02:54 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    180
    Pratite nas

    Zašto je toliko važno koja televizijska stanica se nalazi na kom mestu u trenutku kad korisnik uključi televizor? Treba li i tu organizovati žreb kao za mesto predsedničkih kandidata na izbornom listiću? Da li je problem u televiziji, kablovskim operatorima ili zakonu?

    Srbija bi da se za predsednika izbori, a REM se češlja. Gotovo u finišu izborne predsedničke kampanje, sinoć i danas je tema raspored kanala na daljinskom upravljaču. Da, baš tako.

    Televizije međusobno polemišu, tumače zakon svaka na svoj način, a Regulatorno telo za elektronske medije (zasad) ćuti. Tako je, prema ovom pitanju, radilo tri godine i tim nečinjenjem ostavilo prostor za različita tumačenja zakona.

    Prvi ili Jedan, Jedan ili Prvi

    Naime, kablovski operator SBB digitalna D3 televizija odlučio je da promeni raspored kanala u svojoj ponudi, o tome je pisanim putem obavestio korisnike, a od juče svi oni koji ne žele sami da pozicioniraju kanale — na prvoj poziciji umesto kao dosad RTS, kad uključe TV prijemnike, imaju televiziju N1.

    Javni servis se, nezadovoljan takvom promenom, žalio REM-u, a Jovana Lukić iz SBB-a je izjavila da logička numeracija regulatora ne postoji, da svi kanali ne mogu da budu na istom mestu i da mora da postoji njihov redosled, te da ona ne bi govorila o ugrožavanju pozicije.

    Dragan Bujošević, generalni direktor RTS-a, za Sputnjik kaže da pošto REM nije uradio zakonom propisani posao, onda SBB uzima zakon u svoje ruke i počinje da favorizuje svoje kanale.

    „Zakon propisuje da nijedan od operatora ne sme da favorizuje sopstveni proizvod. Ovog puta SBB apsolutno favorizuje svoje proizvode, ne samo televiziju N1, već četiri svoja kanala“, tvrdi Bujošević.

    SBB je, podvlači on, svoje kanale gurnuo na najbolja mesta, a sve RTS-ove na lošija mesta.

    „Očigledno da SBB ima nešto protiv RTS-a. Šta je to, ne znamo. Možda to što RTS misli da je normalno da svi kablovski operatori plaćaju ne samo RTS-u nego i ostalim televizijama koje prenose. Od RTS-a uzimaju gotovo 20.000 sati novog programa godišnje i ne plaćaju nijednog dinara“, smatra Bujošević.

    Drugi razlog koji generalni direktor RTS-a navodi za Sputnjik jeste taj što RTS ima sporove sa SBB-om, odnosno što smatra da SBB ne može da bez zatamnjivanja emituje strane serije, filmove, sportske prenose i ostale sadržaje koje i RTS kupuje u inostranstvu.

    „Svuda u okruženju i Evropi medijski javni servisi su na prvom poziciji. To je nešto što se smatra normalnim“, ističe Bujošević.

    Politika ili privilegija

    S druge strane, prema uverenju Jugoslava Ćosića, direktora programa televizije N1, zahtev RTS-a upućen REM-u isključivo je rezultat političkih pritisaka i instrumentalizacije RTS-a.

    Osnovna svrha tog zahteva, tvrdi Ćosić za Sputnjik, jeste da se televiziji N1 apsolutno umanji gledanost tako što će se SBB primorati da je sa pozicije jedan premesti iza svih domaćih kanala, a da se u isto vreme, kao neka vrsta kolateralne dobiti, obezbedi privilegovana pozicija za RTS.

    Dakle, cilj i zadatak RTS-a nisu da bude najgledaniji, prema mom uverenju, a i prema zakonu, čime se inače direktor RTS-a hvali.

    Cilj i zadatak RTS-a su, sugeriše Ćosić, da razvija informativni, edukativni, obrazovni i tek na kraju zabavni program jer ga građani Srbije plaćaju zbog toga, a ne da bi se takmičio da bude najgledaniji.

    „Naše pravne službe znaju zakon, a on se isključivo odnosi na oblast emitovanja posredstvom nacionalnih frekvencija i nijednom rečju ne pominje kablovske provajdere. Ne može REM sebi da dodeli pravo da reguliše oblast koju pozitivno zakonodavstvo ne reguliše“, ističe Ćosić.

    N1, poručuje direktor programa ove televizije, poziva nadležne državne organe i regulatorna tela da postupaju u skladu sa postojećim, a ne sa nepostojećim zakonskim ovlašćenjima.

    U slučaju svakog drugog ishoda, upozorava Jugoslav Ćosić, N1 će bez svake sumnje da traži zaštitu OEBS-a, svih relevantnih medijskih autoriteta u EU i svih profesionalnih udruženja.

    Šta kaže država?

    Ministarstvo kulture i informisanja, kako za Sputnjik kaže državni sekretar Nino Brajović, smatra da je u nadležnosti REM-a da uradi logičku numeraciju kanala jer je to formulacija iz zakona o elektronskim medijima koja se spominje u članu 22 i članu 100.

    To praktično znači, pojašnjava Brajović, da je posao REM-a da kablovskim operatorima da numeraciju kanala po redosledu kojim treba da ih stave u svoju ponudu.

    „Pritom mislim pre svega na kanale kojima REM daje na javnom konkursu dozvolu za zemaljsko emitovanje. Svi ostali kanali koje kablovski operatori imaju u ponudi bi trebalo da ih rasporede u skladu sa svojom voljom i interesom“, naglašava Brajović. 

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    U Srbiji predsednik — kapisla za promene
    Nema rijaliti Srbije, ima samo virtuelne Srbije
    More kandidata, a suša programa
    Teror preletača pred sud glasača
    Tagovi:
    izbori za predsednika Srbije, medijska reforma, medijski zakoni, OEBS, televizija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga