18:20 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Južnokorejski radnici

    Srbija u zagrljaju istočnog tigra

    © AFP 2019 / JUNG YEON-JE
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2823
    Pratite nas

    Deli nas više od 8.000 kilometara, svakako drugačije radne navike i ogromna razlika po pitanju razvijenosti. Kažu da je ipak više onoga što nas spaja. Južna Koreja je spremna na saradnju — da Srbiji pomogne u onom u čemu je jaka.

    Činjenica da je u Beogradu upravo otvorena manifestacija „Dani korejske kulture“ i da se to dešava prvi put, već sama po sebi govori da bi ona mogla da bude svojevrsna najava stvaranja jačih veza između Južne Koreje i Srbije.

    Kako će to biti izvodljivo s obzirom na to da nas deli više od 8.000 kilometara, ali pre svega ogromna razlika u razvijenosti i svakako drugačije radne navike? 

    Od jedne od najsiromašnijih zemalja sredinom pedestih godina prošlog veka, Južna Koreja je dvehiljaditih, a naročito poslednjih godina, postala jedna od visokorazvijenih zemalja sveta sa prosečnom godišnjim dohotkom po stanovniku od blizu 30.000 dolara, u odnosu na Srbiju sedam puta većim.

    Za razliku od Srbije, Južnokorejci su za proteklih više od pola veka promenili mnogo toga, a pre svega pristup poslu, zahvaljujući čemu su danas gde jesu.

    Šta takva Južna Koreja može da ponudi Srbiji? 

    Dugogodišnji komentator zbivanja na Dalekom istoku Borislav Korkodelović za Sputnjik kaže da su to oblasti u kojima je jaka zemlja koja je iznedrila jedan Samsung. Na tom planu su već napravljeni određeni koraci.

    Vlade dve zemlje već blisko sarađuju u oblasti e-uprave i namera je da se do kraja godine osnuje informatički pristupni centar za građane i vladine službenike kako bi se smanjio taj digitalni jaz i povećala informatička pismenost.

    Druga oblast saradnje, napominje sagovornik Sputnjika, jeste državna administracija. U Južnoj Koreji koja je poznata po dobro organizovanoj državnoj upravi, postoje kursevi na kojima se uči kako doći do što efikasnije i razvijenije administracije. I jedan broj naših državnih službenika je već prošao kroz njih, kaže Korkodelović.

    Dakle, saradnja postoji i mimo pet fabrika „Jure“ koje na poslovima izrade komponenti za automobile u Srbiji zapošljavaju 7.000 radnika.

    Ako izuzmemo Samsungove mobilne telefone i elektroniku i Hjundaine i Kiine automobile, najšira javnost je Južnu Koreju u Srbiji do sada uglavnom ovde prepoznavala po „Juri“.

    Procene su da različit pristup poslu i restriktivan odnos menadžmenta prema pravima zaposlenih, na šta su jedne vreme ukazivali pojedini mediji u slučaju „Jure“, neće uticati na širenje industrijske saradnje.

    Na pitanje da li je moguće da se decenijama negovan domaći lagodan samoupravni odnos prema poslu pomiri sa strogom radnom disciplinom, svojstvenom Korejcima, Korkodelović kaže da to možda negde može da bude problem, ali i da su poslednjih godina i u južnokorejskom radnom zakonodavstvu primećene tendencije ka liberalizaciji.

    On napominje da su Korejci poznati kao radoholici i prema statistici Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Oni prosečno imaju najveći broj radnih sati u svetu.

    „Poznato je da oni omrkavaju na poslu. Dugo su imali i šestodnevnu radnu nedelju. Činjenica jeste da smo mi navikli da radimo u drugačijim uslovima nego što rade u Južnoj Koreji i u većini azijskih zemalja. Tu jeste jedan paradoks privrednog razvoja da se u zemljama u kojima su striktniji ti propisi, u kojima se nastoji da radnik da maksimum od sebe, postižu i bolji privredni rezultati, pogotovo u početnim fazama“, navodi Korkodelović.

    Naravno, u Evropi su kriterijumi drugačiji i radno zakonodavstvo je liberalnije i južnokorejske kompanije to uglavnom uzimaju u obzir kada dolaze, kaže on, podsećajući da Samsung, Hjundai… odavno nisu stranci na evropskom tržištu.

    Komentarišući ideju o otvaranju direktne aviolinije Beograd-Seul, o čemu su zvaničnici dve zemlje već razgovarali, stručnjak za Daleki istok ističe da je to obostrano ocenjeno kao realna mogućnost. Kako zbog sve većeg broja poslovnih ljudi koji idu iz Seula za Beograd i obrnuto, tako i zbog stalnog rasta broja južnokorejskih turista koji idu u svet.

    Prošle godine je 50 miliona Korejaca zabeležilo oko 20 miliona putovanja, napominje Korkodelović, podsećajući da je na ulicama Beograda i Novog Sada primetan sve veći broj turista iz Južne Koreje. A za to, objašnjavaju u korejskom trgovinskom predstavništvu u Beogradu (KOTRA), možemo da zahvalimo dolasku tri značajne avio-kompanije u Beograd, „Turkiš erlajnsu“, „Etihadu“ i „Katar ervejzu“, koje su omogućile dolazak značajno većeg broj korejskih turista.

    A oni kada dolaze ne dođu samo u posetu jednoj destinaciji, napominje on i ukazuje da je Hrvatska dobrim marketingom uspela da privuče više nego 10 puta veći broj korejskih turista od Srbije.

    Uz to, Korkodelović podseća da je seulski međunarodni aerodrom Inčon, jedan od tri najbolja, najefikasnija i najmodernija aerodroma na svetu, zainteresovan za učešće na tenderu za koncesiju za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“. Kažu da bi, ukoliko bi dobili tu koncesiju, to moglo da znači i uspostavljanje redovnih letova između Beograda i Seula, ali i da bi to bio znak i za niz kompanija iz drugih sfera da dolaze u Srbiju.

    On podseća da je prema našim statističkim podacima velika diskrepanca u izvozu i uvozu, pa je srpski izvoz bio vredan nešto više od pet miliona dolara, a uvoz 135 miliona. Prema južnokorejskim podacima ta razlika je, međutim, znatno manja, a objašnjavaju je time što registruju sve ono što je proizvedeno u Srbiji, a ušlo je u njihovu zemlju, pa i preko trećih zemalja. Tako tvrde da je Srbija značajan izvoznik pšenice i kukuruza u Južnu Koreju.

    Otuda i ocena da mogućnosti za veću trgovinsku razmenu apsolutno postoje. Korkodelović podseća da KOTRA kao državna agencija u Srbiji funkcioniše od decembra 2015. godine, nastojeći da povezuje mala i srednja preduzeća u obe zemlje. U poslednja tri meseca su, kaže, doveli dve solidne grupe proizvođača iz dva industrijska centra.

    Kada je spoljnotrgovinska razmena u pitanju, on ukazuje na šansu pre svega u oblasti prehrambenih proizvoda i to ne samo sirovina. Korejski partneri upravo ukazuju na potrebu za prerađevinama, proizvodima koji su im interesantniji za tamošnje tržište, a nama bi doneli veću zaradu.

    Korkodelović podseća da je u Seulu upravo u toku jedan od najvećih sajmova prehrambenih proizvoda ne samo u Južnoj Koreji, nego u Aziji uopšte, gde je prvi put otišla i značajna grupa naših izvoznika.

    Za najširu javnost je verovatno nepoznanica da sa Južnom Korejom, koja jako mnogo ulaže u obrazovanje, postoji solidna saradnja ne samo između Beogradskog univerziteta i tamošnjih naučnih institucija, nego i Univerziteta u Nišu na kojem se kao predmet izučava korejski jezik.

    Korkodelović ukazuje na ocene da su odnosi Beograda i Seula, koji tek tri decenije imaju diplomatske veze, trenutno na najvišem nivou do sada, što otvara široko polje za saradnju.

    Činjenica da najveći broj ljudi malo zna o Južnoj Koreji bila je jedan od bitnih razloga i za pokretanje manifestacije „Dani korejske kulture u Srbiji“. Jer kako je primetio ambasador Republike Koreje u Beogradu Deđong Ju, Koreja i Srbija, iako dve geografski udaljene zemlje, u stvari su prilično slične.

    „I Koreja i Srbija su prošle kroz teška vremena i njihovi narodi su podjednako vredni i odlučni, cene porodične vrednosti, otvorenog su duha, sa velikim ponosom za nacionalno nasleđe, a poznati su, takođe, po gostoprimstvu i po tome što cene dobru hranu i piće“, naveo je Ju.

    Dovoljno razloga za veru u uspešnu saradnju.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    ekonomija, Južna Koreja, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga