15:22 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kandidat za predsednika Francuske Marin le Pen

    Živa je desnica, umrla nije! Bar dok je Unije...

    © REUTERS / Pascal Rossignol
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 452
    Pratite nas

    Stranke evropske desnice su, uprkos izbornim porazima u tri države, pojačale snagu, nametnule teme i njihov dalji uspon zavisiće od poteza vladajućeg establišmenta u državama-članicama EU koje obiluju problemima.

    Posmatramo li širu sliku izbora u EU (predsednički u Austriji, parlamentarni u Holandiji, predsednički u Francuskoj) možemo, prema mišljenju analitičara Saše Adamovića, konstatovati da je desnica zapravo poboljšala rezultate iz prethodnog perioda.

    Žena sa kišobranom pored zastave EU
    © REUTERS / Francois Lenoir

    Nezadovoljstvo je i dalje tu

    Kandidati suverenističke desnice, kako je terminiše Adamović, osvojili su na tim izborima druga mesta i uprkos tome što nisu formalno došli na vlast, sigurno su postigli mnogo bolje rezultate nego u prethodnom periodu — proširili su biračko telo i uspeli da u glavne političke tokove uvedu teme koje su isticali u kampanjama, legitimizovali ih i na taj način stvorili sebi još prostora da na nekim sledećim izborima nastave uspon.

    Ako se uzme u obzir situacija od pre nekih desetak godina, mišljenje je i asistenta sa Fakulteta političkih nauka Milana Krstića, u svim evropskim državama snage desnice su jače. Ako uporedimo učinak Žan-Mari le Pena u drugom krugu protiv Žaka Širaka i učinak Marin le Pen protiv Emanuela Makrona, rezonuje Krstić, bez obzira što je ubedljivo poražena, ona je sakupila mnogo više glasova nego njen otac tada.

    Predsednički izbori u Austriji rešeni su takođe u drugom krugu u foto-finišu, pa su ovo sve, prema mišljenju Milana Krstića, ozbiljni pokazatelji da desnica, bez obzira što i dalje nije dominantna, nije za zapostavljanje i fenomen je koji i dalje ima ozbiljnu snagu.

    „Čini se da je taj trend privremeno stagnirao, odnosno da su se snage koje su na drugim političkim lokacijama — centar, umerena desnica, umerena levica — konsolidovale u ključnim evropskim državama i da pokušavaju da pruže odgovor na nezadovoljstvo naroda koje zapravo i proizvodi sve veću podršku za ekstremnu levicu i ekstremnu desnicu“, napominje Krstić.

    Kad će dalje biti trend rasta i levice, prema Krstićevom mišljenju, zavisi od toga kako će u narednom periodu političari koji su sada dobili poverenje građana u evropskim državama odgovoriti na sve one zahteve koje građani imaju spram vlasti, a koji do sada očigledno nisu bili dovoljno dobro adresirani.

    Elita bez pravih odgovora

    S druge strane, Saša Adamović smatra da suverenistička desnica ima odličnu perspektivu u EU jer evropski establišment, zapravo svi oni koji danas vode EU, izgleda da nemaju nameru da promene suštinski politiku koju su do sada vodili, a ta politika je izazvala sve one probleme u kojima se EU nalazi.

    „Ne samo EU, već i njene pojedinačne članice. Nijedan problem nije rešen, EU je čak u fazi raspadanja, kad uzmemo u obzir da se prošle godine desio izlazak Britanije, mogli bismo čak da kažemo da posle ovog referenduma u Turskoj i ta zemlja na taj način ’izlazi‘ iz EU. Svakog trenutka je moguće da ponovo eksplodira migrantaska kriza, i dalje je ekonomija EU u velikim problemima, stanovništvo je u demografskom smislu sve starije, problem nezaposlenosti nije rešen, ne zaboravimo veoma česte terorističke napade za koje se u budućnosti može reći da će se i pojačati“, nabraja Adamović.

    Sputnjik intervju
    © Sputnik / Sputnjik

    Znači, zaključuje ovaj analitičar, EU je bremenita velikim problemima, evropski establišment u ovom trenutku čak i ne zna u kom pravcu bi mogao da vodi EU.

    „Da li će to biti EU u više brzina, hoće li se njen raspad nastaviti ili će u budućnosti ako se nastavi uspon suverenističkih stranaka EU možda doživeti svojevrsnu transformaciju u neku vrstu evropske zajednice suverenih naroda i država“, sugeriše Adamović.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Francuska: Posle 7. maja ništa neće biti kao pre
    Puškov: Teška sudbina, Francuska bez pobednika
    Tramp i Makron dogovorili susret 25. maja u Briselu
    Konačni rezultati: Makron osvojio 66 odsto
    Pravi li se „turska unija“ do Balkana
    Turska nije rob: Erdogan se oprašta od Evrope
    Tagovi:
    Marin Le Pen, parlamentarni izbori u Holandiji, predsednički izbori u Francuskoj, kriza EU, Izbori u Austriji, Bregzit, radikalna levica, Turska, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga