10:28 15 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 33
    Pratite nas

    Uprkos silnim udarcima, pre svega zbog politike „otvorenih vrata“ prema migrantima, koje je doživljavala na pokrajinskim izborima prošle godine, i januarskoj bačenoj rukavici u lice od strane socijaldemokrata — kandidaturi Martina Šulca, nemačka kancelarka Angela Merkel se, iako su je gotovo svi otpisivali, poput mačke ponovo dočekala na noge.

    Na poslednja dva testa pred septembarske savezne izbore — izborima održanim 7. maja u pokrajini Šlezvig-Holštajn, kao i na izborima 14. maja u najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji — njeni demohrišćani (CDU) su pobedili, osvojivši relativnu većinu, dok je SPD, stožer vladajućih koalicija u obe pokrajine, doživeo teške, istorijske poraze, ostvarivši najlošije rezultate od osnivanja stranke, i najverovatnije odlazi u opoziciju.

    Angela Mekrel
    © AP Photo / Michael Sohn

    Izborno iznenađenje su uspeli da naprave liberali (FDP), ostvarivši solidne rezultate, čime su postali nezaobilazni u postizbornim kombinacijama. Uz njih, najveći dobitnik ovih izbora je i evroskeptična Alternativa za Nemačku (AfD), koja je uspela da uđe u oba pokrajinska parlamenta, gde do sada nije imala predstavnike, praveći svojevrsnu „gužvu“ koja bi bila još i veća da je i Levica (Linke) uspela da pređe cenzus, za šta joj je u slučaju Severne Rajne-Vestfalije malo nedostajalo, jer je na kraju imala 4,9 odsto glasova.

    Uprkos velikom povratku, kao i tome što joj se vrlo izvesno smeši četvrti mandat, čime bi se izjednačila sa političkim ocem Helmutom Kolom, kancelarka nema baš previše prostora za opuštanje, naprotiv. Za to postoje bar dva jaka razloga — jedan unutrašnji, drugi spoljni.

    Politički sistem Nemačke, koji se od početka šezdesetih godina prošlog veka sastojao od tri partije (CDU, SPD i FDP) zatim od četiri od sredine osamdesetih (prvog ulaska Zelenih u Bundestag), odnosno pet od sredine devedesetih (prvi ozbiljniji rezultat PDS, preteče sadašnje Levice), gotovo izvesno će se na jesen pretvoriti u šestopartijski. Od tih šest stranaka, jedna je „isključena“ (AfD), druga nije „isključena“, ali je partner samo u slučaju krajnje nužde (Levica), i to na pokrajinskom nivou, što pokazuje i slučaj prethodnih izbora 2013. kada su SPD, Levica i Zeleni zajedno imali tesnu većinu (320 prema 311 CDU), ali ipak većinu i nisu formirali koaliciju.

    Za ostale četiri „umerenjačke“ stranke u Bundestagu, usled izvesnog „upada“ AfD u Bundestag, manevarski prostor za političku akrobatiku se prilično smanjuje, s obzirom na više gromoglasnih, a najverovatnije čisto predizbornih, izjava visokih funkcionera CDU i SPD da nastavak „velike koalicije“ nikako ne dolazi u obzir. Jedina realna mogućnost, s obzirom na sadašnji odnos snaga u anketama (CDU — 36-37 odsto, SPD — 27 odsto, Levica 7-9 odsto, Zeleni 7-8 odsto, FDP 6-7 odsto, i na kraju AfD sa 8-10 odsto), jeste ona koju priželjkuje Merkelova — CDU—Zeleni—FDP, koja bi bila prva tročlana koalicija na saveznom nivou u istoriji Nemačke. Ipak, zbog neizvesnog rezultata FDP i Zelenih, i ona kao da visi o koncu.

    Tu dolazimo do faktora, izvan same Nemačke, koji bi kao senka mogao da se nadvije nad nemačkim izborima i od kancelarkinih snova napravi noćnu moru — Erdogan.

    Naime, još od neuspelog prošlogodišnjeg puča, nemačko-turski odnosi su se dramatično pogoršali, što je kulminiralo početkom marta, kada su nemačke vlasti zabranile turskim političarima da učestvuju na skupovima podrške ustavnim promenama, na šta je Erdogan besno reagovao kritikama i optužbama, usput sve češće preteći da će otkazati sporazum sa EU o zadržavanju migranata. Osokoljen tesnom pobedom na referendumu, ali ipak pobedom, koja mu je dala „sultanska ovlašćenja“, Erdogan ima prilično veliki ucenjivački kapacitet u naredna dva-tri meseca.

    Angela Merkel
    © REUTERS / Dylan Martinez

    „Otvaranje kapija“ bi, uprkos tome što je balkanska ruta zatvorena, desetine, verovatno i stotine hiljada migranata, pre ili kasnije, neizbežno dovelo u fokus pažnje medija, prozaičnije rečeno pred TV kamere, iznova oživljavajući strahove nemačkih birača, naročito radnika. U takvim okolnostima, uopšte nije neophodan meteorski uspon AfD. Dovoljno je da se AfD vrati na januarskih 13-15 odsto, Levica da ostane na sadašnjem nivou, a da CDU doživi blagi pad. Rezultat SPD i ostalih je, u takvim, zasad hipotetičkim okolnostima — savršeno nebitan.

    Krajnji ishod svega bi bio nastavak „velikokoalicionog mrcvarenja“ i dalje, sporo, ali dugo i kontinuirano trošenje kredibiliteta dve stožerne stranke posleratne Nemačke.

    Bila bi to svojevrsna — Erdoganova osveta.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    parlamentarni izbori u Nemačkoj, Angela Merkel, Redžep Tajip Erdogan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga