druge strane Beograd nije spreman, bar za sada, da potpiše taj konačni dokument, obavezujući pravni dokument“, kaže Samardžić za Sputnjik.

    Uz to, BiH je država koja ne funkcioniše, Makedonija se raspada, Crna Gora je ogrezla u korupciji i ekonomski je slaba država. U takvoj situaciji, od dolaska Mogerinijeve očekuju da uz lepe reči „podeli neku lekciju, dâ neki uslov i neku reč ucene ili, kako inače rade, da zavrću ruke“.

    „Mi o tome nećemo ništa znati zato što oni te svoje grube metode kriju, ali treba staviti do znanja evropskoj javnosti i briselskoj birokratiji da EU vodi računa o Zapadnom Balkanu, sa kojim joj ne ide baš najbolje. Tako da te povremene posete i povremene reči ohrabrenja imaju samo ritualni karakter, koji se ponavlja iz meseca u mesec, bilo da je u pitanju Mogerinijeva ili izvesni Mekalister ili Han i tako se menjaju da bi održavali kondiciju, a inače se ništa bitno ne događa. Naprotiv, stvari idu nagore“, ocenjuje Samardžić.

    Igranka na nebitnoj temi

    Samardžić dodaje da je reč o jednoj igri koju Unija igra već više od deset godina.

    „Njoj zapravo zapadni Balkan nije prvi na listi prioriteta. Oni se sad bave svojim, takozvanim istočnim granicama, sankcijama protiv Rusije, držanjem ukrajinske vlade pod kontrolom, pokušajem da se proširi uticaj prema istoku i to im je najvažnije, ne računajući unutrašnju krizu koja ima najveći prioritet — krizu evrozone, migracionu krizu, krizu institucija“, kaže Samardžić.

    On smatra da je Zapadni Balkan već deset godina za EU rezervna i za njihovu politiku — nebitna tema.

    „Ali moraju da drže taj prostor pod kontrolom, a modus kako to čine su stalna obećanja i stalno držanje političkih elita u nekakvoj javnoj formi, a što se tiče rezultata, vidimo da su oni poražavajući. Ali ta se politika neće dugo menjati jer Unija prema ovom prostoru nema drugačiju politiku“, zaključio je Samardžić.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    tužba BiH protiv Srbije, kriza EU, Bregzit, tenzije, turneja, genocid, evrointegracije, EU, Slobodan Samardžić, Donald Tramp, Dragan Đukanović, Đorđe Ivanov, Federika Mogerini, Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija, Kosovo i Metohija, SAD, Crna Gora, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga