12:48 15 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Antiteroristička jedinica - ilustracija

    Jalta 2 – Tramp, Merkelova, Makron i Mejova kod Putina na Krimu

    © REUTERS / Stringer
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše Nenad Zorić
    1825
    Pratite nas

    Rusija, velike evropske države i Amerika mogu, prema mišljenju sagovornika Sputnjika, uništiti terorizam ako napokon sednu za isti sto i saglase se. Međutim, naglašavaju stručnjaci, „dubokoj državi” u SAD i vodećim državama Evrope to ne odgovara, jer koriste teroriste za svoje geopolitičke ciljeve.

    Predlog liderke Nacionalnog fronta Marin le Pen, da francuski predsednik Emanuel Makron inicira održavanje konferencije na Jalti, čija bi tema bila pitanje borbe protiv terorizma, uz učešće Rusije, SAD, Nemačke i Velike Britanije, prema mišljenju stručnjaka za terorizam Dževada Galijaševića, apostrofira ono što je trenutku trebalo biti najjednostavniji posao, a to je da zapadne zemlje i Rusija budu zajedno u antiterorističkom frontu.

    Marin Le Pen
    © Sputnik / Kristina Afanasyeva

    Predlog u kome Le Penova pita — kad ćemo početi da dejstvujemo, Galijašević vidi kao višeznačajan.

    „Jalta je ipak i Krim. Ona podrazumeva da bi održavanje konferencije na Krimu značilo i popravljanje odnosa sa Rusijom i konačnu potvrdu koju Zapad mora dati, da je Krim u stvari Rusija“, jasan je Galijašević.

    Pitanje prekrajanja interesnih zona i crtanja granica, dodaje Galijašević, više se otvara na Zapadu, u SAD i Britaniji, nego što se otvara u samoj Rusiji, koja nije pokazivala ambicije da menja granice na Balkanu niti da učestvuje u promenama granica u Evropi, nego je uglavnom podržavala koncept nepovredivosti granica i suverenitet i integritet postojećih država.

    Da su na vreme poslušali Medvedeva

    Treba podsetiti da je ruski premijer Dmitrij Medvedev u ime Rusije predložio Evropi sistem bezbednosti za ceo svet, ali su ga svi odbili.

    Diplomata Vladislav Jovanović kaže da je taj predlog Medvedeva bio mnogo prirodniji jer on polazi od toga da svi koji se osećaju pogođeni razmahivanjem međunarodnog terorizma, treba da se saglase da je bezbednost neposredno ugrožena, da ona mora biti jednaka za sve i da to jedino može biti put za uspešnu borbu protiv terorizma.

    „Inače, ta jednaka bezbednost za sve bila je naročito promovisana u Evropi, ali se vrlo brzo pretvorila u pokušaj dominacije jednog dela nad drugim i sad u suštini nemamo tu stvarnu bezbednost ni u Evropi, jer je želja za proširivanjem svog uticaja i na druge delove Evrope stvorila situaciju u kojoj je sve moguće, pa i najgore opcije takmičenja i sukobljavanja“, kaže Jovanović.

    Vraćanje na ideju gospodina Medvedeva, ističe Jovanović, koliko god ona bila rudimentalna i nedovoljno razvijena u detaljima, bilo bi najbolje, pod uslovom da se svi slože o osnovnom i da tu ideju svi zajedno razviju do razmera koje su neophodne za zajedničku akciju i pobedu nad terorizmom.

    Prisećajući se ovog predloga Rusije, Dževad Galijašević kaže da je izjava predsednika Vladimira Putina da NATO ne želi partnere, da NATO ne želi prijatelje u zajedničkim bezbednosnim strategijama i politikama, već da želi vazale, apsolutno tačna.

    Parlament Nemačke
    © AP Photo / Markus Schreiber

    „NATO je sistemski postavljen kao organizacija koja samo podržava vazalni odnos svojih članova. U takvoj organizaciji vrlo je teško voditi bilo kakve razgovore sa članovima te organizacije na planu uređivanja bezbednosti, a generalno se ne može voditi jer SAD u stvari ne žele da odustanu od hegemonije, bez obzira o kojoj vladi da je reč i bez obzira što njihov aktuelni predsednik u stvari još uvek nije preuzeo vlast“, kategoričan je Galijašević.

    Nažalost, nerealno je očekivati, konstatuje Galijašević, ono što je američki predsednik izložio kao svoj program i sa njim pobedio, jer smo svedoci da on tu politiku ne može implementirati zato što mu to ne dozvoljavaju krugovi takozvane duboke države, koji zapetljavaju Ameriku.

    Kako onda, pita Galijašević, da napravite jedinstven front u borbi protiv terorizma sa ovako organizovanim državama koje zapravo više nisu primer demokratije.

    Ono što je posebno bitno i što očito Le Penovu goni na ovakav predlog, naglašava Galijašević, jeste činjenica da sve više građana Francuske, Engleske, Nemačke, Belgije itd. gine od terorista.

    Za sve su krive vlade država na Zapadu

    „To je, u stvari, posledica vladinih politika. ISIL, Al Kaida i druge terorističke organizacije, pa i Nusra front, otvorili su linije fronta u zapadnim metropoloma zato što zapadne vlade ne žele u ratu protiv terorizma da učestvuju. Zapad čak one koji su nosioci tog rata, pre svega predsednika Putina i Rusiju i Bašara el Asada i sirijsko-arapsku armiju, ne samo da diskvalifikuju, nego na određen način stalno zatežu odnose sa njima“, ističe ovaj stručnjak za terorizam.

    Nije moguće, tvrdi Galijašević, da terorističke grupe budu poražene na ulicama Londona a da prethodno nisu poražene u njima najbitnijem ratu, u Siriji. Upravo zato, dodaje on, čini se da je pitanje odnosa prema borbi protiv terorizma zapravo najbitnije pitanje.

    „Zapad želi i dalje da svoja najvažnija geopolitička pitanja i interese rešava sa terorističkim grupama. Želi da ruši cenu nafte preko ukradene nafte koju im prodaje DAEŠ, Al Kaida, Nusra front. A istovremeno, nudi svojim građanima prividnu bezbednost. Nema bezbednosti građana na ulicama Londona, Pariza i nikad ih neće biti uz ovakvu politiku“, poručuje Galijašević.

    Intencija gospođe Le Pen je ispravna, i prema mišljenju Vladislava Jovanovića, jer najveće sile koje su najodgovornije za održavanje mira i bezbednosti u svetu najzad treba da se sastanu i saglase o zajedničkim naporima u borbi protiv međunarodnog terorizma.

    „Problem je u tome što je ’Jalta‘ simbol podele interesnih sfera, što bi podrazumevalo da se te velike sile prethodno slože o podeli uticajnih sfera, pa onda da, zadovoljene takvim ishodom, krenu zajednički u pohod protiv međunarodnog terorizma“, smatra Jovanović.

    Ovaj nesklad, predviđa Jovanović, može da zbuni, a može i da oteža tu zajedničku akciju jer je problem međunarodnog terorizma upravo u tome što je on proizvod nepravednosti i oholosti novog svetskog poretka stvorenog posle završetka Hladnog rata.

    Teroristi kao oruđe

    Vladimir Putin
    © AP Photo / Mary Altaffer

    „Taj poredak nije zasnovan na povelji UN nego na svemoći jedine preostale supersile, koja je delila pravdu onako kako je našla za shodno, prema svojim interesima. Naročito se oglušavala o prava muslimanskih zemalja, pogotovu na Bliskom istoku, koje je učila pameti dugačkim štapom i koja je svojim intervencijama uništila njihove strukture i sad je to plodno tle za rađanje i razmahivanje tog ekstremnog islamskog terorizma“, precizira Jovanović.

    Problem borbe protiv terorizma, sugeriše on, mora biti rešavan multidisciplinarnim sredstvima — političkim, ekonomskim, sociološkim, ideološkim, a ne samo upotrebom sile koja je neophodna u trenutku kad se taj terorizam najdirektnije ispoljava, dok za dugoročno rešavanje moraju biti ispravljene nepravde, koje je sadašnji novi svetski poredak naneo nizu islamskih zemalja, i moraju se vratiti izvorni principi UN.

    Najzad, Galijašević nije previše optimističan jer Zapad prema njegovom mišljenju želi da terorističke organizacije usmeri prvo protiv Asada i ruske vojske u Siriji, ali i da ih u dugoročnim planovima i perspektivi usmeri protiv Irana.

    „Nažalost, to ovu situaciju čini nemogućom i zato i mislim da je upravo ’Jalta‘ simbol rešavanja tih nemogućih pitanja, teških pitanja između velikih sila. A koja će pre ili kasnije morati da dođu“, zaključuje Galijašević.

    Slično:

    Rusija će pažljivo proučiti tvrdnje da Katar podržava terorizam
    Terorizam u Londonu uvod u seriju napada širom EU
    Gutereš: Islamofobija pothranjuje terorizam
    Patrijarh Kiril: Terorizam na Bliskom istoku — politički instrument
    Sirija: Ukidanje zabrane na isporuku oružja u Siriji podržava terorizam
    Terorizam na Balkanu — vojna pretnja ili oružje nejakih
    Tagovi:
    Le Pen, jalta, Zapad, Sirija, Rusija, Krim, bezbednost, nafta, terorizam, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga