01:22 20 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 341
    Pratite nas

    Stav srpske dijaspore pred drugi krug izbora u Francuskoj je jasan i koherentan: oni su većim delom, ako ne i svi, za Marin le Pen, s obzirom na njen odnos prema Kosovu i Metohiji.

    Poslednju debatu predsedničkih kandidata u Francuskoj, Emanuela Makrona i Marin le Pen, koja je u sredu, uoči drugog kruga izbora, održana pred višemilionskim auditorijumom, obeležile su oštre reči i međusobne kritike politike protivnika.

    Marin Le Pen
    © AFP 2020 / DAMIEN MEYER

    Miloš Jovanović, docent Pravnog fakulteta u Beogradu i dobar poznavalac prilika u Francuskoj za Sputnjik kaže da je ova debata bila verovatno najslabija koja je u toj zemlji održana između dva kruga predsedničkih izbora još od 1984. godine i da nikoga nije osokolila da izađe na izbore u nedelju.

    „Debata je bila daleko ispod nivoa neke ozbiljnije političke rasprave, i bilo ju je zaista mučno gledati. Čini se da je Emanuel Makron, iako nije pokazao zavidno znanje i daleko od toga da je briljirao, ipak ostavio bolji utisak, ali samo zato što je Marin le Pen možda bila isuviše agresivna i od prve rečenice odabrala strategiju napada na svog protivnika. Gotovo svi komentatori u francuskoj štampi slažu se u oceni da je debata bila katastrofalna i da nije bila dostojna predsedničke rasprave dva kandidata, kao i u tome da je Makron malo bolje prošao, ali ne zato što je bio dobar, već zato što je Marin le Pen izabrala strategiju koju nije mogla da iznese do kraja“, ocenjuje Jovanović.

    I Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), smatra da je debata bila neprevaziđena po nivou agresivnosti, optužbi i insinuacija između dva kandidata, između ostalog, kako kaže, i iz objektivnih razloga.

    „Reč je o dva kandidata koji imaju potpuno drugačiji sistem vrednosti, viziju Francuske i viziju sveta, pa je svako od njih nastojao ne samo da pobedi već da delegitimiše onog drugog. Marin le Pen je donela viziju jedne suverene Francuske koja pravi određeni otklon u odnosu na svoje atlantske saveznike, pre svega u odnosu na Ameriku, dok se Emanuel Makron zalagao za politiku nastavka onoga što je radio aktuelni predsednik Oland i tvrdio da je Francuska utoliko jača ukoliko je jače njeno partnerstvo sa NATO-om i SAD. Tako da su oboje zapravo govorili o nezavisnoj Francuskoj, s tim što je Makron vidi u atlantskim strukturama, dok je Le Penova vidi kao formalno nezavisniju i van tradicionalnih savezništava“, napominje Nikola Jovanović.

    Ankete inače pokazuju da Makron održava sigurno vođstvo od 59 odsto glasova, ali i da mu je Le Penova, koja uživa naklonost 41 odsto birača, sve više za petama.

    Kada je reč o raspoloženju srpske dijaspore u Francuskoj i kom su kandidatu naklonjeniji, Miloš Jovanović kaže da je njihov stav jasan i koherentan.

    „Oni su, većim delom, da ne kažem svi, za Marin le Pen, s obzirom na njen odnos prema Kosovu i Metohiji, Srbiji, i uopšte, kada je reč o spoljnoj politici, njeno odsustvo neprijateljstva prema Vladimiru Putinu i Rusiji. Zato i nije tajna da su srpski birači mahom za Nacionalni front, što je krajnje normalna i logična pozicija u smislu političkog realizma“, ocenjuje Miloš Jovanović.

    Ocenjujući argumente koje su kandidati izneli u debati, Miloš Jovanović kaže da je simptomatično da liderka Nacionalnog fronta nije uspela da poentira u temama u kojima je morala da bude mnogo bolja i ubojitija, poput imigracije, terorizma i bezbednosti francuskih građana. To je, napominje, velika šteta, jer je održala jako dobar govor nakon rezultata prvog kruga, možda i najbolji do tada, nasuprot Makronu čije je obraćanje tada bilo katastrofalno.

    On dodaje da je u kampanji između dva kruga Marin le Pen takođe bila jako dobra, pa tim više iznenađuje da je u poslednjoj debati propustila priliku da pokaže da su ovo sudbonosni izbori za Francusku i da nije reč o samo dva različita politička programa već o modelu društva kojem se teži i opstanku Francuske.

    „Ona nije prezala od toga da Makronu spočita afere dok je bio ministar ekonomije i da istakne da on promoviše privatne interese, što i nije tako daleko od istine, ali ton i način na koji je to govorila je na kraju ispao potpuno pogrešan. Mada, treba imati u vidu da joj nije bilo lako, jer je protiv nje čitav establišment, pa joj je možda savetovano da u duelu da sve od sebe da ’demontira‘ Makrona i pokaže da on ne može biti predsednik republike. To je, međutim, bio rizičan poduhvat, i mislim da joj se nije isplatio“, kaže Miloš Jovanović.

    Prema njegovim rečima, iako Makron svojim držanjem nije ugrozio dosadašnju poziciju, u debati je napravio nekoliko ozbiljnih grešaka, između ostalog i kada je reč o broju nezaposlenih. Ipak, to nije bilo dovoljno da ozbiljno ugrozi prednost sa kojom je i ušao u duel sa Marin le Pen.

    Da je u debati više poena osvojio Makron smatra i Nikola Jovanović iz CIRSD-a.

    „Ne toliko zbog sadržine onoga što je govorio, koliko zbog toga što nije dozvolio da bude isprovociran i delovao je kompetentniji, naročito u pitanjima ekonomije i Francuske u okviru evrozone i EU. Sa druge strane, Marin le Pen je, čini se, više nastojala da izađe kao lider opozicije i desnice, nego da zaista pobedi u duelu i na ovim predsedničkim izborima. Zato mislim da će novi predsednik Francuske biti, gotovo izvesno, Emanuel Makron, ali verujem i da će Nacionalni front izaći kao nikad jača politička snaga nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora, dok će Le Penova biti jedan od najjačih aktera u francuskom parlamentu“, kaže Nikola Jovanović.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    dijaspora, predsednički izbori u Francuskoj, CIRSD, Nacionalni front, NATO, EU, Nikola Jovanović, Emanuel Makron, Miloš Jovanović, Marin Le Pen, Kosovo i Metohija, Francuska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga