04:44 05 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 620
    Pratite nas

    Vlast sama predlaže i donosi zakone, opozicija sedam meseci bojkotuje parlament i posle tri decenije je konačno našla tačku zajedništva, ali je pitanje koliko je ovo stanje u crnogorskoj političkoj zbilji održivo i dokad.

    Crna Gora je u vrlo ozbiljnoj političkoj krizi, ocenjuje za Sputnjik novinar podgoričkog lista „Dan“ Marko Vešović i podvlači da je to nesporna činjenica bez obzira na pokušaje vlasti i njenih propagandnih punktova da situaciju predstave kao krajnje pozitivnu.

    Građani Crne Gore ispred policijskog kordona u Podgorici 24.10.2015. godine
    © AFP 2020 / SAVO PRELEVIC

    Sa čim pred Đukanovića

    Evidentna je ozbiljna politička kriza, koja je delom uzrokovana i bojkotom parlamenta, opisuje dalje situaciju Vešović, jer se opozicija od novembra prošle godine nije pojavila u skupštinskim klupama.

    „I sad se pred antirežimskim snagama u Crnoj Gori postavlja niz pitanja na koja treba da pripreme konkretne odgovore jer je očigledno da iako bojkot funkcioniše, to zasad nije dovoljno i da treba da se desi još nešto što bi možda dodatno pojačalo pritisak na vlast da ispuni opozicione zahteve i uslove“, rezonuje Vešović.

    Koliko juče je i funkcioner Nove srpske demokratije i Demokratskog fronta Milutin Đukanović istakao da je dobro što opozicija bojkotuje crnogorski parlament, ali i da bi bilo dobro da se pokrenu nove aktivnosti — protesti, a možda i vlada u senci.

    Uskratite pomoć glavašu 

    Protesti su se, napominje Marko Vešović, dešavali i ranije, pa se ne usuđuje da prognozira da li bi oni bili taj kvalitet više koji je potreban opoziciji jer ne postoji mogućnost da Front samostalno okupi dovoljan broj ljudi koji bi na protestima poslao jasnu poruku da ovako više ne može i da vlast mora da pristane na opozicione zahteve da bi se kriza rešila.

    „Ako bi ostatak opozicije izveo pristalice na te proteste, mogao bi da napravi veliku promenu. Međutim, da li bi taj ostatak opozicije bio spreman da u tome učestvuje, u to nisam siguran. Deo tih struktura nije zasad iskazao interes da podrži pozive Fronta da se organizuju ti protesti“, sugeriše Vešović.

    Pokretanje velike diplomatske ofanzive na međunarodnom nivou, kojom bi se predstavnici najvažnijih institucija i organizacija upoznali sa zahtevima crnogorske opozicije, jedan je od predloga za koji Vešović kaže da su u opticaju. Cilj je da se kroz neko međunarodno posredovanje dođe do konačnog rešenja.

    S druge strane istoričar Aleksandar Raković nije toliko optimističan i kaže da stanje u kome vlast samostalno predlaže zakone, samostalno izglasava zakone, a opozicija bojkotuje parlament, može da traje do sledećih redovnih parlamentarnih izbora.

    „Ne treba se nadati da će međunarodna zajednica podržati zahteve opozicije u Crnoj Gori zbog toga što Srbe percipira kao nosioce te opozicije, a da Srbima ne treba izlaziti u susret jeste pravilo koje ne važi samo za Srbiju i Republiku Srpsku nego i za Srbe u Crnoj Gori“, tvrdi Raković za Sputnjik.

    Ukoliko i bude bilo vanrednih izbora, kategoričan je Raković, značiće da to vlastima odgovara i da će ih zato raspisati, a Srbima niko neće izaći u susret.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Vraćam se da se borim protiv novih fašista iz NATO-a (video)
    Državni udar na opoziciju — Mandić sprema kontranapad
    Na nišanu Lazanskog: Milo će na kraju završiti u Bakuu (video)
    Tagovi:
    Srbi u Crnoj Gori, Demokratska partija socijalista, međunarodna zajednica, Milo Đukanović, bojkot, opozicija, protesti, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga