10:11 25 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Vladimir PutinVladimir Putin

    Kako je Putin „zaveo“ opoziciju

    © Sputnik / Sergej Gunjejev © Sputnik / Aleksej Nikoljski
    1 / 2
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    2641

    Na predsedničkim izborima u Rusiji, zakazanim za mart iduće godine, za Vladimira Putina spremno je da glasa 70-75 odsto birača. Ta „Putinova većina“, kako ih nazivaju sociolozi, ne vidi alternativu aktuelnom predsedniku, a značajan deo njih i ne zna za koga bi glasao u slučaju da Putin ne uđe u predsedničku trku.

    Drugačije rečeno, kod njih važi pravilo: „Ili Putin, ili niko“, iako se on još nije izjasnio o tome da li će učestvovati u predstojećoj predsedničkoj trci.

    Takve podatke je u svom poslednjem izveštaju predstavio Fond za razvoj civilnog društva (Forgo). Analitičari tog fonda su došli do zaključka da su ekonomske poteškoće i sankcije samo još više okupile umereno-konzervativno biračko telo oko predsednika.

    Drugim rečima, „Putinova većina“ antiruske sankcije ne doživljava kao problem, već kao priliku za razvoj vitalnih sektora ruske ekonomije, industrije i poljoprivrede.

    Većina Rusa, 64 odsto njih, smatra da su najveća Putinova dostignuća prisajedinjenje Krima i Sevastopolja Rusiji, a takođe i politika šefa države u odbrambenoj i diplomatskoj sferi. Rusi su uvereni da u tim oblastima odluke donosi lično Putin.

    Ovi podaci ukazuju na to da izbori 2018. nose referendumski karakter, ističu sociolozi „Forgoa“ i dodaju da nijedan od mogućih protivkandidata na predstojećim izborima ne može da parira aktuelnom šefu države.

    „Mislim da je ovakve rezultate veoma lako objasniti, uprkos tome što postoje određene kritike građana na račun državnih institucija i Vlade. Poverenje prema predsedniku ostaje kao prema lideru koji vodi državu u pravom smeru i zbog toga što kod mnogih građana postoji utisak da će se ceo sistem srušiti ako Putin ode. Zato mnogi podržavaju Putina, tačnije, radi očuvanja stabilnosti. Takođe, nekima se sviđa njegov čvrst i energičan stil rukovođenja. Neki shvataju da se za vreme Putina živi bolje nego devedesetih godina, kada se zemlja nalazila u totalnoj socijalno-ekonomskoj krizi i u stanju propasti. Shodno tome, Putina podržavaju kao čoveka koji je obnovio moć države. Deo naroda u Rusiji po inerciji podržava svaku vlast koja sedi u Kremlju. U svakom slučaju, sasvim je prirodno što većina — dve trećine građana želi da Putin bude ponovo izabran za predsednika. Pritom, može se očekivati i da će rejting podrške porasti kada počne izborna kampanja i u slučaju da se u međuvremenu ne dogodi ništa katastrofalno što bi eventualno dovelo do nekih promena“, kaže za Sputnjik Aleksandar Šatilov, dekan Fakulteta sociologije i politikologije Finansijskog univerziteta.

    Šatilov ističe da su pritisci Zapada, sankcije i finansijska kriza samo još više ujedinili ruski narod i konsolidovali ga oko predsednika Putina.

    „To je osobenost naše ruske psihologije. Društvo je spremno da se žali na vlast kada je situacija u zemlji prilično dobra, mirna i zadovoljavajuća. Tako je, na primer, bilo 1986-1987. godine, kada još ništa nije nagoveštavalo krah Sovjetskog Saveza. A kada neko vrši pritisak na naše rukovodstvo, dešava se upravo suprotno, naročito ako to čine neke spoljne sile. Drugim rečima, kada se Rusija nalazi na udaru tih spoljnih sila i kada na nju vrše pritisak, rusko društvo se okuplja i konsoliduje. Osim toga, šta god da se govori o sankcijama i njihovim negativnim efektima, kojih bez sumnje ima, svi primećuju da se ruske vlasti dosta uspešno nose sa tim teškoćama“, smatra je Šatilov.

    Analitičari FoRGO-a navode da Putina trenutno podržava od 61 do 66 odsto birača, a da bi za njega, ukoliko se kandiduje na izborima, moglo da glasa 70 do 75 odsto. Očekuje se da će izlaznost na birališta u martu iduće godine iznositi od 67-72 odsto.

    Prilikom pripreme izveštaja, stručnjaci FoRGO-a su analizirali podatke socioloških istraživanja, koje su sproveli Fond „Javno mnjenje“, Ruski centar za izučavanje javnog mnjenja (VCIOM) i istraživački holding Romir, a takođe su se pozabavili i pitanjem kako to da su stotine hiljada ljudi koji su izlazili na „antiputinske mitinge“ 2012. godine, postali njegove pristalice i glasači?

    Odgovor na to pitanje se pripisuje uspesima koje postiže ruski predsednik u unutrašnjoj politici i međunarodnoj areni, naročito kada je reč o mirovnoj operaciji u Siriji i Putinovoj borbi protiv međunarodnog terorizma.

    Međutim, sociolozi su došli do zaključka i da se sastav „Putinove većine“ od prošlih izbora promenio. U Putinov tabor su prešli ljudi koji su ranije glasali za njegove protivkandidate. Konkretno, 20 odsto biračkog tela Mihaila Prohorova, 11 odsto „Pravedne Rusije“ Sergeja Mironova, 6 odsto birača Liberalno-demokratske partije Vladimira Žirinovskog i 4 odsto komunista Genadija Zjuganova. Međutim, najveća grupa koja se pridružila „Putinovoj većini“ čine oni koji ranije nisu izlazili na izbore, a takvih je 25 odsto.

    Sociološka istraživanja pokazuju da najveću popularnost među Putinovim pristalicama ima lider liberala Vladimir Žirinovski.

    Putina podržavaju i mladi i stari, u gradovima i pre svega, selima. Prema istraživanju „Romira“, uz Putina je 64 odsto mladih, starosti od 18 do 23 godine, a prema Fondu „Javno mnjenje“ i VCIOM-u i penzioneri stariji od 60 godina (60 i 80 odsto).

    Najveću podršku Putin ima u seoskim sredinama (65-67 odsto) i višemilionskim gradovima. U Moskvi i Sankt Peterburgu Putina podržava 69 odsto ljudi. Najmanju podršku ima u gradovima sa populacijom do 50.000 ljudi — 59 odsto.

    „Mislim da je najinteresantniji podatak u tom izveštaju to što su mladi spremni da glasaju za aktuelnog predsednika, naročito ako se zna da je to biračko telo koje je najaktivnije na internetu i koje je uglavnom kritički raspoloženo i spremno da protestuje. To je paradoks, ali to govori o određenoj zrelosti ruske mladeži, uprkos tome što je mladež izložena različitim opozicionim idejama. Takav trend se beleži na Zapadu i u Aziji. Očigledno je da ruska mladež nije spremna da glasa protiv aktuelnog predsednika, i većina se prema njemu odnosi s poštovanjem“, zaključuje Šatilov.

    „Putinova većina“ je, kako se navodi, umereno konzervativna. Njihove glavne vrednosti su jačanje države (82 odsto), miran život (82 odsto), jačanje odbrane zemlje (69 odsto). Najvažniji lični prioriteti su im zdravlje (65 odsto) i rast prihoda (60 odsto).

    „Putinova većina“ je, kako objašnjavaju sociolozi, široka društvena i politička koalicija građana, koja predstavlja praktično sve socijalne slojeve i grupe ruskog društva koje su pristalice Vladimira Putina. Oni dele njegovu ideologiju, dosledno podržavaju njegov program i politički pravac. To je najaktivniji i najprimećeniji deo biračkog tela, oko kojeg se javlja konsolidacija širokih biračkih masa.

    Tagovi:
    istraživanje javnog mnjenja, predsednički izbori, Komunistička partija Rusije, Jedinstvena Rusija, Genadij Zjuganov, Vladimir Žirinovski, Vladimir Putin, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga