19:28 28 Jun 2017
Beograd+ 34°C
Niš+ 35°C
Slušajte Sputnik
    Kišobran u bojama britanske zastave ispred Big Bena

    Britanija napušta EU, ali pod arogantnim ucenama Brisela

    © AFP 2017/ JUSTIN TALLIS
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    0 1511201

    Pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU počinju u ponedeljak 19. juna, a kako je ranije najavio britanski ministar za „bregzit“ Dejvid Dejvis, prva tema pregovora biće status britanskih državljana u EU, kao i status građana Unije u Velikoj Britaniji.

    Međutim, nadu da ipak nije sve još gotovo pristalicama ostanka Ujedinjenog Kraljevstva u EU podgrejala je nedavna izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je, nakon susreta sa britanskom premijerkom, izjavio da su Britaniji vrata Unije još otvorena.

    „Sa evropskog stanovišta, sve dok se pregovori ne završe, postoji mogućnost da se promeni pravac događaja“, naveo je Makron.

    Sličan, mada nešto oštriji stav, izneo je i koordinator Evropskog parlamenta za „bregzit“ Gaj Verhofštat, koji je rekao da Britanija može da ostane u EU, ali pod lošijim uslovima.

    Siniša Ljepojević, novinar i dugogodišnji dopisnik više srpskih redakcija iz Londona, za Sputnjik kaže da su takve izjave deo arogancije Evropske unije koja je, konačno, i inspirisala mnoge Britance da glasaju za izlazak iz tog saveza.

    „Ono što je činjenica, izvan propagande, jeste da je ’bregzit‘, odnosno izlazak Velike Britanije iz Evropske unije jedina sigurna stvar. O tome postoji politička saglasnost i vladajućih Konzervativaca i sada veoma jake opozicione Laburističke partije. Lider laburista Džeremi Korbin je i dobio dosta glasova jer je javno rekao da ’bregzit‘ nije doveden u pitanje, a i parlament je pre izbora doneo zakon o izlasku iz EU. Prema tome, Velika Britanija od 19. marta 2019. godine neće biti ni formalno članica EU“, kategoričan je Ljepojević.

    Sve drugo je, kaže, stvar pregovora.

    „Način na koji će se ugovori EU prema trećim zemljama preneti na bilateralne ugovore Britanije sa tim zemljama i kakve će Britanija imati ugovore sa tim ostalim blokom EU, to je sada stvar pregovora i to je dosta neizvesno. Međutim, to ne može promeniti osnovnu činjenicu da se referendum o izlasku mora poštovati. Tu postoji saglasnost, i u ’kraljičinom govoru‘ sledeće srede to će biti još jednom potvrđeno“, naglašava Ljepojević.

    Ni novinar Jakša Šćekić nema dilemu da Britanija u naredne dve godine napušta EU, ali napominje da su se okolnosti drastično promenile posle britanskih izbora kada je Tereza Mej izgubila većinu u parlamentu.

    „Svi njeni planovi i planovi Konzervativne stranke za radikalni izlaz iz Evropske unije sada više ne stoje tako čvrsto. Moraće da se pregovara, a sa druge strane, nije u pitanju samo migraciona politika i zapošljavanje, već i to što Velika Britanija više neće priznavati odluke Evropskog suda pravde. Takođe mislim i da će Unija, u stvari, sada Britancima diktirati uslove pod kojim oni treba da ih napuste“, kaže Šćekić.

    Prema njegovim rečima, Velika Britanija je nekada bila most između Obamine Amerike i EU, ali u novim okolnostima vlada u Londonu ne može biti sigurna koliko su joj SAD pouzdan partner, jer se Amerika okrenula sebi.

    „Mislim da su ovi dani Tereze Mej odbrojani i, sudeći po pisanju britanske štampe, ona neće voditi Konzervativnu stranku na novim parlamentarnim izborima. Sa druge strane, ono što će naročito konzervativcima i Velikoj Britaniji da oteža situaciju jeste to što će definitivno morati prvo da izađu iz EU, pa tek onda da pregovaraju o novim ekonomskim odnosima. Tereza Mej je htela da to budu dva paralelna procesa, ali posle ovog njenog katastrofalnog gubitka na izborima, moraće da se prilagode uslovima koje će diktirati Makron i Angela Merkel“, smatra Šćekić.

    Siniša Ljepojević pak veruje da se pregovaračka pozicija Britanije sa EU nije promenila nakon parlamentarnih izbora i dodaje da nije siguran da Evropska unija ima dovoljno argumenata da ucenjuje Britance.

    „Čini mi se da oni više plaše mečku rešetom, jer je Britanija pre svega uvozna zemlja i mnoge ekonomije, od Nemačke pa do Francuske, zavise od uvoza u Veliku Britaniju, a ne obrnuto. Sigurno da će bankarski i poslovni lobi iz Brisela nastojati da ucenjuje Veliku Britaniju, ali ne zato što će to rezultirati nekim poboljšanjem pozicije Brisela, već više da plaše druge zemlje jer evroskeptično raspoloženje u EU nije uopšte malo i sada je cilj Unije da uplaši one koji na bilo koji način razmišljaju o eventualnom referendumu o izlasku iz tog saveza. Međutim, izlazak Britanije je gotova činjenica“, kaže Ljepojević.

    On podseća da je mandat za izlazak iz Unije dat na referendumu, a ne na parlamentarnim izborima i taj mandat se, kaže, sa izborima nije promenio.

    „Možda je lična pozicija premijerke Tereze Mej donekle promenjena i ona će morati da traži podršku opozicionih laburista, ali oni su već saopštili da će joj dati podršku. Konačno, ’bregzit‘ je realnost ma ko bio u vladi, jer niko ne može da ignoriše odluku referenduma. Može teorijski, ali to bi bilo političko samoubistvo. Prema tome, pregovori će biti onakvi kakva je realnost i Britanije i EU“, zaključuje Ljepojević za Sputnjik.

    Tagovi:
    Bregzit, EU, Gaj Verhofštat, Tereza Mej, Emanuel Makron, Džeremi Korbin, Angela Merkel, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga