01:18 02 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    1612
    Pratite nas

    U uslovima rasta vojne moći Rusije i Kine, Pentagon preispituje svoju vojnu strategiju, naročito u oblasti logistike. U sukobu s protivnikom koji ima oružje velike preciznosti i dalekog dometa, ogromna skladišta, transportni konvoji, gomila tehnike i živa sila pretvaraju se u laku i privlačnu metu.

    Kineski brod za ekspediciju na Antarktiku
    © AP Photo / Xinhua, Chen Fei

    Amerika shvata da bi protiv Rusije i Kine vodila rat sa sebi ravnima, odnosno u uslovima takozvanog sistema ograničenja pristupa i u uslovima višestruke borbe (na kopnu, moru, u vazduhu, kosmosu, sajber-prostoru i elektromagnetnom spektru), navodi ruski vojni komentator i izveštač Ilja Plehanov.

    Amerikanci su posebno zabrinuti zbog rezervi goriva za tenkove M1 „abrams“ koji gutaju po tri galona na milju i predstavljaju kičmu mehanizovane brigade. Ovi tenkovi neće uskoro biti zamenjeni, što znači da će i dalje zahtevati velike količine goriva, a u slučaju sukoba, biće omiljena meta protivnika. 

    Pentagon bi voleo da zameni M1 „abrams“, M2 „bredli“ i M109 „paladin“ za vozila s manjom potrošnjom goriva. Razmatraju se varijante hibridno-električnih tenkova, korišćenje vodonikovog goriva, ali teško da će ovi projekti doći na red za finansiranje pre 2030. godine.

    U maju je komandant Transportne komande SAD, general Daren Makdju, obraćajući se Komitetu za oružane snage Senata SAD, saopštio da u slučaju rata ne bi imao dovoljan broj brodova, transportnih aviona i vazdušnih pumpi za gorivo da prebaci veliku količinu tehnike i ljudi na bojno polje. Saobraćajnih sredstava nema dovoljno ni za prebacivanje ni za dalje opsluživanje armije u zoni borbenih dejstava. 

    General je izjavio da je maksimum za koji je sposoban vazdušni odred njegove komande da prebaci brigadu, na primer, u Severnu Koreju, na avionima S-5 i S-17, a jedna brigada za veliki ratni sukob nije dovoljna. 

    Što se tiče mornarice, šef Komiteta za oružane snage Džon Mekejn je naveo da Americi fali deset brodova koji bi u bilo koje vreme mogli da prevezu dve brigade spremne za borbena dejstva, kako je zacrtano u vojnim planovima SAD. Prosečna starost transportnih brodova SAD je 39 godina, a u poslednjih pet meseci manje od 60 odsto njih moglo bi da učestvuje u vojnim vežbama. 

    I ne samo to, kako piše list „Brejking defens“, Transportna komanda nema planove u slučaju da transportni brodovi ili avioni budu uništeni. 

    Ove godine Pentagon namerava da lansira svoju logističku strategiju, a tokom 2017. i 2018. trebalo bi da budu održana terenska ispitivanja novih načina prevoza tereta i ljudi. 

    U idealnim uslovima za logistiku bi trebalo da budu zadužena mobilna, teško uočljiva, robotizovana prevozna sredstva, manjih dimenzija, koja bi bilo teško uništiti. 

    Jedno od najbržih rešenja koje bi moglo da se izvede već sada, jeste „pametna“ automatizacija potrošnje električne energije. 

    Problem je u tome, kako pišu sami Amerikanci, što će u slučaju sukoba s Rusijom ruska sredstva za radio-eleketronsku borbu „najverovatnije udariti po njihovim kanalima za vezu“, tako da će sve informacije i automatizacija potrošnje goriva postati besmisleni. 

    Jedno od rešenja moglo bi da bude smanjenje broja ljudi koji voze cisterne. Gubici žive snage u logističkim isporukama u Iraku 2003. godine i broj vozača koji su poginuli od mina na putevima Irana i Avganistana bili su lekcija. To bi moglo da se prevaziđe delimično automatizovanim konvojima, u kojima bespilotne cisterne prate vozilo kojim upravlja čovek na čelu kolone. 

    Izlaz u slučaju velikog sukoba za sada se vidi samo u unajmljivanju transportnih brodova i aviona od drugih zemalja i angažovanje komercijalnih civilnih kompanija za prevoz vojske i tereta. 

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    američki vojni brodovi, logistika, naoružavanje, tenk "abrams", transport, Pentagon, Džon Mekejn, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga