06:16 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Transaprent sa likom Donalda Tuska na demonstarcijama u Varšavi, Poljska

    Antiruska zamka za Tuska

    © REUTERS / Kacper Pempel
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš, Aleksandra Stanić
    0 53

    Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk ispitivan je skoro devet sati u istrazi o navodnim tajnim, nezakonitim kontaktima poljskih i ruskih obaveštajnih zvaničnika, u vreme dok je bio premijer Poljske. Bezbednosne službe sarađuju u svim okolnostima, pa se verovatno radi o unutrašnjoj, političkoj stvari, kažu sagovornici Sputnjika.

    „Čitava stvar je izuzetno politički motivisana“, rekao je Donald Tusk novinarima posle maratonskog saslušanja.

    Poljski ministar odbrane Antoni Maćerevič optužio je Tuska za izdaju u slučaju avionske nesreće u Smolensku u Rusiji 2010. u kojem je poginuo poljski predsednik Leh Kačinjski. Tužioci nisu otkrili detalje navodnih nezakonitih kontakata, ali prema poljskim medijima, navodni nelegalni dogovor imao je za cilj da se poljskim istražiteljima, koji se bave nesrećom u Smolensku, omogući da rade na ruskom tlu.

    Veteran ruske obaveštajne službe Sergej Krivošejev, direktor analitičkog centra „Vimpel“, smatra da je u ovom slučaju reč o političkom progonu, jer, kako kaže, službe bezbednosti sarađuju bez obzira na komplikovan geopolitički trenutak u kome se nalazimo.

    „Ovo što se trenutno događa u Poljskoj doživljavam kao unutarpolitičku borbu i ne razumem zašto se eventualna saradnja obaveštajaca koristi u dnevnopolitičke svrhe. Svaka iole normalna zemlja, a pogotovo kada je reč o velikoj zemlji poput Poljske, mora da sarađuje sa susedima, kada je u pitanju bezbednost i drugi aktuelni problem“, kaže Krivošejev za Sputnjik.

    On dodaje da su ruske i zapadne obaveštajne službe ranije sarađivale i da nastavljaju razmenu informacija, jer imaju zajedničke probleme — pre svega terorizam, promet droge i ilegalnu trgovinu oružjem.

    Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk
    © Fotobank.ru/Getty Images / Sean Gallup

    „Politika je politika, a bezbednost — bezbednost. Pre nekoliko godina bio sam u Mađarskoj, njihovi kontraobaveštajci su nas zamolili da im pomognemo. Rekao sam: ’Kolege, vaša zemlja je članica NATO-a, zašto tražite pomoć od nas?‘. Oni su odgovorili: ’Pa zato što NATO ne želi da nam pomogne u tom pitanju‘. Znači, čak ni članstvo u vojnom bloku nije prepreka za saradnju, kada je reč o pitanjima aktuelnim za celu Evropu“, ističe sagovornik Sputnjika iz Moskve.

    Domaći stručnjak za bezbednosne službe Andrija Savić kaže za Sputnjik da je saradnja između obaveštajnih službi nešto što je normalno u međunarodnim odnosima. Kompletne obaveštajne zajednice zapravo su servisi političkih sistema država, one samo slede političke prioritete zemalja, kaže Savić.

    „Stanje političkih odnosa bitno utiče na nivo saradnje između obaveštajnih službi. Ako su politički odnosi u uzlaznoj liniji ili se odvijaju na zadovoljavajući način, to je kontekst koji daje podsticaj obaveštajnim zajednicama da uđu u tešnje oblike saradnje. Ali morate imati na umu da čak i kad se ostvare ti oblici saradnje, uvek postoje i državni i nacionalni interesi koji su dominantni. Uvek se štite sopstveni nacionalni interesi, pa se tek onda ulazi u međunarodne aranžmane“, objašnjava Savić.

    Sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev
    © Foto : Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

    On ipak dodaje da zbog komplikovanih unutrašnjih političkih odnosa može da dođe do potpunog prekida saradnje između obaveštajnih službi dve zemlje. Do toga može da dođe ako je zemlja u krizi do koje može da dođe u raznim situacijama. Velika, ozbiljna kriza i te kako se odražava na obaveštajne zajednice, kaže Savić za Sputnjik.

    „Svedoci smo vrlo turbulentnih međunarodnih događaja, ima dosta kriznih žarišta, kao što je Bliski istok, Sirija i druge države. Istovremeno, imamo potpuno promenjenu situaciju nakon promene administracije u SAD. Odnosi vodećih država u svetu, Amerike i Rusije, trenutno su na vrlo niskom nivou, i to izaziva i određene zebnje i bojazni da može doći do eskalacije koja bi vodila ka neželjenom smeru. Ove države moraju da sednu za pregovarački sto jer od njih zavisi budućnost i bezbednost u svetu“, zaključuje Andrija Savić, stručnjak za bezbednosne službe.

    Inače, Donald Tusk zapravo je svedok u okviru istrage protiv dvojice bivših šefova kontraobaveštajne službe koji su osumnjičeni za prekoračenje ovlašćenja, ali mnogi njegovo ispitivanje vide kao deo šireg pokušaja Varšave da ga diskredituje tako što će ga povezati sa skandalima.

    Podsetimo, brat poginulog predsednika Poljske i lider vladajuće partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski predvodio je bezuspešni pokušaj prošlog meseca da se spreči Tuskov reizbor za predsednika Evropskog saveta.

    Tusk je posle ispitivanja izjavio da će se pozvati na imunitet ako oseti da poljski tužioci žele da mu onemoguće da obavlja svoju funkciju u Briselu.

    Slično:

    Tusk se nada produženju sankcija Rusiji
    FSB razotkrila veliku mrežu trgovaca oružjem
    SAD optužile pripadnike FSB-a za hakerske napade
    Tagovi:
    bezbednosne službe, izdaja, politika, istraga, saradnja, terorizam, Donald Tusk, Poljska, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga