10:42 12 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ivanka i Donald Tramp na samitu G20 u Hamburgu

    Kad grune atomska bomba, buljićemo u Ivankinu haljinu dok Melanija kibicuje Putina

    © AP Photo / Michael Sohn
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1343
    Pratite nas

    Zašto izveštaji sa diplomatskih susreta izgledaju kao vesti iz „rijalitija“? Da li je razlog u svetskim liderima ili je problem u kvalitetu medija?

    Ne možemo od štampe koja nije videla da će Tramp da dođe na vlast i da će „bregzit“ da se desi očekivati da kaže: hajde da preispitamo i status kvo i našu ulogu u tom statusu kvo koju branimo i taj status kvo opravdavamo. Zato se ta štampa koncentriše na lične odnose, na detalje, na to kako je stvar vizuelno izgledala, a manje na ono što je stvarna tektonska linija razdvajanja.

    Politički džet-set kao uzrok?

    Kolumnistkinja nedeljnika „Nedeljnik“ i donedavna predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović ovako objašnjava da je sa nedavno završenog samite G20 bilo neuporedivo više vesti o tome gde je sedela Ivanka Tramp, kako se obukla i sa kime je pričala Melanija Tramp, kako su se pozdravili Merkelova i novi predsednik Francuske, nego o stvarnim dogovorima najvećih svetskih lidera.

    Establišmentska zapadna štampa je bila prilično slepa i gluva za sve nove procese u svetu, pa, prema mišljenju Smajlovićeve, ne možemo da se čudimo što i dalje gledaju drveće, a šumu ne vide.

    Glavni razlog, smatra novinar i sociolog Zoran Panović, jeste globalna tabloidizacija medija jer visoka politika u sebi ima dosta elemenata džet-seta, pa se to preslikava i na medijsko praćenje događaja i tretiranje političara kao pop zvezda. To je, dodaje on, veliki izvor hrane za medije koji se ne može propustiti.

    „Interesantno je da će se u tom političkom džet-setu retko naći događaj koji će postati neka vrsta simbola epohe. Znači, vi bukvalno imate jednu vrstu ’fešn‘ praćenja događaja, ali to nije ono što će se pamtiti na duge staze. Poslednjih godina retko imamo događaje kao kad je, na primer, Hruščov lupao cipelom o sto u Ujedinjenim nacijama“, primećuje Zoran Panović.

    Današnji događaji su, pojašnjava on svoje stanovište, na neki način više deo tabloidne stvarnosti i vrhunskih modnih magazina, ali koji su prolazni.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovara sa Melanijom Tramp tokom svečane večere u okviru samita G20 u Hamburgu
    © REUTERS / Kay Nietfeld,Pool

    „Mi ne možemo naći na poslednjim skupovima scenu ili sliku kao što su se nekad davno poljubili maltene u usta Erih Honeker i Leonid Brežnjev, pa je ta slika prešla na postere, ambleme, postala je na neki način artefakt epohe“, precizira Panović.

    Iza tog velikog političkog džet-seta nekad fale velike bitne odluke, dodaje Panović, koje bi se pamtile i koje bi, naravno, po mogućstvu, bile pozitivne.

    Kad nema mesa, daj salate

    „Sebe, recimo, ne smatram tabloidnim delom javnosti, ali me veoma zanima kako izgledaju susreti između Makrona, Trampa, Putina… Sa druge strane, taj akcenat na detaljima i personalnim vezama je normalan zbog toga što G20, na primer, nije imao nikakve uspehe“, ukazuje Ljiljana Smajlović.

    Jedino što se zaista dogodilo jeste primirje u Siriji i susret Trampa i Putina, podseća Smajlovićeva, a Angela Merkel je potpuno ostala bez lakog i sigurnog trijumfa na koji je računala u godini izbora i zbog čega se borila da bude domaćin samita.

    „Prema tome, prirodan je, kad nema stvarnih dogovora, pokušaj da se izvuče zaključak iz načina na koji su se slagali Makron i Tramp. Evo, sad se nastavlja priča o tome kako je Makron postao glavni Trampov oslonac u Evropi zbog toga što Englezi više nisu u EU, iako su Makronovi i Trampovi odnosi više nego upitni u tom manjku srdačnosti i višku nekog tog muškog odmeravanja i stiska ruke“, naglašava Smajlovićeva.

    U Hamburgu se, ističe ona, mnogo više analiziraju neredi nego susreti lidera 20 najbogatijih zemalja.

    „I to je neki novi fenomen. A pravo pitanje Nemaca bi bilo — zašto smo mi ovo uopšte organizovali, zašto se ništa nije desilo, a grad smo razvalili. I kancelarka Merkel ne može da kaže uopšte zašto smo to radili, šta je ona time uspela, šta je Nemačka time uspela, šta je G20 uspeo“, kategorična je Smajlovićeva.

    Njen utisak je da je došlo do podele između ljudi koji sebe smatraju populistima i koji osluškuju šta želi većina građana i levičara koji te populističke lidere preziru.

    „To vam je kao sa muzikom. Do MTV je bilo jedno, posle MTV je bilo drugo. S time što sad i političari koji su nekad bili konvencionalni, u nekom svom drugom ideološkom ključu, kao na primer sovjetski lideri, sad imaju elemente pop ikona. Tu su i Putin i kineski lider“, rezonuje Zoran Panović.

    Tome je, prema Panovićevom mišljenju, doprinela i globalizacija medija i preuzimanja matrice koja je primarno zapadna u tretiranju medija — koja je kao jedan veliki, veliki modni magazin.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Tilerson: Ni Melanija nije uspela da razdvoji Putina i Trampa
    Melanija Tramp u „nadrealnoj poseti“ Briselu
    Od „zaparošca“ do „lade“: Koje je sve automobile vozio Putin (foto)
    Šta bi bilo da gori Beograd dok su Putin i Tramp u njemu?
    Epilog istorijskog susreta: Tramp izbegao greške, Putin dobio više
    Tagovi:
    ivanka tramp, melanija, rama, Tramp, G20, Hruščov, Nemačka, Putin, Merkel, diplomatija, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga