14:35 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 120
    Pratite nas

    Zagrebu neće biti svejedno, poručio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić Hrvatskoj zbog odluke da drastično poveća takse za kontrolu voća i povrća koje uvozi iz Srbije, i obećao da će Vlada Srbije naći način da adekvatno odgovori Hrvatima.

    Iako Zagreb tvrdi da je cilj više od dvadesetostrukog povećanja taksi za kontrolu proizvoda iz zemalja koje nisu članice Unije zapravo zaštita domaćih proizvođača, srpski zvaničnici ocenjuju da se iza ovih mera krije politička poruka Beogradu.

    Da nije sve u ekonomiji smatra i politički analitičar Dragomir Anđelković, koji za Sputnjik kaže da sve što Hrvatska radi protiv Srbije predstavlja kombinaciju nečega što joj je prijatno i nečega što joj je korisno.

    „Ovde je korist ekonomska, a ono što im je prijatno su mere protiv Srbije. To su, naravno, političke mere i uvek su dobrodošle i lepo pozdravljene od strane hrvatske javnosti, a dižu i rejting političarima. Sa druge strane, Hrvatska evidentno pokušava da Srbiji stavi do znanja da je ona lider u regionu. Pojavile su se nedavno u američkim medijima i nekim zapadnim medijama histerične poruke da je Hrvatska brana protiv ruskog uticaja, a Zagreb ovakvim merama na neki način to pokušava da potvrdi, predstavljajući Srbe kao ’male balkanske Ruse‘. Otuda sve ovo treba gledati pre svega kao politički potez Zagreba, naravno uz ekonomske elemente, i Srbija na to treba adekvatno da reaguje, jer nereagovanjem samo prizivamo nove nesreće. Ako prelazimo preko poniženja i udara na naše nacionalne interese onda ćemo samo doći do toga da ti udari budu veći“, ocenjuje Anđelković.

    Prof. dr Jurij Bajec, sa Ekonomskog instituta u Beogradu, smatra da je to što je Hrvatska uradila zaista u suprotnosti sa sporazumima koje Srbija, ali i druge zemlje koje su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ima sa EU, gde ovakve mere nisu dozvoljene.

    „Razumljivo je da se možda iz nekih objektivnih razloga nešto malo povećaju te takse za fitosanitarni pregled, a sasvim druga stvar je uvesti jednu ovako drastičnu promenu i to, koliko sam video, pravdati ne samo zaštitom domaćih proizvođača nego i standardima EU u vezi sa poljoprivrednim proizvodima koje Srbija izvozi“, kaže Bajec.

    Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić
    © Sputnik . Aleksandar Milačić

    Na pitanje da li Srbija može da se uzda u pomoć Brisela, Dragomir Anđelković kaže da smo do sada imali situacije sa Hrvatskom kada je EU reagovala, jer je pre svega Berlin procenjivao da mu ne treba nova kriza na Balkanu.

    „Pogotovo kad je Srbija bila korisna u okviru takozvane migrantske krize i kada je radila ono što Berlin traži u većoj meri nego što je to činio Zagreb. Teško je reći da li će Brisel sada intervenisati, ali svakako treba pokucati na ta vrata kako bi naše mere, ako budemo prinuđeni da ih preduzmemo, delovale što odmerenije, i kako ne bismo ponovo bili predstavljeni kao faktor sukoba. Ja nisam siguran da će Brisel nešto uraditi, ali svakako makar marketinški treba da pokušamo da na taj način rešimo problem. U svakom slučaju, ne treba dugo čekati“, smatra Anđelković.

    Profesor Jurij Bajec smatra da bi bilo najbolje pokušati da se problem reši direktnim razgovorima Beograda i Zagreba kako bi se situacija svela na normalne okvire i omogućio nesmetan protok roba između zemalja.

    Prema njegovim rečima, drugi pravac delovanja bio bi zajednički protest zemalja koje su pogođene ovim merama Evropskoj uniji, jer bi zajedničko obraćanje Srbije, BiH i Makedonije povećalo interesovanje vlasti u Briselu za ovaj slučaj.

    „Kada je reč o nekim bilateralnim kontramerama, ono što se može uraditi jeste da se zakomplikuje uvoz sličnih proizvoda iz Hrvatske u Srbiju podizanjem troškova za fitosanitarni pregled, ali mislim da to nije pravi put. Trebalo bi proveriti pre svega da li se može očekivati da će i druge zemlje, članice Unije u koje Srbija, BiH i Makedonija izvoze proizvode, pod parolom da se moraju uvažavati standardi EU, takođe uvesti drastične naknade za fitosanitarni pregled roba, ili je Hrvatska usamljen slučaj“, napominje Bajec.

    Kako kaže, ako se utvrdi da Hrvatska u ovom pitanju deluje samostalno, utoliko pre čitava ova priča može lakše da se završi u pravcu odustajanja Zagreba od ovih mera, ili bar drastičnog smanjenja taksi koje je uveo.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga