12:06 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Srbija-EU

    Po svaku cenu: EU bi da „proguta“ Zapadni Balkan pre 2024.

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    2334
    Pratite nas

    Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je da „nije nerealno“ da zemlje Zapadnog Balkana uđu u Evropsku uniju pre 2024. godine. Njegovi komentari ukazuju na to da bi Unija mogla da bude voljna da previdi glavne političke sporne tačke kako bi se olakšali napori za proširenje.

    Još od raspada Jugoslavije, koji je počeo u junu 1991. godine, kada su Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost, EU je iznela ideju da integriše bivše republike te zemlje koja se raspala u krvi. Slovenija je prva zemlja sa prostora bivše države postala punopravna članica 2004. godine, ali je tek 2005. godine ostalih pet republika zvanično proglašeno za kandidate, dok je Hrvatska u punopravno članstvo primljena 2013. godine.

    Crna Gora i Srbija su u pregovorima od 2012, odnosno 2014. godine, BiH je aplicirala za članstvo, a Makedonija se smatra formalnim kandidatom. U slučaju svake zemlje, različiti faktori su služili kao prepreka za pristupanje.

    Srbija

    Nakon „normalizacije“ odnosa sa takozvanim Kosovom u junu 2013. godine, izveštaj Evropske komisije kaže da su srpski lideri pokazali „političku hrabrost i zrelost“ u rešavanju teških pitanja, kao i posvećenost boljim odnosima. Srpski građani uživaju bezvizni režim za zemlje Šengenskog prostora, koji uključuje većinu zemalja EU, ali buduće članstvo izgleda daleko od izvesnog. Iako to zvanično ne priznaju, glavni kamen spoticanja za lidere EU je odbijanje Srbije da se pridržava zvanične politike Unije prema Rusiji. Dve zemlje su u srdačnim odnosima, a Srbija je više puta javno stavila do znanja da nikada neće prihvatiti politiku sankcija prema Rusiji, niti promeniti svoju politiku vojne neutralnosti i pridružiti se nekom vojnom savezu, poput NATO-a ili nekih budućih vojnih snaga EU.

    Uprkos Hanovom priznanju da je Unija spremna da pređe preko prošlosti i drugih problema vezanih za područje Zapadnog Balkana kako bi se smanjio pritisak za proširenje EU, nezavisnost kada je u pitanju odnos sa Rusijom može biti veoma gorka pilula koju će lideri Unije veoma teško da progutaju.

    Kosovo

    Ova teritorija je svakako poslednja u redu za potencijalno pridruživanje EU. Međunarodna zajednica je i dalje žestoko podeljena oko ovog dela Srbije, koji je 2008. godine proglasio nezavisnost, a mnoge države su odbile da ga priznaju. Među njima je i pet članica EU — Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar. Pored toga, lideri EU su zabrinuti zbog mogućih sukoba i pritisaka usmerenih ka srpskoj manjini koju čini 50.000 ljudi na severu Kosova.

    Dok takozvano Kosovo i Srbija imaju formalnu politiku da jedno drugo ne ometaju na putu ka članstvu u EU, i dok bi Vlada takozvanog Kosova trebalo da odobri određeni stepen autonomije u oblastima naseljenim većinski srpskim življem, mnogi političari sa Kosova su nezadovoljni takvim stanjem i aktivno se zalažu da se to promeni. Na primer, Ramuš Haradinaj, bivši komandant terorističke OVK i sadašnji lider Alijanse za budućnost Kosova, kaže da, ako njegova stranka bude na vlasti, na Kosovu neće biti mesta ni za Srbiju ni za srpske opštine. Pored toga, izveštaj EU iz 2013. godine pokazao je da u reformama nije učinjeno dovoljno u borbi protiv trgovine ljudima, ali i u razbijanju kriminalnih bandi odgovornih za krijumčarenje narkotika i oružja.

    Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija

    Problem EU sa BJRM je gotovo beznačajan — sve grčke vlade, počev od 1940-ih pa do danas, protivile su se imenu Makedonija na bazi mišljenja da ga je severni sused „ukrao“ od istoimene grčke pokrajine koja se nalazi južno od granice ove dve države. I dok Unija kaže da je zemlja ostvarila „vidljiv i ubedljiv napredak“ u reformi policije, borbi protiv korupcije i poštovanju ljudskih prava, argument imena je taj koji je omogućio da se omete put ove zemlje u NATO i EU skoro dve decenije. Han se na ova pitanja posebno osvrće kada je u pitanju pristupanje Zapadnog Balkana uz komentar da je u pitanju „novi zamah“ koji bi trebalo da ubrza dosad veoma spori napredak, i da od jeseni pokrene pristupne pregovore.

    Bosna i Hercegovina

    Dok je EU zadovoljna napretkom BiH u četiri ključne oblasti — reformi policije, saradnji sa Međunarodnim sudom za ratne zločine, medijima i reformom javne uprave, zabrinutost izazivaju međuetničke tenzije. Mirovne snage EU ostaju na teritoriji BiH kako bi zaštitile domicilne Srbe od potencijalnog napada.

    Zvanični stav EU je da je BiH i dalje zemlja sa „nestabilnom političkom klimom“ i žestokim etničkim podelama. Ipak, Hanovi komentari kažu da bi Evropska komisija mogla da bude voljna da pređe preko ovih glavnih pitanja, kako bi ipak „progutala“ region.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Johanes Han, Eu, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga