08:34 21 Oktobar 2018
Slušajte Sputnik
    Vojska Venecuele spremna za odbranu

    Ako Tramp udari na Venecuelu — nastupaju Kina i Rusija

    © AP Photo / Ariana Cubillos
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    21471

    Američki predsednik Donald Tramp zapretio je Venecueli oružjem, ne na Tviteru, već u prisustvu najviših zvaničnika zemlje, a o ozbiljnosti pretnje govori i činjenica da je Tramp prvi put Nikolasa Madura nazvao diktatorom, a protiv diktatora su, po znanom receptu, dozvoljena sva sredstva, pa i vojna intervencija.

    Dekan Fakulteta ekonomije i sociologije Ruske akademije nacionalne privrede i državne uprave Aleksandar Čičin ocenjuje da Trampove pretnje najmanje veze imaju sa političkom situacijom u Venecueli i da su zapravo pravi pokazatelj stanja u kojem se nalazi predsednik rastrzan između geopolitičkih i problema sa kojima ne može da se izbori u samoj zemlji.

    Pripadnici američke avijacije održavaju avion B-1B Lanser, dok iznad njih preleće drugi B-1 na avio-bazi Elsvort u Južnoj Dakoti.
    © Flickr / Airman 1st Class Joshua J. Seybert, U.S. Air Force

    „U poslednjih nekoliko dana Tramp je već obećao ’oganj i gnev‘ Pjongjangu, a sada je na meti Venecuela. Šta je razlog za takvo ponašanje? Meni se čini da se Tramp oseća veoma nesigurno i da je on maltene na ivici panike — antiobamina reforma zdravstvenog sistema je propala, specijalni tim i dalje istražuje ’veze‘ Trampa i Rusije. Stoga, Trampu je kao nikada potrebna podrška i zato koristi takvu ratobornu retoriku“, kaže Čičin za Sputnjik.

    On, međutim, ne veruje da će doći do ponavljanja iračkog scenarija iz 2003. godine i smatra da su Trampove pretnje deo predstave. Pre svega treba imati na umu činjenicu da je venecuelanska vojska ipak u stanju da pruži otpor Amerikancima, kaže sagovornik Sputnjika iz Moskve.

    „Invazija na tu zemlju će izazvati nerazumevanje američkih saveznika, kao što su nerazumevanje izazvale i preterane pretnje na račun Pjongjanga. Bez obzira na to, potpredsednik SAD Majk Pens će sigurno iskoristiti najavljenu latinoameričku turneju kako bi dodatno okrenuo Kolumbiju i druge zemlje protiv Madura. Sa druge strane, Maduro može da iskoristi Trampovu ratobornu retoriku kako bi pridobio dodatne simpatije dela venecuelanskog društva“, ističe Čičin.

    Tog posla prihvatio se sin venecuelanskog predsednika Nikolas Maduro Mlađi koji je u Nacionalnoj ustavnoj skupštini Venecuele izjavio da će Karakas odgovoriti u slučaju invazije Amerike na njegovu državu.

    „Kada bi napali Venecuelu, oružje bi stiglo u Njujork. Osvojili bismo i Belu kuću“, izjavio je Maduro Mlađi.

    Predsednik SAD Donald Tramp u Beloj kući
    © AP Photo / Jonathan Ernst

    Dugogodišnji diplomata i vrsni poznavalac prilika na latinoameričkom kontinentu Trivo Inđić za Sputnjik kaže da je nastup mlađeg Madura samo deo ambijenta pojačanih pritisaka SAD, kao i da pretnje predsednikovog naslednika nisu realne.

    „Niti Maduro Mlađi može oružjem da stigne u Sjedinjene Američke Države i da osvoji Belu kuću, niti je politika Venecuele, a i nekih drugih zemalja iz njene okoline, da ratuje sa SAD. Problem ostaje u Trampu koji smatra da, kako sam kaže, ima mnoge opcije za Venecuelu, uključujući i vojnu, ako bude nužno. Tenzija koju podiže Tramp, ne samo u odnosu prema Venecueli, nego i prema Severnoj Koreji, Iraku, Siriji, nešto je što odlikuje i potpredsednika SAD Majkla Pensa, koji se upravo nalazi na turneji po Latinskoj Americi i koji je blizak intervencionističkoj struji“, kaže Inđić.

    Siguran da Pens lobira kod prijatelja na jugu, on ipak ne isključuje mogućnost vojne intervencije Amerike u Venecueli. To ne bi bio direktan napad, bila bi to intervencija koju bi SAD podsticale pre svega kroz učešće venecuelanske opozicije. Amerikanci mogu da iskoriste ovu priliku za pokretanje neke vrste građanskog rata u toj zemlji, kaže Inđić.

    „Takođe postoji mogućnost da se iskoriste brojne američke snage i paravojne jedinice u komšiluku, u Kolumbiji, sa kojom se Venecuela u dobrom delu graniči. Tamo se odavno sprovodi tzv. ’Plan Kolumbija‘ od vremena Andresa Pastrana iz 1999. godine, plan navodne borbe protiv narko dilera, koji uključuje i vojne baze gde ima puno američkih vojnika i apsolutno je moguće da ih tog pravca dođe prikrivena vojna intervencija“, ocenjuje naš sagovornik.

    Da bi došlo do ozbiljnog rata u tom delu sveta svakako se mora računati na Kinu i Rusiju, na Savet bezbednosti UN, ali i važnu činjenicu da nisu sve latinoameričke zemlje, koje se generalno slažu sa Trampom, za ratnu opciju, dodaje Inđić.

    Sa tom ocenom slaže se njegov moskovski kolega sa Fakulteta ekonomije i sociologije Ruske akademije nacionalne privrede i državne uprave Aleksandar Čičin. On je siguran da najveće svetske sile sa Istoka neće pustiti Venecuelu niz vodu.

    „Ukoliko dođe do antivenecuelanskih odluka koje se donose u SB UN, Rusija bi mogla da iskoristi pravo veta, kao i Kina. Podsećanja radi, kineska ulaganja u venecuelansku privredu su mnogo veća od ruskih. Peking ima velike strateške i ekonomske interese u toj latinoameričkoj zemlji. Osim toga, Peking je svestan američke logike ’Danas Venecuela, sutra Kuba i Nikaragva‘, u kojoj Kinezi grade novi Panamski kanal. Stoga, Kina neće odustati od svojih interesa u tom regionu“, kategoričan je Činin.

    Podsetimo, u vreme Uga Čaveza Venecuela je 66 odsto naoružanja kupovala od Rusije, a nakon dolaska Madura na vlast preorijentisala se na saradnju sa Kinom. Pojedini analitičari kažu da bi, ukoliko zaista dođe do okršaja sa američkom vojskom na terenu, odgovor Venecuele mogao da iznenadi, jer nije poznato u kakvim je trenutno aranžmanima ta zemlja sa Rusijom. Trgovinu naoružanjem ugovara Vlada bez kontrole Parlamenta, a ugovore obavijene velom tajne potpisuje isključivo predsednik Maduro.

     

    Tagovi:
    Venecuela
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga