00:42 25 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Džordž Soroš

    Put kojim se ređe ide: Orban protiv Soroša

    © AFP 2019 / ERIC PIERMONT
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    5904

    Da li će glas mađarskog premijera dobiti podršku još neke „balkanske državice“ koju je „zaposeo“ čovek koga zovu nekrunisanim kraljem istočne Evrope — Džordž Soroš? Ili je istina da je Soroš trojanski konj Zapada koji samo izvršava naređenja.

    O Džordžu Sorošu, milijarderu koji „vedri i oblači“, smenjuje i postavlja političare i vlade, pre svega u malim državama — po narudžbini velikih sila, priča se duže od dve decenije. Međutim, do sada čoveku čije lično bogatstvo u evrima teži 23,7 milijardi i koji „nogom“ otvara vrata Bele kuće niko nije rekao — Stop! Niko, do Viktora Orbana, mađarskog premijera, koji je jasno rekao da ne dozvoljava da Soroš utiče na politiku ove zemlje. Orban nije ovim samo obelodanio da je Soroš „svetski političar iz senke“ već je obelodanio i način na koji uspeva da se infiltrira u um neke nacije.

    Naime, Orbanovo „Stop!“ Sorošu počelo je tako što su Mađari usvajajući zakon o visokom obrazovanju praktično zabranili rad Centralnoevropskog univerziteta (CEU) u Mađarskoj, čiji je osnivač Džordž Soroš. Ovo je izazvalo pravu malu bunu u Evropskom parlamentu, čime je Soroševa velika uloga u politici, faktički, potvrđena.

    A ko bolje zna Sorošev način delovanja od Orbana, koji je i sam svojevremeno bio Sorošev stipendista!

    Koristeći Soroševu taktiku, Orban je svoj potez opravdao rečima da je CEU „varao“ jer nije imao kampus u državi porekla i izdavao diplome koje su priznavale i Mađarska i SAD, te na taj način imao prednost u odnosu na lokalne institucije.

    „Mađarska je suverena zemlja, podržava znanje u svim slučajevima ali ne toleriše prevare. Nijedan milijarder nije iznad zakona, i zato ovaj univerzitet mora da poštuje zakon“, rekao je Orban.

    U Soroševu odbranu ustao je američki Stejt department, kao i stotine akademaca i univerziteta koji su podržali CEU, koji je osnovan 1991. i trenutno ga pohađa 1.400 studenata iz 108 država.

    Podsećanja radi, poslednji koji se suprotstavio Sorošu, ali ne ovako javno, bio je bivši predsednik češke vlade Vaclav Klaus. Zbog tog sukoba Sorošev CEU je morao da zatvori vrata u Pragu, gde je radio od 1991. do 1996, i preseli se u Budimpeštu.

    Među Srbima se nezvanično pojavio prvi put 1990. godine, a zvanično 1997, kada je bio u poseti tadašnjem gradonačelniku Beograda Zoranu Đinđiću. Sveprisutan je u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, a posebno u Albaniji… Soroš u svom bogatom arsenalu zemalja kojima je „pomogao“ da promene vladu ima: Poljsku, Ukrajinu, Češku… A preko svojih fondacija pokušao je da „uđe“ u Rusiju i Kinu, ali to mu nije uspelo.

    Soroš je jedan od najvećih finansijera Fondacije Klintonovih i čovek koji je svesrdno radio protiv Donalda Trampa.

    Naoružan milijardama dolara, sa nekoliko nevladinih organizacija i slobodnim pristupom centrima za odlučivanje u Vašingtonu, veoma mu jednostavno polazi za rukom da obara vlade u svetu, ali i da im „pokrade imovinu“ ako više nisu pogodne za „biznis“. A Soroš je pre svega biznismen. Njegov uspon počeo je sa padom Berlinskog zida i kolapsom komunizma u Istočnoj Evropi. Oni koji beleže njegov „uspon“ tvrde da je „Soroš tada shvatio da je došao njegov trenutak da deluje i na političkom polju“. Tada je sa tri miliona dolara podržao „Poljski pokret Solidarnost“, kao i Vaclava Havela u Češkoj i Andreja Saharova u SSSR-u.

    U medijskim arhivama, godina 1984. važi za godinu kada Soroš otvara prvi Institut za otvoreno društvo u Mađarskoj. Ulaže milione dolara u „nezavisne medije“ i opozicione pokrete u raznim zemljama Istočne Evrope, a spekuliše se da je još pre bombardovanja Srbije bacio oko na rudnik „Trepču“, vredan nekoliko milijardi dolara. Kroz svoju Međunarodnu kriznu grupu, Soroš je faktički diktirao nezavisnost Kosova i „privatizaciju“ srpske imovine. U Soroševoj Međunarodnoj kriznoj grupi nalaze se, prema medijskim napisima, Zbignjev Bžežinski, Vesli Klark, nekadašnji vrhovni komandant NATO snaga u Evropi, kao i Ričard Perl i Pol Volfovic. U vezu sa Sorošem dovodi se i Džejms Bejker, nekadašnji američki sekretar za odbranu Frenk Karluči, bivši predsednik Amerike Džordž Buš, Međunarodni tribunal u Hagu, ali i Fondacija Hilari i Bila Klintona.

    Soroš godišnje potroši trista miliona dolara za održavanje mreže svojih organizacija, sa oko 1.000 zaposlenih u 30 zemalja sveta.

    Prema pisanju medija, Soroš je trenutno najaktivniji u Makedoniji i Albaniji, a u sprezi sa Klintonovima navodno je angažovan na ostvarenju krajnjeg plana „prirodne Albanije“ — sinonim za „Veliku Albaniju“. Da u svemu ima istine može se zaključiti na osnovu objave Vikiliksa. Naime, Vikiliks je objavio da je Džordž Soroš u mejlu koji je uputio Hilari Klinton 2011. godine, dok je bila šef diplomatije, dao detaljna uputstva kako da pristupi tadašnjim nemirima u Albaniji, ističući da je za to „potrebna pažnja najvišeg nivoa američke vlade“.

    Mejl je datiran na 24. januar 2011. godine, a poslat je sa adrese Džordža Soroša. Podsećanja radi, u to vreme je albanska opoziciona Socijalistička partija odbila da prizna rezultate izbora iz 2009. godine, prema kojima je tadašnji premijer Sali Beriša pobedio uz neznatnu prednost. Portal Raša tudej preneo je tada da u tekstu mejla Soroš, između ostalog, daje precizna uputstva kako treba rešiti krizu u Albaniji.

    „Smatram da je neophodno hitno uraditi dve stvari: maksimalno angažovati međunarodnu zajednicu kako bi premijer Beriša i lider opozicije Edi Rama sprečili dalje demonstracije i ublažili javnu retoriku; imenovati visoke evropske zvaničnike kao posrednike“, piše u mejlu upućenom tadašnjoj državnoj sekretarki SAD.

    Soroš, pored toga, predlaže tri kandidata za posredovanje u rešavanju albanske krize: Karla Bilta, Martija Ahtisarija i Miroslava Lajčaka, uz objašnjenje da su sva trojica „snažno vezani za Balkan“.

    „SAD i EU moraju da sarađuju u potpunoj harmoniji po ovom pitanju, ali s obzirom na evropske aspiracije Albanije, EU mora da ima prednost“, navodno je napisao Soroš i ponudio da njegova fondacija u Tirani „pažljivo prati situaciju i može da obezbedi nezavisnu analizu krize“.

    Nekoliko dana nakon što je ovaj mejl stigao na adresu Hilari Klinton, EU je zaista poslala jednog od preporučenih kandidata, Miroslava Lajčaka, na sastanak sa albanskim liderima u Tirani kako bi pokušao da posreduje u okončanju nemira.

    Soroš je vezan i za ekonomski kolaps na Tajlandu, za sukobe na Bliskom istoku, migrantsku krizu, poreske pronevere…

    Svojevremeno je otkriveno da je zaradio više od 13 milijardi dolara izbegavanjem plaćanja poreza. Američke vlasti su promenile zakone i naredile Sorošu da plati 6,7 milijardi dolara zaostalih poreza, ali on je odgovorio tako što je preselio sav taj novac u Irsku.

    Zbog interesovanja za ovaj region, zovu ga „nekrunisani kralj Istočne Evrope“. A koliko je Soroš važan u evropskim tokovima govori i izjava predsednik Evropske komisije Žan Kloda Junkera koji je izjavio „da mu se ne sviđa pravac kojim ide Mađarska, gde desničarski i populistički premijer Viktor Orban žele da zatvore liberalni univerzitet koji je osnovao američki finansijer Džordž Soroš“.

    Tagovi:
    uticaj, Univerzitet, Fondacija za otvoreno društvo, Vikiliks, Fondacija Klinton, EU, Marti Ahtisari, Donald Tramp, Bil Klinton, Karl Bilt, Zoran Đinđić, Hilari Klinton, Miroslav Lajčak, Džordž Soroš, Viktor Orban, Irska, Češka, Albanija, Mađarska, Poljska, SAD, SSSR, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga