22:37 20 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Karađorđe PetrovićMiloš Obrenović

    Karađorđe i Miloš imali najbolje lobiste za Srbiju

    © Wikipedia
    1 / 2
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1293
    Pratite nas

    Vest da je u američkom Kongresu formiran kokus sa ciljem da obezbedi nastavak podrške Vašingtona Albancima na Balkanu bila je dobar povod da proverimo kako Srbija lobira i na koji način se bori za svoje interese u geopolitičkoj igri velikih sila.

    Svaka zemlja na svetu ima svoje nacionalne i državne interese, konstatuje za Sputnjik istoričar Čedomir Antić, samo nije svaka sposobna da ih brani. Male zemlje, sugeriše, posebno treba da koncipiraju svoje nacionalne i državne interese i na poseban način da ih brane.

    Stopirali šest albanskih rezolucija

    „Pogledajte samo koliko velike sile izdvajaju za unutrašnju i spoljnu bezbednost, koliko su dela i nedela širom planete počinile, uveravajući svoje ali i strane građane da je to bilo u interesu njihove nacionalne i državne bezbednosti“, napominje Antić.

    Srpski kokus postoji i danas u Kongresu, tvrdi za Sputnjik Borko Stefanović, sadašnji lider Levice Srbije, a u periodu od 2003. do 2007. zamenik ambasadora Srbije u Vašingtonu, koji je imao zadatak da formira ovaj kokus.

    Tada je srpski kokus, svedoči Stefanović, imao 35 kongresmena i senatora i bio jedan od dva bikameralna kokusa, što znači da su u njemu članovi bili i senatori i kongresmeni.

    Kokusi su, inače, pojašnjava Stefanović za Sputnjik, interesne organizacije kongresmena i senatora koje se bave određenom temom i daju podršku određenim stavovima ili vrednostima, odnosno narodima ili državama.

    To je stara institucija i predstavlja nezaobilazni faktor svakog lobističkog procesa u Vašingtonu. Ti ljudi nisu plaćeni, već sve rade iz ubeđenja ili zato što imaju birače određene etničke grupe, kako oni to nazivaju, u svojoj izbornoj jedinici.

    Nenad Vasić
    © Sputnik / Radoje Pantović

    „Svaki etnički kokus ili bilo koji drugi se osniva u svakom sazivu Kongresa. Tako da je albanski kokus samo obnovljen, tačnije ponovo su aplicirali administrativnom odboru Kongresa i samo potvrdili da i dalje deluju“, precizira Stefanović za Sputnjik.

    Koji je srpski državni interes

    Srpski kokus je organizovao četiri javna slušanja o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, naročito posle martovskog pogroma 2004, osam pisama tadašnjem predsedniku Džordžu Bušu sa zahtevima da se izađe u susret Srbiji u pregovorima oko statusa Kosmeta kao i oko zaustavljanja terora i napada na Srbe na Kosovu i Metohiji i njihovu baštinu.

    „I ono što je najvažnije i što u stvari treba da bude svrha svakog kokusa jeste da je srpski kokus uspešno zaustavio šest proalbanskih rezolucija i progurao osam prosrpskih rezolucija. Rezolucije su neobavezujući ali usaglašeni dokumenti kojima Kongres potvrđuje određeni stav. Podsetiću vas da tokom aktivnog rada srpskog kokusa Kongres nijednim dokumentom nije priznao nezavisnost Kosova“, posebno podvlači Stefanović.

    Ako neko ne zna šta želi, kategoričan je Čedomir Antić, onda mu ne vredi da unajmljuje advokate i da stvara bilo kakve vojske, pa ni diplomatske. Dobra politika je, dodaje on, složena, i treba vremena i novca da bude ostvarena, ali ona može biti dobra samo ako može da se u osnovnim crtama objasni u jednoj rečenici.

    „Takva je bila politika narodnog i državnog ujedinjenja u 19. veku koja je kasnije jednim kompromisom pretvorena u ujedinjenje Južnih Slovena, odnosno Jugoslovena. Takva je politika Albanaca, da se albanske zemlje ujedine. Takva je politika Hrvatske“, ističe Antić.

    U Srbiji već dugo, naglašava Antić, nema opšteg konsenzusa koji je njen krajnji cilj jer „moramo da znamo šta hoćemo, moramo toga da se držimo i moramo da budemo iskreni“.

    Srbija je, podseća ovaj istoričar, imala ozbiljnu diplomatiju čak i u vreme kad nije smela da ima diplomatiju. Slala je predstavnike u najmoćnije zemlje sveta u vreme kad je u Srbiji bilo malo pismenih.

    „Još je Karađorđe imao svog predstavnika u Parizu, koji nije uspeo da dođe do Napoleona, ali njegova prepiska se čuva. To je čitava knjiga prepiske sa francuskom diplomatijom. U Prvom svetskom ratu Srbija je iz posebnog fonda plaćala intelektualce u Britaniji, ali to nisu bili neki opskurni likovi koji mogu samo Mirjani Marković i Slobodanu Miloševiću da se čine kao ozbiljni“, navodi Antić.

    Srbiju su, kaže Antić, ojadili komunizam, jugoslovenstvo, problemi koje je imala pre 1914… I to mora da se menja, da i dalje ne bismo plaćali greške.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Lukava Rusija, prevrtljivi Vučić i časna „druga Srbija“
    Zapad umislio da je babica, a Srbija nedonošče
    Šta bi bilo da su se sreli Putin i Milošević
    Tagovi:
    srpski kokus, Karađorđe, Albanski kokus, knjaz Miloš, lobiranje, Amerika, Rusija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga