13:10 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Trening polaznika Arktičkog odreda Dalekoistočne više vojne komandne škole

    Hladno oružje — čime Rusija čuva Arktik (foto)

    © Sputnik / Igor Ageyenko
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 1200

    Borba za prevlast na Arktiku za SAD je unapred izgubljeni rat, ocenjuju eksperti. Ruska nadmoć u tom delu sveta je toliko velika da nijedna zemlja koja pretenduje na te teritorije gotovo da nema nikakve šanse da dobije tu bitku.

    U poslednjih deset godina Rusija je naglo intenzivirala izgradnju vojne infrastrukture na Arktiku. Na teritoriji od skoro 800 hiljada kvadratnih kilometara koje pripadaju Rusiji grade se postrojenja, baze, aerodromi i druga infrastruktura. Ministarstvu odbrane Rusije u tome pomaže i jedina nuklearna ledolomačka flota na svetu.

    Moskva ima oko 40 ledolomaca, od čega su šest na nuklearni pogon. Daleko iza Rusije je Kanada sa sedam ledolomaca, ali nijedan nije na nuklearni pogon.

    Mornari na Admiralu Kuznjecovu u Sredozemnom moru
    © Sputnik / Press service of the Northern Fleet/Andrey Luzik

    Sovjetski ledolomac „Arktik“ prvi je stigao na Severni pol pre tačno pre 40 godina. Ekspedicija je brojala 200 ljudi, a prevodio ju je kapetan Jurij Kučijev. Moćni ledolomac isplovio je iz Murmanska 9. avgusta, a na odredište je stigao za samo osam dana. To je doprinelo jačanju imidža Sovjetskog saveza u naučnoj i tehnološkoj sferi, a takođe se smatralo i ogromnim vojnim uspehom.

    Sovjetski savez je na Arktiku imao svoje baze, luke i postrojenja za vojsku, ali su raspadom zemlje ta mesta napuštena. Ruski predsednik Vladimir Putin planira da reaktivira neka od njih, ali i da gradi nova.

    Zapadni mediji ocenjuju da je Rusija na putu ne samo da sustigne moć koju je nekada imao SSSR, već i da postane jača.

    Međutim, zapadne zemlje koje pretenduju na taj region pokušavaju da ne zaostaju u toj trci, s obzirom na to da kontrola nad Arktikom pruža niz važnih ekonomskih, vojnih i političkih prednosti.

    Strateški važan region

    Eksperti kažu da Rusija povećava svoje vojno prisustvo na Arktiku iz više razloga. Prvo, zemlja dobija mogućnost da kontroliše Severni morski put, kao važnu transportnu arteriju. Samo tokom prošle godine brodovi su preko njega prevezli 7,26 miliona tona različitog tereta i po prvi put premašili pokazatelje iz sovjetskih vremena.

    Karavan brodova na trasi Severnog morskog puta
    © Sputnik / A. Solomonov
    Karavan brodova na trasi Severnog morskog puta

    Drugo, Rusija na taj način štiti svoja bogatstva u vodama Severnog ledenog okeana — naftu i gas. Arktik je nenaseljen i nepogodan za život, ali krije velike zalihe nafte i gasa za koje se bore Rusija, SAD, Norveška, Kanada, a u poslednje vreme se u tu igru umešala i Kina.

    Prirodni izvori, koji su najvažniji za ekonomiju Rusije, koncentrisani su u ovom regionu, a ruski predsednik Vladimir Putin je naveo da se vrednost sirovina na Arktiku procenjuje na 30 biliona dolara.

    Prema istraživanju Američkog geološkog instituta, polarna teritorija na severu leži na oko 412 milijardi barela nafte, što je skoro četvrtina svetskih neotkrivenih zaliha.

    I treći glavni zadatak je zaštita ruskih severnih granica. Sa tačke gledišta bezbednosti taj region je prilično „ranjiv“ i Rusija odatle štiti zemlju od brodova potencijalnih neprijatelja, opremljenih sistemima PRO sa strateškim raketama.

    Severna flota čuva granice

    Najhladnije ruske granice čuva Severna flota, koja je u sastavu Objedinjene strateške komande „Sever“.

    „Rusija formira mrežu vojnih baza na Arktiku. Severna flota će ojačati njihove mogućnosti ako dođe do napada na Rusiju. Severna flota stalno vežba operacije podrške tim bazama uz pomoć raketnih brodova i prebacivanje motorizovanih jedinica. Naša flota se stalno nalazi u moru, a posade stiču veštine i znanja koji im omogućavaju da izvršavaju vojne zadatke u bilo kojem delu sveta, bilo da je reč o Arktiku ili o Sredozemnom moru. Osim toga, Rusija gradi flotu ledolomaca, opremljenih artiljerijskim i raketnim sistemima. Ti ledolomci ne samo da razbijaju led i otvaraju vodne puteve, već mogu da napadaju neprijateljske objekte na obali i neprijateljske brodove. U toj sferi Amerika zaostaje za Rusijom. Osim ledolomaca, Arktička flota dobija strateške višenamenske podmornice klase ’Borej‘ i ’Jasenj‘. To su trenutno najnapredniji brodovi, a to priznaje čak i Zapad“, kaže za Sputnjik vojni analitičar Dmitrij Litovkin.

    Eksperti ističu da se Severna flota danas ne može nazivati samo flotom. Po svojoj funkcionalnosti ona više odgovara operativno-strateškoj komandi ili vojnom okrugu.

    U njen sastav ulaze raketne i artiljerijske jedinice, mehanizovana pešadija, divizija PVO i druge pešadijske strukture. U zoni odgovornosti je ceo Arktički region izuzev njegovog istočnog dela. Severna flota može da zaštiti oblast i od krstarećih raketa potencijalnog neprijatelja.

    Raketni kompleks Pancir SA na osnovi džipa DT-30 na zajedničkoj obuci slobodne paradne jedinice, mehanizovane kolone i avijacije Parade pobede
    © Sputnik / Evgeny Biyatov
    Raketni kompleks "Pancir SA" na osnovi džipa DT-30 na zajedničkoj obuci slobodne paradne jedinice, mehanizovane kolone i avijacije Parade pobede

    „To što je Rusija uradila za poslednje četiri godine ne može niko da dostigne. I Amerika, i Kanada, čak Australija i Kina pretenduju na svoj deo Arktika, koji mi nazivamo ’ruskim‘. Moskva je mnogo puta pozivala svetsku zajednicu: ’Dajte da sednemo i da se jednom za sva vremena dogovorimo granice na Arktiku‘, ali svet ne želi da se dogovara. Mi pokušavamo da ojačamo sopstvene granice. To se ne sviđa ni Amerikancima, ni Francuzima, ni Kanađanima — nikome. A mi mirno i uvereno ’sedimo‘ u ’ruskom sektoru‘ Arktika. Mi tamo raspoređujemo potpuno autonomne vojne jedinice, koje imaju sve arktičko: arktičke motorne sanke, arktičke objekte, avione, brodove, helikoptere. Sve to je usmereno da bi se pouzdano zaštitio ’ruski sektor‘ na Arktiku. To nervira Zapad, a posebno Ameriku“, kaže za Sputnjik vojni analitičar Viktor Baranec.

    Arktička tehnika za ekstremne klimatske uslove

    Rusija je razvila specijalnu arktičku tehniku za ekstremne klimatske uslove. Na ovogodišnjoj vojnoj paradi ulicama Moskve su prošle arktičke modifikacije ruskih sistema PVO: zenitni raketni sistem „Tor-M2DT“ i zenitni raketno-topovski sistem „Pancir-SA“, a takođe i prateća vozila.

    Ruski projektni biroi su konstruisali i pokrenuli serijsku proizvodnju specijalnih vojnih terenskih vozila prilagođenih uslovima krajnjeg severa. Među najzanimljivije modele spada DT-30 „Vitez“.

    Tu su i zglobni gusenični transporteri DT-10PM, transporteri-tegljači DT-3PM i laki gusenični transporteri-tegljači marke GAZ, predviđeni za korišćenje u posebno teškim drumskim i klimatskim uslovima, pri temperaturi do minus 50 stepeni Celzijusovih, zatim specijalna terenska vozila TREKOL, koja mogu da rade i u neverovatnim vremenskim uslovima, pri temperaturi od minus 60 stepeni Celzijusovih, kao i vojne motorne sanke A-1 i vojni kvadrocikl AM-1.

    Ledolomac Ilja Muromec
    © Foto : "Admiralteйskie verfi"
    Ledolomac "Ilja Muromec"

    Posebnu ulogu u tom regionu ima 80. Posebna motorizovana brigada. Radi se o specifičnim vojnim formacijama, koje su osposobljene za izvođenje najsloženijih borbenih zadataka u surovim arktičkim uslovima. Te brigade su opremljene specijalnom borbenom i transportnom tehnikom, koja je pogodna za upotrebu u ekstremnim klimatskim uslovima i to na terenu koji je često vrlo neprohodan. Takođe, koriste i irvase i pse, koji mogu da prođu tamo gde tehnika ne može.

    Sastav te brigade čini ljudstvo koje je prošlo veoma zahtevnu obuku, a opremljene su najsavremenijim oružjem i tehnikom, poput specijalnih modifikacija tenkova, motornih sanki — TTM-1901 „Berkut“, borbenih vozila i helikoptera — Mi-8AMTŠ-VA, poznatih pod nazivom „terminator sa Arktika“, koji nemaju pandane u svetu.

    Taj helikopter je opremljen moćnim motorima, sistemom zaštite od leda i skijama za sletanje, dizajniran je za borbu u neverovatno hladnim uslovima, čak i na minus 60 stepeni Celzijusa, kao i tokom ekstremnih vremenskih nepogoda.

    U planu je izgradnja i novih ledolomaca. Očekuje se da će ove godine u sastav Severne flote ući ledolomac „Ilja Muromec“, koji je u stanju da radi na ledenom polju debljine do jednog metra. Osim ispunjavanja svoje osnovne funkcije — sprovođenja brodova kroz arktičke vode — on može i da prevozi teret i da snabdeva arktičke jedinice neophodnom opremom.

    U sastavu odreda Severne flote je i najnoviji transporter naoružanja „Akademik Kovaljov“, izgrađen po projektu 20180TV. Težina broda iznosi 6.300 tona, a dužina 107 metara. Transporter je predviđen za prevoz naoružanja.

    U sastav te flote je ušao i veliki brod „Viceadmiral Kulakov“, kao i spasilački brod „Pamir“ i brod za podvodne radove KIL-164.

    Osim toga, do 2020. godine za potrebe Vojno-morske flote trebalo bi da bude izgrađen i patrolni brod arktičke zone „Ivan Papanin“ po projektu 23550. On će biti naoružan protivbrodskim raketama i univerzalnom puškom AK-190, kalibra 100 milimetara.

    Putinova „detelina“

    Rusija je danas jedina zemlja na svetu koja ima vojne baze na Arktiku — „Arktički trolist“ je najsevernija ruska baza protivvazdušne odbrane. Smeštena je na ostrvu Aleksandar na arhipelagu Zemlje Franje Josifa. To je jedini objekat na svetu napravljen na 80 stepeni severne širine. U sastav komande ulaze nadvodne i podvodne snage, morska avijacija, obalska straža i PVO.

    Osim prostorija u kojima su sistemi za posmatranje i komandovanje, u tom objektu nalaze se spavaonice, trpezarija, teretana, bioskopska i koncertna sala, atrijum, biblioteka, staklenik, medicinski punkt, garaže i autonomni energoblok, kao i stanica za prečišćavanje vode. Konstrukcija baze omogućava vojnicima da se kreću celom bazom iz zgrade u zgradu bez izlaska na ledene temperature, a u svakoj sobi ima i televizor na kojem mogu da gledaju ruske kanale.

    Putinovo čudo na Arktiku liči na detelinu sa tri lista, prostire se na 14.000 kvadratnih metara, ima tri sprata i obojeno je u boje ruske zastave.

    Ruska vojna baza Arktički trougao na ostrvu Aleksandrina zemlja arhipelaga Zemlja Franca Jozefa
    © Sputnik / Ministry of defence of the Russian Federation
    Ruska vojna baza "Arktički trougao" na ostrvu Aleksandrina zemlja arhipelaga Zemlja Franca Jozefa

    U bazi može da živi i radi 150 osoba, a rezerve hrane i energenata dovoljne su za godinu i po.

    Analitičari smatraju da borba za Arktik tek predstoji. Oni, međutim, prognoziraju da će to pre biti diplomatski spor nego vojni konflikt, a kako ističu „u diplomatskom sporu uvek pobeđuju oni koji imaju dobre vojne argumente“.

     

    Slično:

    Upoznajte rusku vojnu bazu na Arktiku (foto)
    Ruski Arktik će procvetati — biznis, istraživanja, turizam 21. veka
    Arktik je bio i ostaće ruski
    Moskva poziva na investiranje u ruski Arktik
    Tagovi:
    Arktik, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga