17:03 14 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    3518
    Pratite nas

    Sada je namera Turske da ojača saradnju s evroazijskim strukturama postala vidljiva. Ankara učestvuje na pregovorima o Siriji u Astani, a Erdogan je u stalnoj, direktnoj komunikaciji sa Putinom, smatraju analitičari za Sputnjik.

    Predsednik Redžep Tajip Erdogan i pristalice ustavnih promena kojima se proširuju njegova ovlašćenja odneli su — doduše, ne naročito ubedljivu — pobedu na jučerašnjem referendumu u Turskoj.

    Pravo glasa imalo je više od 55 miliona Turaka u zemlji i inostranstvu, a 51,3 odsto njih glasalo je „za“ promene Ustava, dok je 48,3 odsto bilo „protiv“.

    Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc tokom govora u OEBS-u
    © AFP 2020 / HELMUT FOHRINGER / APA

    Najradikalnija promena od 1923.

    Konačni rezultati biće poznati najkasnije za 12 dana, a izglasanim promenama, ovlašćenja predsednika Turske znatno se uvećavaju — praktično se uklanja parlamentarni sistem vladavine, koji datira iz vremena Mustafe Kemala Ataturka. To je jedna od najradikalnijih promena političkog sistema u toj zemlji još od osnivanja Turske Republike 1923. godine, objašnjava za Sputnjik Viktor Nadejin Rajevski, sa Instituta za međunarodne odnose Ruske akademije nauka.

    „Ovo je potpuna eliminacija svih mogućnosti za upravljanje državom u kojima nešto ne zavisi od Redžepa Tajipa Erdogana. Parlament se lišava mnogih ovlašćenja, čak i mogućnosti da opozove predsednika; vrhovni sudovi će biti formirani od kandidata koje predlaže predsednik; neće postojati premijer. Protivnici referenduma kažu da je ovo put ka stvaranju diktatorskog režima, a Erdoganove pristalice tvrde da referendum čini državni sistem stabilnijim. On je u svakom slučaju uspeo da ujedini glasače, ali su tome dosta doprineli i teroristički napadi, odnosno pokušaj prevrata u Turskoj.“

    Rođenje nove Turske

    Turski građani su, poručio je nakon objave rezultata referenduma sam Erdogan, „doneli istorijsku odluku“; poručio je da svi treba da je poštuju, a posebno turski saveznici. Ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu je rezultat referenduma opisao kao „rođenje nove Turske“, a premijer Binali Jildirim poručio da je zemlja „okrenula novu stranicu u svojoj demokratskoj istoriji“.

    Ovo je, inače, dvanaesta pobeda Erdogana i njegovih pristalica u raznim izjašnjavanjima birača otkad su pre 15 godina došli na vlast. Turski predsednik je od tada, naime, učestvovao na čak 11 izbora — pet parlamentarnih, dva referenduma, tri puta na lokalnim izborima, i jednom na predsedničkim, i na svima je pobedio.

    Tesan rezultat ukazuje na duboke podele u turskom društvu, kažu analitičari, pogotovo kad se uzme u obzir da je opcija „protiv“ pobedila u tri najveća grada, među kojima je i prestonica Ankara. Kritičari strahuju da je ishod glasanja „korak ka vladavini samo jednog čoveka u zemlji koja je članica NATO-a i kandidat za EU“.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan
    © AFP 2020 / NICOLAS MAETERLINCK / BELGA

    S druge strane, zahtevi opozicije za ponovnim brojanjem glasova jer je, kako tvrde, između tri i 60 odsto listića „izmanipulisano“, na prvu loptu zvuče legitimno, ali tolike nepravilnosti su zaista malo verovatne, kaže za Sputnjik Viktor Nadejin Rajevski, analitičar sa Instituta za međunarodne odnose Ruske akademije nauka.

    „U današnjoj Turskoj brojanje glasova se odvija mahom transparentno, bez kršenja pravila, ali nije tako jasna situacija s brojanjem glasova dijaspore, što je negde oko pet miliona ljudi. Međutim, ono što moramo da shvatimo je da je i Evropa učinila sve kako bi ojačala Erdoganovu poziciju kad je zabranila propagandu i nastupe ministara u Nemačkoj i Holandiji. Turski predsednik je to uspešno iskoristio za konsolidaciju svog biračkog tela.“

    Inače, tokom referenduma u incidentima širom Turske poginule su najmanje tri osobe. Predsednik izborne komisije Sadi Guven potvrdio je da će zbog velikog broja pritužbi na regularnost biti razmotreno priznavanje glasačkih listića bez pečata, osim ako se ne dokaže da su lažni.

    Jače veze sa Rusijom

    Na pitanje kako će ovakav ishod referenduma uticati na odnose Moskve i Ankare, Amur Gadžijev sa Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka, kaže da ne očekuje nikakve tektonske promene.

    „Vektor za poboljšanje rusko-turskih odnosa označen je još prošlog leta, a iako nije baš sve bilo tako glatko kao što bismo želeli, napredak je očigledan. Podsećam da je u vreme pokušaja državnog udara u Turskoj Rusija izrazila podršku legitimno izabranim vlastima, dok je Zapad neko vreme ćutao. To, naravno, nije prošlo nezapaženo u Ankari. Usput se razvijaju različiti projekti — isporuka ruskog oružja Turskoj bi omogućila da stvori sopstveni sistem protivvazdušne odbrane, nezavistan od NATO-a, a tu su i projekti u oblasti energetike. Kada govorimo o bezbednosti, Amerikanci, iako su turski saveznici, nastavljaju da sarađuju sa sirijskim Kurdima. Oni imaju svoje zadatke i sopstvene ciljeve u tom regionu i to sigurno zbunjuje Ankaru, s obzirom na to da su oblasti Turske naseljene Kurdima glasale protiv ustavnih promena.“

    Evropska komisija je poručila da Turska treba da obezbedi najširi mogući nacionalni konsenzus oko ustavnih amandmana, u svetlu tesnog rezultata referenduma, a nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel pozvao je turske građane da „ostanu mirni bez obzira na ishod glasanja“, i poručio da je zadovoljan što je kampanja koja je, kako je rekao, „vođena žestoko i u Nemačkoj i u Turskoj, sada gotova“.

    Šerpe i lonci

    Amur Gadžijev u razgovoru za Sputnjik dodaje da bi jedan od pozitivnih rezultata referenduma moglo da bude veće zbližavanje Turske s Rusijom, to jest jačanje bilateralnih veza, ali i jasnija ekonomska politika Ankare u širem regionu.

    „Sada je namera Turske da ojača saradnju s evroazijskim strukturama postala vidljiva. Ankara učestvuje na pregovorima o Siriji u Astani, a Erdogan je u stalnoj, direktnoj komunikaciji sa Vladimirom Putinom. Može se reći da će pobeda pristalica ustavnih promena pozitivno uticati na razvoj odnosa dveju strana. Ali čak i da su pobedili Erdoganovi protivnici, nisam siguran da bi zbog toga stradali turski odnosi sa Rusijom. Ankara sada shvata da je neophodno te odnose razvija, i da je Moskva njen pouzdan partner. S druge strane, kad bi pobedili protivnici reformi, to bi svakako usporilo proces saradnje Turske i evroazijskih struktura. Iskreno, ne mogu da procenim da li je za samu Tursku pobeda pristalica ustavnih promena pozitivna stvar, ali znam da je sa stanovišta odnosa s Rusijom to svakako pozitivan trenutak. Moskva je razvila vrlo precizan mehanizam interakcije s Erdoganovim timom, što se vidi i na primeru Sirije.“

    U nameri da izraze negodovanje zbog trijumfa Erdogana, žitelji nekoliko delova Istanbula su po objavljivanju rezultata udarali u šerpe i lonce na prozorima svojih domova, što je tradicionalna forma protesta u Turskoj, baš u trenutku dok je predsednik proglašavao pobedu na referendumu. Da li će pritužbe nezadovoljnih rezultirati nečim konkretnim, što je, ruku na srce, malo verovatno, saznaćemo u narednim danima… Ili satima.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    referendum u Turskoj o ustavnim promenama, Redžep Tajip Erdogan, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga