20:49 18 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Neonacisti

    Dok Turci osvajaju Nemačku kao Albanci Kosovo, kukasti krst maršira na Berlin

    © AFP 2019 / MIKE THEILER
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    6172

    Mada su izbori u septembru, Berlin već strepi od desničarske organizacije Alternativa za Nemačku koja iza sebe okuplja ideologiju od koje Nemci žele da pobegnu. Ta stranka sabira ultradesničarske snage u Nemačkoj, a ako su sadašnje ankete približno tačne, na putu je da u septembru uđe u Bundestag i možda bude treća ili četvrta partija u zemlji.

    Otkrivanje čak 14 neonacističkih logora u Nemačkoj sa propagandnim materijalom, oružjem i nacističkim simbolima, samo nekoliko dana pošto je Bundestag zatražio da se ukine javno finansiranje Nacionaldemokratske partije, koja negira nacističke zločine, pokazuje da ideologija Adolfa Hitlera, ni posle 72 godine, nije sasvim mrtva. Ako ovome dodamo i da na severoistoku Nemačke postoji selo Jamel, čiji stanovnici žive po Hitlerovoj ideologiji, strah da se zastava sa kukastim krstom ponovo zaviori državom sve je prisutniji.

    Nacionaldemokratska partija, koju nemačka vlast odbija dalje da finansira, inače je legalna partija. Nju aktuelne vladajuće partije, ali i opozicione stranke, pokušavaju ovom odlukom Bundestaga da zabrane kao neustavnu zbog poricanja nacističkih zločina i demokratskih vrednosti, čime ugrožava Ustav Nemačke. Tu stranku su već u dva navrata nemačke vlasti pokušale da zabrane, ali je Ustavni sud Nemačke oba puta odbacio odluku Vlade Nemačke. Iako ta stranka nema nijednog poslanika ni u Bundestagu, niti i u pokrajinskim parlamentima, a ima ih 16, prema nemačkim zakonima, pošto je na prethodnim izborima za Bundestag 2013. godine osvojila više od jedan odsto glasova birača, ima pravo da iz državnog budžeta dobije pare. Samo prošle godine ta stranka je po toj osnovi dobila milion i sto hiljada evra.

    Nenad Radičević, dopisnik „Politike“ iz Nemačke, kaže da vladajuće stranke smatraju da se taj novac nemačkih poreskih obveznika troši na nešto što je ekstremno desničarski i da to ugrožava demokratiju u Nemačkoj. Međutim, kaže on, pitanje je da li će ta odluka Bundestaga opstati, jer Ustavni sud može da je proglasi neustavnom.

    Ako u jednoj Nemačkoj ta ideologija nije sasvim istrebljena, da li onda postoji opravdan bojazan da ona može ponovo da oživi i od čega najpre to zavisi?

    Rada Lalić, novinar i spoljnopolitički komentator iz Nemačke, za Sputnjik kaže da kada je reč o neonacizmu i Nemcima, to postaje veoma, veoma osetljiva tema.

    „Milioni stranaca našli su uhlebljenje u Nemačkoj, a u analizama u vezi sa neonacizmom, pojedini analitičari tvrde da je Nemačka prenaseljena strancima i da to kod domaćeg stanovništva izaziva nezadovoljstvo i okretanje desničarskim vrednostima i neonacizmu. Tu teoriju obara, međutim, svakodnevni život, jer statistika pokazuje da je neonacizam najžilaviji na nerazvijenom nemačkom istoku, gde živi malo stranaca, a da je najmanji neonacistički potencijal u zapadnom delu zemlje, u pokrajini sa najviše stranaca i najvećim bojem stanovnika — više od 18.000.000 ljudi“, objašnjava naša sagovornica.

    Pojedini mediji, ističe ona, krivicu za neonacizam prebacuju na komuniste iz nekadašnje Nemačke Demokratske Republike (NDR), koji su zemlju predugo držali u izolaciji, što je stvorilo neprijateljski odnos prema strancima. Lalićeva podseća i na činjenicu da su Nemačku u poslednjih par godina potresali brojni skandali u vezi sa neonacistima, a jedan od njih je i suđenje desničarskoj grupi koja je optužena da je za poslednjih deset godina ubila osam Turaka, jednog Grka i jednu nemačku policajku! Napadi na Jevreje, crnce i strance su takođe deo nemačkog političkog života, ističe ona.

    Nemačka koju u septembru čekaju izbori već sada strepi od desničarske organizacije Alternativa za Nemačku koja iza sebe okuplja ideologiju od koje Nemci žele da pobegnu. Lalićeva kaže da je ta evroskeptična desničarska stranka, na prvi pogled, samo stranka muškaraca u skupim, izglancanim odelima, ali i priča koja ne može da se preskoči.

    „Upravo ovih dana je kandidat socijaldemokrata za kancelara Martin Šulc tu stranku nazvao lakom varijantom NPD-a (Nacionaldemokratske partije koju pokušavaju da zabrane). Međutim, u okviru priče o Nemcima i neonacizmu nije za potcenjivanje ni izjava koja se čula takođe iz socijaldemokratskog štaba da Turci osvajaju Nemačku kao kosovski Albanci Kosovo — stopom rađanja“, napominje naša sagovornica.

    Pojedini nemački analitičari, stručnjaci za radikalno desne struje, tvrde čak i da guranje NPD-a samo doprinosi da oni odu u ilegalu, odnosno vode ih u priču u kojoj je nemačka antiteroristička policija pronašla kampove bliske pokretu „Građani novog Rajha“, koji se smatra ultrakonzervativnim i koji poriče sadašnje postojanje Savezne Republike Nemačke, ocenjuje Radičević. On podseća da suštinski, od kraja Drugog svetskog rata do danas, nijedna politička stranka koja je imala ili platformu, ili relativizovala zločine u Drugom svetskom ratu, i bila sklona da veliča tu vrstu ideologije, nije uspela da opstane na političkoj sceni Nemačke. Kako kaže, pet odsto, koliki je cenzus u Nemačkoj, za tu vrstu ideologije do sada je bio nedostižno.

    Stranka Alternativa za Nemačku koja sabira te ultradesničarske snage je, po svemu sudeći, ako su sadašnje ankete približno tačne, na putu da u septembru uđe u Bundestag i možda bude treća ili četvrta snaga u Bundestagu. Ako se to desi, to će biti prvi put da jedna stranka za koju se smatra da poriče demokratski, liberalni poredak Nemačke, na kojem se zasniva nemačko društvo, uđe sa više poslanika u Bundestag. U tom smislu Nemačka ima problem sa ultradesničarima. Ne tako veliki, jer u Nemačkoj i dalje postoji taj strah iz prošlosti, da će ponovo biti optuženi za zločine koji su počinjeni u nacizmu i da će praktično cela nacija ponovo biti okrivljena. Taj strah je mnogo jači od podrške tim strujama. Mali je procenat Nemaca, prema proceni nemačkih sociologa, oko 10 odsto, koji bi se aktivirali u takvoj političkoj, ili još gore terorističkoj borbi“, navodi on, napominjući da bi AFD mogla da osvoji od 10 do 15 odsto glasova.

    „Kako sada stvari stoje, ne postoji nešto što bi moglo da bude ozbiljan okidač da ta vrsta ideologije dobije na popularnosti među Nemcima“, uveren je on.

    Dragoslav Dedović, urednik „Dojče velea“ na srpskom jeziku, ne spori da u Nemačkoj postoje neonacisti, ali je uveren da njihova snaga nije takva da mogu da uđu u Parlament. Prema njegovom mišljenju, to znači da se njihova snaga meri onim promilima koji su ispod praga vidljivosti za jednu demokratsku proceduru. Sa druge strane, dodaje on, to ne znači da nisu politički organizovani ili umreženi u ilegali.

    „U Nemačkoj postoje desničarske stranke koje nisu neonacističke, ali imaju izrazito desno populističku logiku i njihova snaga se meri onom koja je u svim zapadnim zemljama sociološko merilo — 20 odsto u krizi ili 10 odsto kad je situacija normalna. To su činjenice“, uverava Dedović.

    Naš sagovornik takođe ističe da tek kada bi se napravila ozbiljna analiza gde su uzroci kontaminacije jednog dela društva tim idejama i koliko su one rasprostranjene, dobila bi se prava slika na terenu.

    „Ozbiljna analiza bi pokazala da politički, u Nemačkoj, nije moguće, bar za sada, da se napravi stranka koja bi imala neonacističku ideologiju i koja bi prešla na izborima cenzus od pet odsto!“, siguran je on.

    Hapšenje Hitlerovih sledbenika pre dva dana samo je poslednja u nizu takvih akcija sa kojima se nemačka policija i službe bezbednosti suočavaju poslednjih godina.

    Početkom 2015. u raciji koja je sprovedena u šest nemačkih saveznih država uhapšeno je dvoje od sedam osumnjičenih koji su se teretili za planiranje oružanih napada na policiju, Jevreje i tražioce azila. U akciji protiv desničarske ekstremističke grupe učestvovalo je oko 200 policajaca, a tokom nje pronađeni su oružje, municija i eksplozivi. Osumnjičeni su se uglavnom povezali preko društvenih mreža, a nemačke vlasti su pretpostavile da su počeli da planiraju oružane napade za proleće 2016. godine. U saopštenju policije nije bilo naznačeno o kojoj grupi ekstremista se radi, ali su nemački mediji objavili da je reč o takozvanim „Građanima Rajha“ koji ne priznaju institucije savremene Nemačke. Nemačka obaveštajna agencija BFV pomno prati takve grupe.

    Može li se stati na kraj nacizmu u EU? O ovome pročitajte više u posebnom tekstu.

    Tagovi:
    paravojska, kampovi, neonacisti, Alternativa za Nemačku, Adolf Hitler, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga