12:51 08 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Put od Damaska ka Homsu

    Zone deeskalacije u Siriji: Pitanja više nego odgovora

    © REUTERS / Omar Sanadiki
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 51
    Pratite nas

    Stvaranje zona deeskalacije u Siriji moglo bi da bude prodor ka rešenju sukoba u toj zemlji koji je ušao u sedmu godinu, ali mnogo je faktora koji utiču na mogućnost njihove realizacije u praksi.

    Rusija je Savetu bezbednosti UN podnela na razmatranje nacrt rezolucije za podršku Memorandumu o stvaranju zona deeskalacije u Siriji, saopštili su u stalnom predstavništvu Rusije pri Svetskoj organizaciji. Kako se navodi, glasanje o dokumentu može biti održano ove nedelje.

    Memorandumom, koji su tokom pregovora u Astani 4. maja potpisale delegacije Rusije, Irana i Turske, dogovoreno je stvaranje četiri zone deeskalacije u Siriji, u koje ulaze provincija Idlib i nekoliko delova susednih provincija Alepa, Latakije i Hame, zatim rejon severno od grada Homsa, kao i Istočna Guta i južne provincije Dara i Kunejtra. Sporazum predviđa da u tim zonama bude uvedena zabrana vojnih aktivnosti, uključujući i poletanje avijacije.

    Nemanja Starović, novinar i istoričar, poznavalac Bliskog istoka, za Sputnjik kaže da je u ovom trenutku teško proceniti da li će ruska rezolucija u UN biti usvojena, s obzirom na to da su odnosi između Moskve i  i Vašingtona još uvek narušeni, ali veruje da za to postoje velike šanse, pogotovo imajući u vidu da je  ovakvo rešenje podržao i specijalni izaslanik UN Stafan de Mistura.

    „Memorandum o zonama deeskalacije na području Sirije posledica je, pre svega, većeg nivoa razumevanja koje u poslednje vreme vlada između Moskve i Ankare. Ono je postalo moguće nakon odustajanja Turske od dugogodišnje politike prilično rigidnog insistiranja na odlasku Bašara el Asada kao preduslova za bilo kakvo mirovno rešenje", objašnjava Starović i podseća da ovo nije prvi ovakav sporazum.

    Kako kaže, još početkom marta došlo je do raspoređivanja sirijskih snaga na prostoru zapadno od grada Mambidža, kao svojevrsne tampon-zone između kurdskih snaga i proturski orijentisanih pobunjenika, koji takođe predstavlja veliki izraz razumevanja između Moskve i Ankare.

    „Činjenica je da se su sve snage na terenu nakon petogodišnjeg rata prilično iscrpljene, da ne postoje više mobilizacijski kapaciteti među zaraćenim stranama i da upravo ovakvi sporazumi kakve imamo poslednjih nekoliko meseci i koji podrazumevaju određenu vrstu i amnestije za pobunjenike i evakuaciju iz određenih područja, predstavljaju put ka konačnom političkom rešenju. Jako je bitno da svoju odgovornost u svemu tome pored Moskve preuzmu i Ankara i Zapad, ali i zalivske monarhije, jer problem sa ovom vrstom sporazuma je u tome što takozvane pobunjenike, pored slobodne sirijske armije, sačinjavaju i neke ekstremne džihadističke grupe koje su do skoro iskazivale lojalnost terorističkoj mreži Al Kaida“, napominje Starović.

    Vladimir Bogatirov, vojni analitičar i predsednik saveta direktora Nacionalne asocijacije zajednica ruskih oficira MEGAPIR, kaže za Sputnjik da učešće pomoćnika državnog sekretara na pregovorima u Astani i pozitivne reakcije iz Vašingtona povodom rezultata pregovora ukazuju na to da bi SAD mogle da podrže rezoluciju koju je podnela Rusija.

    „Osim toga, verujem da će se ’udarna antiruska pesnica‘ u Savetu bezbednosti — Velika Britanija i Francuska, ovog puta  uzdržati od kritike na račun Rusije, jer je osnovni cilj memoranduma — normalizacija situacije u Siriji i zaštita prava civila. Sporazum već donosi prve rezultate, a rezolucija UN bi sigurno doprinela daljoj relaksaciji situacije“, objašnjava Bogatirov.

    On ističe da je neverovatno teško održavati režim prekida vatre u zonama deeskalacije, jer skoro svi akteri imaju oprečne stavove i suprotne vizije rešavanja sirijskog problema.

    „SAD se i dalje odnose prema ruskim predlozima sa rezervom, pa će sigurno pokrenuti pitanje uloge Irana u rešavanju sirijske krize, a isto se odnosi i na deo sirijske opozicije. Takođe, ruske Vazdušno-kosmičke snage su obustavile letove iznad zona deeskalacije, dok u Pentagonu ističu da se snage koalicije neće pridružiti ovim merama. Međutim, bez obzira na mnogobrojna neslaganja, važan korak ka pomirenju je ipak učinjen — Memorandum o stvaranju zona je pre nekoliko dana stupio na snagu, vojnici nadgledaju situaciju i poslednjih dana u ovim zonama nije zabeležen nijedan veliki incident. Ali stvari ipak treba gledati realno i sigurno će biti provokacija u zonama deeskalacije“, kaže Bogatirov.

    U pitanju održanja primirja u zonama deeskalacije umereno optimističan je i Nemanja Starović.

    Predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Rusije Vladimir Putin
    © AFP 2019 / JEWEL SAMAD/JIM WATSON

    „Pokazalo se u poslednjih nekoliko meseci da Turska ima veoma snažan uticaj na određene frakcije pobunjenika koje kolokvijalno zovemo umerenim snagama i verujem da će ona uspeti da primeni taj svoj uticaj na terenu, kao što se pokazalo na ratištima na krajnjem severu Sirije. Sa druge strane, kada govorimo o ovim ekstremnijim grupacijama, džihadistima, mislim da Turska nema potpunu kontrolu nad njima i zato je važno da u ovaj proces budu uključene i zalivske monarhije poput Katara, koje su bezrezervno pružale ozbiljnu političku i logističku podršku džihadistima“, napominje Starović.

    Inače, sirijski ministar spoljnih poslova Valid Mualem izjavio je da će ta zemlja odbaciti bilo kakvu ulogu Ujedinjenih nacija u nadgledanju primene sporazuma o uspostavljanju četiri zone deeskalacije u Siriji. On je najavio da će se sirijska vlada pridržavati uslova iz ruskog plana za „zone deeskalacije“, sve dok to čine i pobunjenici.

    Ovakav stav vlasti u Damasku za Starovića nije iznenađenje.

    „Njihov stav je potpuno logičan jer se više puta pokazalo, kako u samoj Siriji tako i u drugim delovima sveta, da upravo nekakve mirovne snage predstavljaju paravan za sprovođenje nekih drugih delatnosti. Sa druge strane, videli smo da će sirijska vlada raširenih ruku prihvatiti ’monitore‘ koji dolaze iz Ruske Federacije i drugih država koje smatraju prijateljskim. Ipak, mislim da to nije ključna stvar i da od dobre volje snaga na terenu, kao i dobre volje Ankare i Zapada, zavisi da li će ova vrsta primirja uroditi plodom“, zaključuje Starović za Sputnjik.

    Konačne mape zona deeskalacije biće utvrđene 4. juna, a u Ministarstvu odbrane Rusije ranije su naglasili da potpisivanje sporazuma u Astani ne znači prekid borbe protiv terorističkih organizacija DAEŠ-a i Nusra fronta.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    zone bezbednosti, Vladimir Bogatirjov, Nemanja Starović, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga