13:12 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2171
    Pratite nas

    Koju specifičnost imaju nepobedivi lokalni lideri, po čemu se razlikuju od drugih kolega i jesu li im limiti baš te sredine ili mogu imati uspeha i na većem političkom nivou?

    Dragan Marković Palma, Vladimir Zaharijev, Boško Ničić, Milan Stamatović, Novica Tončev, Dušan Petrović, Živorad Milosavljević… lideri su koji u svojim opštinama i gradovima gotovo da ne znaju za poraz na izborima.

    Ovom spisku imena trebalo bi dodati i bivše „lokalce“ Gorana Ješića, Veroljuba Stevanovića, Velimira Ilića i Gorana Kneževića. Od ranije su daleko čuveni Dobrivoje Budimirović Bidža i Radovan Raka Radović.

    Koju to specifičnost imaju pobrojani političari, pa i nekad jaki Koštunica i Tadić, a danas prejaki Vučić, ostaju iza njih na izborima na „domaćem terenu“? Po čemu se oni razlikuju od nekih drugih lokalnih lidera, pa im građani redovno ukazuju poverenje? Svakako, da li su njihovi limiti baš te sredine ili mogu imati uspeha i na većem političkom nivou?

    Komšija vidi kad zakrpiš ulicu

    Prema mišljenju novinara i sociologa Zorana Panovića, nema nekog foto-robota za sve ove lidere zajedno jer uspeh svakog od njih zavisi od sredine, odnosno od specifičnosti svake opštine ili grada koja to različito prepoznaje.

    „Ne mora da znači da bi Dragan Marković Palma bio uspešan u Šapcu, a recimo Dušan Petrović u Jagodini. Znači, to je individualna stvar i zavisi od nekih specifičnih motiva i specifičnih sposobnosti ambijenta i sredine u kojoj se nalazi“, smatra Panović.

    Očigledno je, kaže s druge strane novinar i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević, da je reč o liderima koji su se u svojim sredinama dokazali najpre kao ljudi, a potom i kao političari iza kojih stoje rezultati od kojih građani imaju konkretne koristi.

    Građani lokalne sredine, dodaje Milivojević, jesu ti koji najbolje poznaju nekoga, odnosno raspoznaju da li je taj neko nešto učinio za svoj kraj, ulicu, grad, opštinu…

    „Neki su, doduše, gubili izbore ali su se vraćali kao feniks, kao Ničić koji je specifičan i nije klasičan lider tog tipa. Radi se o čoveku ogromnog političkog iskustva još iz vremena Saveza komunista, menjao je mnogo stranaka, pravio razne koalicije, ali je čovek koji je sa obe noge na neki način u Zeječaru i to mu se sad nekako vratilo“, rezonuje Milivojević.

    Dragan Marković Palma je, analizira Milivojević, čovek vrlo prilagodljive prirode i tajna njegovog uspeha nije samo rezultat koji je postigao u Jagodini već i moravski instinkt za prilagođavanje i faktički potreba da se umili svakoj vlasti na nivou države.

    Milan Stamatović je, prema Milivojevićevom mišljenju, treći tip iz ove grupe političara jer je relativno mlađi od njih ali i čovek koji je od vrlo nerazvijene opštine, kao što je bila Čajetina, stvorio opštinu koja je u ovom trenutku ima najmanju stopu nezaposlenosti po glavi stanovnika u Srbiji i istovremeno najveći budžet po glavi stanovnika u Srbiji.

    Pokušaji preko praga

    Takođe je, podseća Milivojević, svaki od njih imao potrebu da se na neki način regionalno širi.

    „Ničić je pravio Pokret za Krajinu, koji je pokušao da se osim Zaječara proširi i na Negotin, Bor, Majdanpek, manje-više neuspešno, ali je u Zaječaru ostao dobro pozicioniran. Palma je napravio stranku koja je imala ambiciju da pokrije čitavo glasačko telo u Srbiji, nije mu to uspelo, ali je u svakom slučaju sačuvao, zabetonirao vlast na duži period u Jagodini. Dok recimo Stamatović, posle ovih predsedničkih izbora, više i ne krije ambiciju da želi da ima regionalnu stranku koja će pokrivati tih sedam-osam opština i gradova zapadne Srbije“, zaključuje Milivojević.

    Svaki od ovih političara, ističe Zoran Panović, ima neke čudne osobine.

    „Stamatović, na primer, postaje regionalni lider u zapadnoj Srbiji pošto vodi opštinu koja je turistička po definiciji, ali prva asocijacija na njegovu politiku nije turizam već neko srpstvo, pravoslavlje i neki otpor Vučiću na tom nivou. Kao što je kod Palme, na primer, iznenađujuće, turizam vrlo bitan“, ukazuje Panović.

    Teško je da ovi lideri, dodaje Panović, mogu više od svojih sredina jer je praksa pokazala da je među pojedinačnim lokalnim liderima u Srbiji teško je napraviti sinergiju.

    „To je probao Mlađan Dinkić, čak je promenio i ime partije u Regione, ali je propao iz prostog razloga što su regionalne partije same po svojoj definiciji sebične. Njih zanima samo svoj region i teško je naći zajednički imenitelj na nivou cele Srbije i zato je jedna od velikih utopija taj takozvani ravnomerni regionalni razvoj“, ističe Panović.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Elektronsko glasanje u Srbiji — realnost ili fantastika
    Kako su umrle srpske stranke
    Samo tuča Srbina „spasava“
    I skandal majstore uvozimo iz Evrope
    Tagovi:
    regioni, lokalni lideri, izbori za predsednika Srbije, skupština opštine, gradovi, lokalni izbori, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga