04:04 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Agrokor

    „Agrokor“: Rasplet u decembru — dve opcije za srpske radnike

    © AFP 2019 /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    1216

    Da li će „Sberbanka“ kao najveći kreditor najveće firme na Balkanu, koja zapošljava oko 60.000 ljudi, uspeti da stavi ruku na neke od „Agrokorovih“ firmi, ili će „Agrokor“ krenuti u prodaju onoga što se može prodati kako bi mogao da namiri makar deo potraživanja.

    Nije baš najjasnije zašto je „Ledo“, zagrebačka firma u sastavu „Agrokora“, ovih dana saopštio da je još 7. juna Trgovački sud u Beogradu doneo odluku kojom je toj firmi zabranjeno da privremeno raspolaže udelom koji ima u svojoj ćerki-firmi, beogradskom „Frikomu“.

    Ta sada podgrejana vest prvi put je „obišla“ medije u regionu još u prvoj polovini juna, brzo po odluci beogradskog suda. Ipak se nešto saznalo iz „Ledovog“ najnovijeg saopštenja.

    „Sberbanka“ je pred Londonskim sudom međunarodne arbitraže pokrenula postupak protiv „Agrokora“ i 11 njegovih firmi koje su bile garanti za 450 miliona evra kredita koje je ruska banka dala „Agrokoru“. Pošto je „leks Agrokor“ uveo postupak vanredne uprave u tu firmu, „Sberbanka“ je odlučila da pred sudom zaštiti svoja sredstva.

    U isto vreme je i vanredni upravnik „Agrokora“ Ante Ramljak pred sudom u Londonu podneo zahtev za priznavanje postupka vanredne uprave. Arbitražni postupak će mirovati dok se pravosnažno ne odluči o Ramljakovom zahtevu. A to se, kako je navedeno u saopštenju „Leda“, najranije može očekivati tek u novembru ove godine.

    Tek posle tih odluka suda, dakle na samom kraju godine, može se očekivati da će biti izvesnije na koji način će se rasplesti slučaj „Agrokor“. Da li će „Sberbanka“, kao najveći kreditor najveće firme na Balkanu, koja zapošljava oko 60.000 ljudi, uspeti da stavi ruku na neke od „Agrokorovih“ firmi, ili će „Agrokor“ krenuti u prodaju onoga što se može prodati kako bi mogao da namiri makar deo potraživanja.

    A dug „Agrokora“, kao što je već poznato, procenjen je na oko šest milijardi evra i šest puta je veći od vrednosti njegove imovine. Upravo toliko, 1,1 milijardu evra iznose i ukupna potraživanja „Sberbanke“ od „Agrokora“.

    Da je slučaj „Agrokor“ ušao u novu fazu govore mnogobrojni sudski postupci koje je pokrenula „Sberbanka“, što centrala u Moskvi, što njene filijale u Zagrebu i Ljubljani, od Londona, preko Slovenije, Srbije, Crne Gore.

    „Ledo“ je u Srbiji pokrenuo led još 7. juna, kada je Trgovački sud u Beogradu doneo privremenu meru zabrane raspolaganja imovinom „Leda“ u „Frikomu“, kako bi „Sberbanka“ osigurala svoja potraživanja od 100 miliona evra zbog nevraćenog kredita kome je garant bio „Ledo“. Na tu sumu se nakarikalo i 1,3 miliona evra kamate. U slučaju „Mivela“ sud u Beogradu takođe treba da odluči hoće li zagrebačkoj „Jamnici“ zabraniti raspolaganje imovinom beogradske ćerke-firme „MG Mivele“. To je „Sberbanka“ tražila zbog nevraćenog kredita od 34,5 miliona evra za koji je garantovala „Jamnica“.

    „Sberbanka“ je, takođe, sudu u Zrenjaninu podnela zahtev za zabranu prodaje fabrike „Dijamant“, koja je takođe u sastavu „Agrokora“.

    Na pitanje šta dalje može da očekuje oko 11.000 zaposlenih u „Agrokorovim“ firmama u Srbiji, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je sa stanovišta interesa naših radnika odluka suda u Beogradu dobra.

    „To što je uradila ruska ’Sberbanka‘ podnoseći zahtev da se ograniči raspolaganje hrvatskom imovinom u Srbiji zbog njenih potraživanja prema ’Agrokoru‘ je sasvim u redu mera, i čak mislim da je u ovom trenutku dobra mera suda koji je to dozvolio jer je na liniji zaštite interesa naših preduzeća i naših građana“, kaže za Sputnjik Savić.

    Na pitanje koliko na dalji rasplet situacije oko „Agrokora“ može da utiče odluka suda u Londonu, on kaže da će Ramljak nastojati da obezbedi njegovu nadležnost za sve delove „Agrokora“ pa i za srpsku stranu, što je takođe tražio od suda. Ali, dodaje, legitiman je i zahtev „Sberbanke“ da bar blokiraju imovinu „Agrokora“, pa i u Srbiji, da se ona ne otuđuje kako bi njom mogli da namire neka svoja potraživanja.

    „Šta će sad biti, teško je to proceniti. Ako bi se uvažio hrvatski zahtev, to bi bilo jako loše po građane Srbije koji rade u ’Agrokorovim‘ firmama jer bi to značilo da londonski sud ipak priznaje pravo stečajnom upravniku da može i ovde da se ponaša kao i prema imovini u Hrvatskoj. A tamo Ramljak ima velika prava, i on praktično odlučuje o celokupnoj imovini ’Agrokora‘ u Hrvatskoj. Ako se uvaži ruski zahtev, to će biti i u interesu Srbije jer je barem na neko vreme zaštićeno poslovanje preduzeća ’Agrokora‘ u Srbiji i radnici mogu da budu spokojni“, ističe profesor Ekonomskog fakulteta.

    Situacija je komplikovana. S jedne strane, strani poslodavac u zemlji u kojoj posluje, pa tako i Srbiji, mora da poštuje zakone te države. Tako i država ima legitimno pravo da donosi odluke koje su najbolje u interesu firmi koje posluju na njenom tlu i građana koji su u njima zaposleni. S druge strane, privatna svojina je neprikosnovena u EU, i Srbija, koja je zemlja-kandidat za ulazak u EU, o tome mora da vodi računa.

    Ukoliko ne bude poštovala činjenicu da je „Agrokor“ ipak vlasnik firmi u Srbiji, to bi, upozorava Savić, Hrvatska mogla da nam „vrati“ blokiranjem otvaranja poglavlja, što joj ni dosad nije bilo strano.

    On podseća da je sud u Ljubljani doneo rešenje u korist Ramljaka i presudio da na teritoriji Slovenije važi njegova prinudna uprava za „Merkator“, koji je u sastavu „Agrokora“. Na to su se žalile i „Sberbanka“ i slovenačka država.

    Činjenica da su i Slovenija i Hrvatska u EU, u kojoj se privatna svojina ne dovodi u pitanje, razlog su, smatra on, što je sud u Ljubljani doneo takvu odluku.

    Kako god bilo, Savić smatra da su „Agrokoru“ dani odbrojani i da je samo pitanje da li će otići u stečaj za nekoliko meseci ili godinu dana, i da li će bankrotirati celokupan ili će možda neki delovi preživeti.

    Njegove obaveze su pet-šest puta veće od vrednosti imovine, čak i pod uslovom da je neko spreman da za nju plati trenutnu tržišnu vrednost. To znači da bi poverioci mogli da se nadaju naplati samo jedne šestine potraživanja, i to naravno nikoga neće zadovoljiti, objašnjava Savić. Zato će se grčevito boriti, kao što to radi i „Sberbanka“, da u toj utakmici naplate što više mogu.

    Šta to znači za firme u Srbiji? Po Savićevom mišljenju, i preduzeća u Srbiji biće u teškoj poziciji.

    „Ali ta teška pozicija ne mora da znači i da je beznadežna. Možda Ramljak odluči, a možda i zajedno sa Srbijom, da proda ta preduzeća dok ona još nešto vrede, jer su mu sredstva potrebna za isplatu dospelih obaveza ’Agrokora‘. A za naša preduzeća promena vlasnika uopšte ne mora da bude loše. Jer svakako da je bolje da, za razliku od ’Agrokora‘, dobiju vlasnika koji je savestan i koji hoće da nastavi delatnost“, ističe Savić za Sputnjik.

    Ovako kako sada stvari stoje, možda zvuči pesimistički, ali u kakvom je stanju „Agrokor“, radnici u preduzećima u Srbiji na kraći rok ne bi trebalo da budu zabrinuti. Ali na duži, smatra on, moraju da brinu.

    Tagovi:
    Agrokor
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga