04:30 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    81602
    Pratite nas

    Albanci, SAD i EU pokazali su za više od decenije da je Kosovo neuspešan projekat. Jačanje uticaja DAEŠ-a i poprilična destabilizacija na albanskom etno prostoru takođe nisu baš najbolja preporuka za ostanak i opstanak takozvane republike Kosovo u statusu u kom je danas.

    Francusko povlačenje priznanja Kosova bio bi tektonski događaj, tvrdi za Sputnjik politikolog Aleksandar Pavić osvrćući se na izjavu Marin le Pen, liderke Nacionalnog fronta, da će ukoliko pobedi na tamošnjim predsedničkim izborima ispraviti, kako je navela, nepravdu nanetu Srbima i poništiti priznanje od strane njene države.

    Neminovno preispitivanje

    Kad bi Francuska povukla priznanje, dogodila bi se prekretnica, dodaje Pavić, jer bi to uticalo na neke od manjih evropskih država koje su pod pritiskom priznale Kosovo.

    „Imam na umu recimo Češku, da ponovo preispita tu svoju odluku. Takođe bi spao pritisak na zemlje kao što je Austrija, koje kubure sa sve većim brojem islamističkih terorističkih ćelija, da ne govorimo o albanskoj mafiji“, precizira Pavić.

    Još važnije je, ističe Pavić, što bi Francuska javno obrazložila zašto je poništila priznanje. Pošto takav francuski stav ne bi mogao da bude ignorisan, a njihovo obrazloženje bi u medijima otvorilo pitanje kako je uopšte došlo do priznanja Kosova, zbog čega je do toga došlo i zašto Francuska povlači to priznanje.

    Neko kao Marin le Pen, pretpostavlja Pavić, obrazložio bi to na pravi način.

    „Zato što su protiv nagrađivanja terorizma, zato što su protiv uspostavljanja prostora gde mogu da se razvijaju radikalne ideologije, kriminal, trgovina drogom i ljudima na evropskom tlu. I, uopšte, da je to posledica globalističke politike koja je obeležila svet u prvih četvrt veka posle pada Berlinskog zida, gde su nagrađivani i podsticani upravo radikalni islamistički i teroristički pokreti širom sveta. To je, inače, politika koju je novi američki predsednik sam doveo u pitanje“, sugeriše Pavić.

    Otvorila bi se, dodaje ovaj politikolog, nova stranica u preispitivanju cele politike i šta u stvari jeste Kosovo.

    Neuspešna kvazidržava i indikacije

    S druge strane, Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže za Sputnjik da dobra volja Marin le Pen dosta znači, ali je pitanje da li je to i formalno pravno dovoljno, odnosno kakva je u svemu tome uloga francuske vlade.

    Što se kosovske nezavisnosti tiče, taj proces je prema Prorokovićevom mišljenju u problemu gledajući sa aspekta zapadnih društava i država.

    Takozvana republika Kosovo je neuspeo projekat, i taj neuspeh će, sugeriše Proroković, otvoriti duboke rasprave u raznim državama i na kraju možda i dovesti do povlačenja određenih priznanja.

    „S jedne strane, sve što je urađeno na Kosovu u proteklih 10 godina nije baš sjajno, niti kad se govori o albanskim vlastima, niti kad se govori o angažmanu EU. S druge strane, verovatno jačanje uticaja DAEŠ-a i poprilična destabilizacija na albanskom etno prostoru nisu baš najbolja preporuka za ostanak i opstanak takozvane republike Kosovo u statusu u kom je danas“, ističe Proković.

    Sjedinjene Države i ključne članice EU, podseća Proković, nisu mogle da otčepe proces priznavanja Kosova dok u igru nisu ušle islamske države predvođene Saudijskom Arabijom.

    „Čitav proces pokazao je neuspeh Zapada čija se geografska zona uticaja značajno smanjila. Broj država koji je sledio SAD sredinom devedesetih je čak prelazio 100, dok se danas to svelo na 40 do 50 članica Saveta bezbednosti“, precizira Proković.

    Na samom Kosovu, dodatno pojašnjava svoje stanovište Proroković, stanje je katastrofalno.

    Objašnjavali su, podvlači, da će takozvana nezavisnost doneti ekonomski prosperitet, uređen sistem, izgradnju institucija… Međutim, naglašava Proroković, Kosovo je i dalje teritorija kojom gazduju kriminalni klanovi i nijedna institucija nije izgrađena.

    Nije EU donela izgradnju institucija, tvrdi, nego su izgleda evropski zvaničnici koji su na Kosovo išli počeli da rade prema metodologiji kosovskih Albanaca, te su i sami postali i te kako korumpirani.

    „Nije došlo ni do stabilizacije u regionu. Danas vidimo da je to bila samo etapa u procesu albanskog nacionalnog zaokruživanja. Dakle, Kosovo nije tačka nego zarez u stvaranju ’Velike Albanije‘“, podvlači Proroković.

    A za deceniju, dve…

    Trebalo je pet-šest godina da se pokaže je takozvana republika Kosovo neuspeh zapadnih diplomatija, kaže Dušan Proroković i svedoči da je, kad je to onomad govorio, to nailazilo na osude i otvaralo polemike u javnosti.

    „Danas se vidi da je prosto bilo tako. Pretpostavljam da će se i ovi neuspesi pokazati u relativno kratkom roku. Posmatrano sa istorijskog aspekta, 10 do 20 godina za istoriju nije ništa“, posebno naglašava Proroković.

    I politikolog Aleksandar Pavić veruje da je realno da će kad-tad doći do preokreta prema pitanju priznanja Kosova, ali naglašava da srpski narod i država moraju biti proaktivni u tome jer se stvari same od sebe neće desiti.

    „Niko ne daje nikakve garancije, ali je sigurno jedno — to zahteva mnogo napora koji do sad nije bio ni približno adekvatan. Moramo da podvučemo da to jeste naše, da je nepravedno oteto od najgorih elemenata koji ugrožavaju ne samo našu nego i bezbednost evropskog kontinenta i čitavog sveta. To će pogurati neke druge procese koje sad možda i ne vidimo“, zaključuje Pavić.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Rama: Bez Albanaca nema Makedonije
    Rama: Srbi će na Kosovo moći da uđu samo kao turisti
    Rama: Priznanje Kosova je korisno za Srbiju
    Velika Albanija — nekom san, nekom noćna mora
    Projekat „Velika Albanija“ opasnost za ceo region
    „Velika Albanija“ pod kapom Evropske unije
    Tagovi:
    marin le pen, Zapad, Francuska, priznanje, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga