06:10 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Australijski vojnici u sastavu NATO-a

    Amerika spaja Baltik i Mediteran: Ima još samo jedna prepreka

    © AFP 2019 / SHAH MARAI
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    2859

    U strategiji odbrane zvanični Beograd se drži vojne neutralnosti i bezbednost osigurava kroz proces pristupanja EU, nasuprot novom makedonskom premijeru i crnogorskim vlastima koji su odlučili da krenu put NATO-a i time dovode u pitanje svoje buduće odnose sa ključnim evropskim zemljama.

    Ukoliko u doglednoj budućnosti Makedonija uđe u NATO, sugeriše za Sputnjik profesor bezbednosti Milan Mijalkovski, Srbija bi, osim prema Bosni i Hercegovini, bila potpuno okružena članicama zapadne vojne alijanse.

    „Po svemu sudeći, Makedonija će ući pošto nije bitno ispunjava li ili ne ispunjava uslove, jer NATO ide samo na to da osvaja teritorije. Tim povodom u Srbiji poslednjih godina postoje pobornici NATO-a koji nam serviraju kojekakve, mogu slobodno da kažem, budalaštine, neke neosnovane projekcije, da ćemo tako okruženi morati da uđemo u NATO“, napominje Mijalkovski.

    Zabrinjava transformacija NATO-a od 1999.

    Ukoliko je NATO odbrambena organizacija, kako tvrdi Član 5 Vašingtonskog sporazuma, kaže dalje Mijalkovski, Srbiji bi bilo mnogo dobro jer ne ugrožava nijednu članicu NATO-a. Ako, dakle, NATO nije agresorska organizacija, osvajačka, subverzivna, zašto bi Srbija, pita ovaj profesor, uopšte brinula što će biti okružena njenim članica.

    „Međutim, NATO je pokazao da nažalost nije odbrambena već ofanzivna agresorska organizacija i u tom kontekstu situacija može da bude bezbednosno nepovoljna po međunarodni položaj uopšte i nacionalnu bezbednost Srbije. Naša bezbednost može biti ugrožena ukoliko recimo NATO bude insistirao na unutrašnjim rešenjima u Srbiji prema njihovoj projekciji, koja su suprotna državnim interesima“, precizira Mijalkovski.

    Ne treba dramatizovati eventualni ulazak Makedonije u NATO, savetuje ovaj stručnjak, već naprotiv, sa NATO-om treba sarađivati isto kao sa ODKB-om i u tom kontekstu Srbija nema nijedan razlog da menja vojnu neutralnost niti spoljnu politiku koja je okrenuta i prema Zapadu i prema Istoku.

    „Znači, ne treba hvaliti NATO, ali treba imati u vidu da opasnost predstavlja njegova transformacija od 1999. naovamo, od odbrambene u agresorsku ofanzivnu organizaciju. Ta činjenica zabrinjava, ali ni Srbija nije više u situaciji u kakvoj je bila poslednje decenije 20. veka, kad su praktično sve zemlje u svetu povlađivale NATO-u, u stvari Amerikancima“, tvrdi Mijalkovski.

    Eventualnim ulaskom Makedonije u NATO, napominje za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, ukupni položaj Srbije bi, sa jedne strane, delimično bio pogoršan zato što bi ostala vojno neutralna zemlja dok drugi regionalni akteri pristupaju NATO-u. S druge strane, dodaje Proroković, to što NATO-u pristupa Makedonija neće dramatično pogoršati položaj Srbije koja je ionako bila u takvom okruženju.

    Za Srbiju je, posmatrano u geopolitičkom kontekstu, smatra Proroković, značajniji bio ulazak Crne Gore u NATO jer to u dugoročnoj perspektivi ometa njene akcije koje se tiču nesmetane trgovine preko Jadranskog mora, luke u Baru i daljeg infrastrukturnog povezivanja.

    Međutim, ukazuje on, kad govorimo o značajno širem kontekstu geopolitike Evrope kao celine, ulazak balkanskih država u NATO će imati velike posledice po njih same.

    Milo Đukanović na skupštinskom zasedanju povodom ulaska Crne Gore u NATO
    © REUTERS / STEVO VASILJEVIC

    Uz Angelu je bezbednije

    „Sjedinjene Države pozivaju balkanske države u NATO kako bi zaokružile koncept stvaranja ’Intermarijuma‘, velike istočnoevropske geografske celine koja bi se prostirala između tri mora i u geopolitičkom smislu razdvajala Nemačku i Rusiju. Da je Amerika daleko odmakla u tome pokazuje ne samo poseta Donalda Trampa Poljskoj nego i projekti koji se tiču energetskih aranžmana u našem delu Evrope. Pitanje je samo kako će na to gledati Nemačka i Francuska kao ključne države EU“, naglašava Proroković za Sputnjik.

    Posmatrano iz ove perspektive, prezira on, to je pretnja interesima EU koja u takvim okolnostima ne može da planira da postane pol u multipolarnom svetu jer bi SAD ostale glavni igrač na Starom kontinentu, pa se Nemačka i Francuska tome nekako moraju suprotstaviti.

    „Tako da, za razliku od ’90-tih kad je ulazak u NATO garantovao ulazak u EU, sad možemo doći u potpuno obrnutu situaciju da ovo brzo pristupanje NATO-u znači odlaganje ulaska u EU“, podvlači Proroković.

    Pritisaka na Srbiju će biti, smatra on, ali posmatrano u kontekstu zaokruživanja „Intermarijuma“ kao geopolitičkog prostora koji bi se protezao od Baltika na severu do Mediterana na jugu. U novoj strategiji odbrane koja se sprema, Srbija je sebi postavila dva cilja, podseća Proroković. Prvo je da se održi vojna neutralnost, a drugo da se njena bezbednost garantuje kroz proces pristupanja EU.

    „Dakle, nasuprot novom makedonskom premijeru i crnogorskim vlastima koji su odlučili da krenu put NATO-a i time dovode u pitanje svoje buduće odnose sa ključnim evropskim zemljama Nemačkom i Francuskom, Srbija bira drugačiji put. Želi da svoju bezbednost štiti preko EU oslanjajući se upravo na Nemačku i Francusku, NATO ostavljamo po strani i sarađujemo sa njim onoliko koliko je nužno“, zaključuje Proroković.

    Ovakva politika je, dodaje on, korak ka stabilizaciji, dok je ulazak NATO korak ka destabilizaciji jer može doći do napetosti na samom kontinentu između starih članica na Zapadu i novih članica EU i NATO-a na Istoku.

    Slično:

    Kriza u regionu: Šta povezuje Crnu Goru i Makedoniju
    Trampa ne zanimaju NATO, EU, G7 — sve rešava u četiri oka
    Porošenko je možda Tuđman, ali Putin nije Milošević
    Ključni čovek koji gura Putina i Trampa u zagrljaj
    Tramp sa Rusijom i Kinom igra na „kartu Kisindžera“
    Sprema se sudar imperija na Balkanu
    Tagovi:
    Intermedijum, makedonija, Strategija nacionalne bezbednosti, ODKB, Baltik, pristupanje, Mediteran, Nemačka, Amerika, NATO, Francuska, Rusija, EU, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga