12:12 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Američka avio-baza Ramštajn u Nemačkoj

    Ključni test za snagu Evrope: Hoće li se Nemci otarasiti američkih atomskih bombi

    © AFP 2019 / DANIEL ROLAND
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Ekipa Sputnjika
    185

    Politički potez poput povlačenja američkog nuklearnog oružja iz Nemačke bi mogao da se širom Evrope protumači kao pozitivan korak ka smanjenju američkog uticaja, pogotovu u svetlu eventualnog stvaranja nove Evropske vojske, smatraju analitičari.

    „Prisutnost nuklearnog oružja u zemljama Evrope je posledica Hladnog rata, ali iako su mnogi mislili da je završetak Hladnog rata označavao i relaksaciju od takvih tema kao što je držanje nuklearnih bombi po evropskim zemljama, one su ipak tu ostale u pripravnosti — za svaki slučaj“, objašnjava za Sputnjik vojni analitičar Aleksandar Radić.

    Kako kaže, činjenica je da te univerzalne bombe B-61, koje su ostale u skladištima u Italiji i Nemačkoj, potencijalno mogu da predstavljaju i jedan remetilački faktor u političkim odnosima između Istoka i Zapada, jer svaki put kada NATO upozori da Rusija nekom svojom aktivnošću preti zemljama Alijanse, onda i Rusi mogu da upitaju zbog čega se čuvaju nuklearke u evropskim bazama.

    „Naravno da u takvoj klimi, kada iz Vašingtona stižu jasne poruke Donalda Trampa da bi Evropa morala više da poradi na svojoj odbrani, onda je i prirodna posledica rasta troškova odbrane, porasta brojnosti vojske, što Nemačka i najavljuje“, dodao je.

    Istovremeno, Aleksandar Kamkin sa Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka tvrdi da po sredi nisu antiamerička raspoloženja, već antiratna, s obzirom da ratoborna retorika Trampa povodom Severne Koreje, kao i jačanje prisustva američkih vojnika u Evropi zarad obuzdavanja Rusije — nisu baš do kraja jasni Evropljanima.

    Hoće li Nemačka raspustiti Ramštajn?
    © Sputnik / Vitalij Podvicki

    „Pre nekoliko dana šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel je stavio do znanja državnom sekretaru SAD da ne razume američki spoljnopolitički vektor. Podsetio bih da se pre nekoliko dana lider SDP-a Martin Šulc takođe založio za uklanjanje američkog oružja iz Nemačke. Radi se o konsolidovanom stavu socijaldemokrata, što ujedno znači da će se taj stav čuti i u parlamentu“, ističe.

    Sa druge strane, napominje on, kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici Nemačke, Angela Merkel je dosledna  evroatlantskim principima, zato će kancelarka i dalje insistirati da američko oružje ostane u Nemačkoj iako se i Alternativa za Nemačku i Levica takođe zalažu za smanjenje američkog prisustva u zemlji.

    Kamkin podseća da to nije prvi put da nemački zvaničnici predlažu uklanjanje američkog nuklearnog oružja, ali je NATO svaki put odbacivao ovakve predloge. Sličan primer se dogodio i 2009. godine, kada je tadašnji šef nemačke diplomatije Gido Vestervele zatražio uklanjanje američkih bombi, ali je Vašington bio izričit da se to neće desiti.

    I Radić tvrdi da je Gabrijelova izjava čista politička poruka, s obzirom da do sada Nemcima kroz bezbroj vlada nije smetala činjenica da se nuklearno oružje nalazilo na njihovoj teritoriji. „To se znalo ali nikada nije bila glavna tema. Ali ako imate kontekst u kome se govori o stvaranju evropske vojske, sa druge strane, te da Amerikanci kritikuju nedovoljan doprinos Evrope sopstvenoj odbrani, onda jedan politički potez koji bi mnogi sada i u Nemačkoj i u široj Evropi shvatili kao pozitivan, jeste poruka Vašingtonu da bi mogli da vrate kući svoje atomske bombe“, zaključuje.

    Prema nepotvrđenim informacijama, na avio-bazi Bundesvera, „Buhel“, u federalnoj zemlji Rejnland-Pfalc raspoređeno je do 20 jedinica američkog nuklearnog oružja, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

    Tagovi:
    nuklearno naoružanje, atomska bomba, Zigmar Gabrijel, Nemačka, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga