03:50 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Armagedon

    Narod se drži u strahu — od atomske bombe do krpelja

    © Fotolia / Ronnie Chua
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2981
    Pratite nas

    Strah, zebnja i neizvesnost dominantne su reči koje najbliže opisuju današnje društvo. U Srbiji i u svetu.

    Strah neprekidno šire političari, lekari, geostratezi, naučnici, teoretičari zavera, „objektivni“ analitičari, novinari, književnici, režiseri.

    Strah se izliva sa televizijskih ekrana, iz novina, internet portala, društvenih mreža, okruglih stolova, seminara, tribina, filmova, pozorišnih scena.

    Primer 1

    Najdominantnije globalno političko pitanje koje potresa čitavu planetu je da li će doći do nuklearnog rata. Iza svih nadmudrivanja i gibanja u turbulentnim odnosima velikih sila, koje poseduju najopasnije oružje u istoriji civilizacije, provejava upravo zastrašujuća slutnja — da će neko od aktuelnih svetskih državnika u jednom trenutku izgubiti kontrolu i da će pritisnuti „atomsko dugme“ koje može da otvori vrata apokalipse za planetu.

    Primer 2

    Velika opasnost koja mesecima lebdi iznad Starog kontinenta je da će Turska u nekom momentu, kad izgubi političko strpljenje prema Evropskoj uniji, pustiti da nekoliko miliona izbeglica „provali“ preko Balkana na evropski kontinent. U generisanom strahu od „prognoze“ da će migranti preplaviti Evropu, podižu se zidovi i žice, zaoštravaju se politički ratovi na izborima u mnogim državama, proturaju se procene da će doći do nove velike seobe naroda koja će promeniti civilizacijske tokove i ugroziti budućnost Evropljana. Ljudi, izbeglice, doživljavaju se kao cunami.

    Primer 3

    Nikada se svetske metropole nisu više plašile terorističkih napada. Od 11. septembra 2001. i rušenja Kula bliznakinja u Njujorku pa do terorizma u Sankt Peterburgu 3. aprila ove godine, to bezbednosno pitanje svakodnevno zastrašuje čitavu planetu. Suština je da terorizam upravo i počiva širenju straha i neizvesnosti. Jer, nikad se ne zna šta će, ko će i gde će biti cilj, a jezive slike mrtvih nevinih građana obišle su svet i iz Londona, Pariza, Nice, Moskve. Ugrožena su pozorišta, stadioni, sportske manifestacije, šetališta, masovni skupovi, parade, koncerti, diskoteke. Strah od terorista uvukao se svuda.

    Primer 4

    Građani se svakodnevno, iz raznih političkih centara moći, zastrašuju mogućnošću novog velikog rata između balkanskih naroda. San o zajedničkoj, mirnodopskoj, evropskoj budućnosti tradicionalno posvađanih suseda u regionu polako se pretvara u novi košmar. Morbidne scene iz Drugog svetskog rata i krvavih devedesetih još nisu zaboravljene, a već se potpuno otvoreno promovišu nove nacionalističke aspiracije. Na dnevnom redu je afirmacija ludačke ambicije o „Velikoj Albaniji“. Makedonija je već na ivici rata, Albanci potpiruju vatru na jugu Srbije, a Kosovo je večita tačka potencijalnih sukoba. Narodu se servira scenario da je bure baruta spremno i da se samo čeka da neko upali fitilj. Opet su aktuelni strani „elementi“ i njihovi domaći pomagači koji mogu da ugroze stabilnost.

    Primer 5

    I u danima predaha, kad se velike političke teme privremeno potisnu u drugi plan, strah je i tada dominantna tačka javnog diskursa. Za protekle prvomajske dane, gotovo da nije bilo informativne emisije, jutarnjeg programa, popodnevne hronike koja nije neprekidno upozoravala građane da se u prirodi čuvaju krpelja. Kao da će ih, ne daj bože, pojesti medvedi i vukovi na Avali, Košutnjaku ili Adi ciganliji. Narod se zastrašuje i „obilnom kišom“, kao da je nikad nije video, gradonosnim oblacima, opasnom izlaganju sunčevim zracima, gužvama na prilazu gradovima, epidemijom malih boginja, teškim reformskim potezima, gubitkom posla, novim poskupljenjima, odlučnijim izvršiteljima, jačom poreskom disciplinom, zatrovanom hranom, vodom, vazduhom, najezdom retkih boleština, perverznim promenama školskog programa, zračenjima iz aparata, sve većim nasiljem među mališanima, porašću porodičnih tragedija…

    Strah. Nekad osnovan, a nekad ne. Često zlonameran, na mahove paranoičan, retko kad realan.

    Strah. Reč koja najbolje opisuje prve dve decenije 21. veka.

    Strah. Najprofitabilniji produkt na planeti od čije masovne proizvodnje mnogi danas debelo zarađuju.

    Utešna poruka za kraj — ne bojte se! Gotovo sve ove opasnosti koje postoje danas, postoje već vekovima u različitim oblicima i formama. Samo nije bilo televizije, interneta i android aplikacija da vas svakodnevno i na svakom koraku podsećaju da je za vas u stvari najbolje da se — plašite.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    armagedon, geopolitika, strah, televizija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga