21:36 21 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Ambasador Ruske Federacije i ambasador SAD u Srbiji, Aleksandar Čepurin i kajl Skot

    Biraju li strane sile vladu ili Srbija više nije „banana“

    © Tanjug /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    0 334

    Nema sumnje da zapadne ambasade vrše uticaj i da pokušavaju da vrše uticaj na kadriranje, što ne znači da to tako nužno mora da bude i realizovano.

    Kad Srećko Šojić u čuvenoj TV seriji na sve načine pokušava da se zbliži sa „esencijom“, jer smatra da će tako najlakše i najbrže politički da profitira, onda je to jasan pokazatelj da je javnomnjenska naracija o uticaju stranih ambasadora ili ekselencija, koje ovaj lider sa ivice ne ume pravilno da izgovori, poprimila velike razmere. Uzima se, gotovo, kao aksiom.

    Da li je baš tako?

    Koliko stvarno, pomenimo najsvežije medijske navode, stranim ambasadama, pa bila to i američka, može da smeta Aleksandar Vulin na mestu ministra odbrane ili na primer Nenad Popović kao „ruski čovek“? Ili možda Rusima bode oči „proamerička“ premijerka, kako je neki nazivaju, ili neki prozapadni ministar?

    Glasaju li Srbi da bi velike sile kadrirale ili je čitava priča, kako za Sputnjik tvrdi diplomata Pavle Jevremović, prenaduvana.

    Bele rukavice, a misli?

    „U takvim stvarima to je dvosmerna ulica. Kao što je Srbiji, i svakoj drugoj zemlji, važno kakve odnose ima sa susedima ili sa glavnim faktorima u međunarodnim odnosima, tako je i njima važno kakve odnose imaju sa Srbijom. Mislim da ne živimo u vremenu otvorenog i flagrantnog mešanja“, kaže ovaj nekadašnji ambasador u UN i EU.

    Srbiji je sigurno vrlo važno da na istaknutim mestima u Vladi ima ljude koji su sposobni i kvalifikovani da održavaju međunarodni dijalog na civilizovan način, smatra Jevremović, a svim njenim partnerima, velikim i malim, takođe je važno da imaju kompetentnog i ozbiljnog sagovornika u Srbiji.

    „Tako da ne bih tome pridavao veliki značaj. Prozivanje američkog ambasadora, a drugi put može da bude ruskog ili nekog drugog, nije u redu. Jedna zemlja ne bi smela da dozvoli da je takve stvari povode. Američki ambasador i ambasadori koji dolaze ovde iskusni su ljudi i ne bi sebi dozvolili takvu aroganciju da budu prozivani da se mešaju u unutrašnje stvari. Ipak smo prošli vreme banana republika“, kategoričan je Jevremović.

    Lutkari političkih sudbina

    Mogu da govorim prvo iz ličnog iskustva, naglašava sa druge strane analitičar Aleksandar Pavić, jer sam bio na visokoj funkciji u Republici Srpskoj posle Dejtonskog sporazuma i znam vrlo dobro kakvim sam sastancima prisustvovao i kakvi su bili pritisci da se donose razne odluke, a i kadrovska rešenja od strane isključivo zapadnih diplomata.

    „Imamo primere svuda oko nas. Najnovija Vlada Makedonije je više nego očigledno, to ne može niko da porekne, sastavljena u glavnim zapadnim prestonicama. Znamo i za transkripte američkih diplomata i Viktorije Nuland koja je govorila o kadrovskim rešenjima u Ukrajini, posle Evromajdana, koji je opet maslo zapadnih država predvođenih Amerikom“, podseća Pavić za Sputnjik.

    Dok Pavle Jevremović napominje da je u unutrašnjim političkim obračunima oduvek najjednostavnije bilo da nekome prikačite etiketu da je u službi neke zemlje, Aleksandar Pavić kaže da ni Srbija ne može da bude imuna na procese i uticaje koje je naveo.

    Ceo poredak posle 5. oktobra je, prema njegovom mišljenju, ustoličen zahvaljujući, na prvom mestu, zapadnom novcu, radu zapadnih službi, zapadnih instituta, zapadnih stručnjaka.

    „Ubistvo premijera je isto bilo sa velikim uticajem i mešanjem stranog zapadnog faktora. Prva Vlada posle ubistva premijera Đinđića je bila sastavljena praktično u američkoj i britanskoj ambasadi. Setimo se, recimo, i šta je izbilo kad je DSS imenovao Tomislava Nikolića, koji je tad bio u SRS-u, za predsednika Parlamenta. Pritisak je bio toliko jak i to isključivo iz zapadnih ambasada da su morali da povuku tu odluku, a to je posejalo i seme razdora u tom nacionalnom korpusu“, navodi primere Pavić.

    Ako su ušli, ko im je dao ključ

    Nema sumnje da zapadne ambasade vrše uticaj i da pokušavaju da vrše uticaj, jasan je ovaj analitičar, što opet ne znači da tako nužno mora da bude. Ako im se na sastancima dozvoli, ukazuje Pavić, diplomate će sigurno da kažu šta je njihovo mišljenje, koga bi želeli da vide u nekoj vladi, kakvu bi politiku želeli da bude sprovođena.

    „I oni to ne kriju, samo što ne rade pred kamerama. Međutim, to nikako ne amnestira bilo koga da takve stvari prihvati. Naravno, imamo ljude koji su direktno njihovi eksponenti ovde u Srbiji i koji se jednostavno dovode da bi izvršavali nešto na šta su se unapred obavezali“, ističe Pavić za Sputnjik.

    Ko pretenduje na suverenitet, nezavisnost, sugeriše Pavić, taj nije dužan da prati uputstva stranih ambasadora, jer ste samo vi, na kraju krajeva, odgovorni za to da li će vaša kadrovska rešenja biti sastavljena u nekoj zapadnoj ambasadi ili u vašoj sopstvenoj zemlji.

     

    Slično:

    Nova nemačka ucena — srpski opanak u bojama EU
    Srbija se na Zapadu čita, piše i izgovara – UCENA
    Englezi na Balkanu leče kompleks „velike sile“
    Zapad umislio da je babica, a Srbija nedonošče
    Balkan nije Putinu na dlanu, već Zapadu pod nogama
    Zaraćene sile u Beogradu: Da Srbije nema, trebalo bi je izmisliti
    Amerika i Engleska biće zemlje spletkarenja
    Tagovi:
    ubistvo premijera, američki ambasador, ruski ambasador, britanski ambasador, 5. oktobar, Viktorija Nuland, Makedonija, Vlada Srbije, Majdan, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga