17:16 14 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1495
    Pratite nas

    Namera američkog Kongresa, koji bi trebalo da izglasa novi paket sankcija Rusiji, jeste da veže ruke predsedniku Trampu i da uzurpira predsednikovo pravo da vodi spoljnu politiku.

    U emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ analitičar Aleksandar Pavić i ekonomista Danijel Cvetićanin razgovarali su o tome hoće li Amerika uvesti nove sankcije Rusiji, da li su one politički motivisane i kako će se u tom slučaju postaviti Evropska unija.

    U atmosferi antiruske histerije, američki Kongres najavljuje novi paket sankcija Rusiji. Sa druge strane, EU se zbog toga buni, jer će takve mere pogoditi mnoge evropske kompanije.

    Novi paket sankcija biće usmeren protiv kompanija koje učestvuju u realizaciji energetskih projekata, poput gasovoda „Severni tok 2“, što Evropu posebno boli, kaže Pavić.

    Međutim, Pavić naglašava činjenicu koju naziva presedanom — da je namera američkog Konresa da novim paketom sankcija Rusiji veže ruke predsedniku Donaldu Trampu.

    „Deo ovog paketa sankcija je to da će Tramp, ako želi da ukine sankcije ili da suštinski promeni politiku prema Rusiji, morati da traži odobrenje Kongresa“, kaže Pavić.

    Tramp može da stavi veto na odluku Kongresa, ali ako Kongres izglasa odluku dvotrećinskom većinom, odluka postaje zakon, kaže Pavić. U ovom trenutku takva većina u Kongresu postoji, dodaje on.

    „Zato je ovih dana Tramp promenio priču. Jer Tramp i njegova administracija protivili su se ovim sankcijama. Međutim, kada su shvatili da oba doma Kongresa imaju ubedljive većine, koje čak mogu da ponište i njegov veto, promenili su priču i počeli da govore da i oni podržavaju sankcije“, navodi Pavić.

    On dodaje da se Trampov manevarski prostor nalazi u finesama u usaglašavanju teksta zakona o sankcijama Rusiji jer dva doma američkog Kongresa (Senat i Predstavnički dom) imaju unekoliko različite tekstove zakona.

    Politikolog Aleksandar Pavić
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Politikolog Aleksandar Pavić

    „To su prilično sitne razlike. Tu nema suštinskih razlika, ali opet će morati da ih ’peglaju‘. U tom međuprostoru Tramp možda može da napravi neke promene“, objašnjava Pavić i dodaje da Trampu najviše smeta to što Kongres želi da mu veže ruke.

    Prema američkom ustavu, predsednik vodi spoljnu politiku. Sada, radi sprečavanja normalizacije odnosa sa Rusijom, Kongres uzurpira to pravo predsednika.

    „To je novi stepen rusofobije koji je dostignut ovim predlogom zakona“, kaže Pavić.

    Pokušaj da Kongres oduzme predsedniku vođenje spoljne politike Pavić karakteriše kao presedan koji se nije desio od pedesetih godina 19. veka. Sve podseća na atmosferu pred početak građanskog rata u Americi, kaže Pavić.

    Politika sankcija je vrlo gruba, gotovo ratna politika, kaže ekonomista Danijel Cvetićanin. Sankcije se obično tretiraju na pogrešan način, kaže on, jer sankcije često ostavljaju gore posledice od samog rata.

    Dr Danijel Cvjetićanin
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Dr Danijel Cvjetićanin

    Uvođenje sankcija, prema Cvetićaninovim rečima, ima nekoliko faza. Prvo se kažnjavaju pojedinci, nakon toga na udar dolaze pojedine firme, posle toga se sankcije uvode energetskim kompanijama, potom slede sankcije za sve kompanije, zabrana izvoza i uvoza, dok je medijska satanizacija prisutna sve vreme.

    Posledice su da se zemlja gura u kriminal, formira se mreža nevladinih organizacija, a na kraju se sve završava, kako Cvetićanin kaže, bombardovanjem i marincima.

    Izaći u susret onima koji sankcijama prete pogrešan je odgovor, kao što je pogrešno ne plašiti se i bagatelisati sankcije, kaže Cvetićanin i naglašava ogromnu premoć SAD i njenih saveznika u odnosu na Rusiju — u društvenom bruto proizvodu odnos između Rusije i SAD i njenih saveznika je 1 prema 14.

    „Sankcije su u stvari rat protiv privrede. Umesto da ratujete protiv vojske, vi ratujete protiv privrede, a vojsku upotrebljavate samo u poslednjem činu. Rat protiv Rusije je počeo čim su počele sankcije, i Rusi toga moraju biti svesni“, kaže Cvetićanin i dodaje da želi da izbegne pogrešan odgovor, kako sankcije nametnute Rusiji ne znače ništa:

    „Rusija mora da se oseti ugroženom, i to debelo“.

    Stepen ugroženosti Rusije sankcijama, prema Cvetićaninovom mišljenju, jeste visok.

    Ipak, Pavić smatra da je Rusija imala i neke koristi od sankcija — ruska poljoprivreda je, kaže on, procvetala.

    Rusija je, iako je u vojničkom smislu supersila, zaboravila da u vreme tranzicije transformiše svoju privredu, kaže Cvetićanin. Isuviše se, prema njegovim rečima, oslanja na energetiku, tešku industriju i izvoz oružja.

    „Kada bi Rusija počela, zajedno sa Kinom, da izgrađuje jedno novo tržište, a ono bi veoma brzo raslo, Amerika bi morala da se dobro zamisli“, kaže Cvetićanin.

    Rusija mora da razmišlja o novim tržišnim strukturama, nastavlja on.

    „Rusija, ali i Srbija, prosto su opčinjene postojećom strukturom Evrope i Amerike. Evropa i Amerika su prirodni ekonomski oslonac ruskog izvoza, a tu bi moralo da dođe do promene. O tome treba da se razmišlja. Ta stvar je upropastila SSSR. Sovjetski Savez je propao iako je imao kosmičku tehnologiju, imao je prirodne resurse, veliko tržište… Ali, čega su bili željni Rusi? Farmerki i patika“, objašnjava Cvetićanin.

    Ni planska privreda nije uzrok propasti SSSR-a, kaže on, jer ako se pogledaju neke druge države koje su imale neku vrstu planske privrede, kao što su Južna Koreja i Francuska, izgradile su moćne ekonomije.

    Iz Moskve je najavljena reakcija na novi paket sankcija. Ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi saradnici na svaki način pokušavaju da spreče eskalaciju stanja, kaže Pavić.

    Oni neće da daju povoda za eskalaciju jer, kako Pavić kaže, Putin je svestan rata koji američka duboka država vodi protiv Trampa.

    „Oni neće da daju povod Trampovim neprijateljima da mogu da kažu, evo, pogledajte kako se Rusi ponašaju. Zato su oni vrlo uzdržani. I sada Rusi više računaju na to da će zapadni Evropljani, kojima treba ruski gas, da obave posao umesto njih, a uz to imaju i ’dodatni zgoditak‘ — pogoršanje transatlantskih odnosa“, kaže Pavić.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Na nišanu Miroslava Lazanskog
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga