06:40 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Karl Marks

    Ovo nam je naša borba dala — ni Marksa, ni kapitala

    © Wikipedia/ John Jabez Edwin Mayall
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    0 196

    Šta nam je bio, šta nam je danas i šta bi nam mogao biti Kral Marks, može li se marksizam vratiti u škole i šta je ostalo od radničke klase, otkrivaju Jovo Bakić i Zoran Panović u razgovoru povodom 150. godišnjice „Kapitala“.

    Kao i u drugim zemljama gde je marksizam bio obavezan školski predmet, i u Srbiji je prošla nezapaženo 150. godišnjica objavljivanja Marksovog „Kapitala“. Vek i po posle prvog izdanja, Marks, koji se smatra piscem koji je izvršio najveći uticaj na svetsku istoriju i njegovo kapitalno delo i danas imaju značajan uticaj na brojne mislioce i političare.

    Sociolog Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da se posle skoro četvrt veka pauze, kad Marksizam nije bio u intelektualnoj modi, Marks vratio upravo zbog kriza i činjenice da se nejednakosti među ljudima povećavaju.

    Marksizam kao gravitacija

    Prema njegovim rečima, izgledalo je u jednom periodu Hladnog rata, iako je tad Marks bio moderan, da njegovo predviđanje o opadanju prosečne profitne stope, povećavanju nejednakosti, pauperizaciji srednje, klase nije tačno. Međutim, sad se vidi da je čitava država socijalnog staranja nastala iz straha kapitalista od revolucije.

    Izlog u Lonodnu. Majica sa likom Karla Marksa i tekstom: Rekao sam vam.
    © Sputnik / Vladimir Sudar
    Izlog u Lonodnu. Majica sa likom Karla Marksa i tekstom: Rekao sam vam.

    „Kako je taj strah nestao, tako su nejednakosti ponovo počele da rastu i sada se govori o prekarizaciji rada, dakle o jednoj opštoj pauperizaciji i radnika. Sa druge strane, život postaje rizičan i za srednje slojeve, tako da u tom društveno-istorijskom kontekstu, Marksova misao ponovo stiče aktuelnost“, kaže Bakić.

    Novinar Zoran Panović, programski direktor „Demostata“, slaže se da je neka vrsta satanizacije Marksa počela sa slomom realnog komunizma na istoku Evrope, koji je često poistovećivan sa marksizmom u svojoj praksi.

    Svetska ekonomska kriza ponovo je vratila Marksa u žižu javnosti, a bitno je to, dodaje Panović, da je Marks jedan od klasika sociologije, u rangu Maksa Vebera, Emila Dirkema ili Talkota Parsonsa.

    „Ideološka svest je od njegovog učenja napravila dogmu i tu je najopasnije to što je ona dignuta na nivo zakonomernosti, u smislu da je njegova teorija aksiomatska, da se ne dovodi u pitanje, da je naučno zasnovana i da su samim tim diktatura proleterijata i vlast radničke klase, odnosno, u lenjinističkoj interpretaciji, boljševičke partije kao njene avangarde — zakonski neupitne. Dogma je postala kao gravitacija i to je bila fatalna stvar“, smatra Panović.

    Moda u provinciji

    S njim se slaže i Bakić, iako je Marks čitavom svojom delatnošću, pa i „Kapitalom“, obeležio političku misao druge polovine 19. i 20. veka.

    „Protivnik sam toga da se bilo kom pojedinačnom misliocu daje toliki značaj. Niko, nijedan naučnik, nijedan umetnik, nije Bog. On je samo čovek, koji, naravno, pravi greške. I u Marksovoj misli, nesumnjivo da ima i grešaka, ali očigledno ima i izuzetno dubokih uvida koji su aktuelni i dan-danas“, kaže Bakić.

    Naše sagovornike ne čudi što se kod nas Marks nije vratio u modu izbijanjem svetske ekonomske krize kao što je bio slučaj na zapadu. Na zapadu, gde marksizam nikad nije bio obavezan predmet, Marks nikad i nije izašao iz mode.

    U bivšim komunističkim zemljama gde su Marksove slike visile u učionicama, padom Berlinskog zida gotovo da je potpuno izbrisano sećanje na „utemeljivača naučnog socijalizma“. Prema Bakiću, Marks i marksizam su u našem školstvu doživeli očekivanu sudbinu.

    „Stvar je u tome što mi Marksa, uglavnom, nismo ni čitali. Vrlo često, profesori koji su sklanjali Marksove knjige su svoje doktorate stekli na beskrajnom citiranju Marksa, gde ga, zapravo, nisu duboko proučavali. Znali su da će im citiranje Marksa doneti relativno lako stečenu titulu doktora nauka, ali oni se nisu bavili ozbiljnim proučavanjem te misli. Koliko su lakše stekli titule, utoliko su lakše konvertirali i postali veliki liberali. To više govori o našoj provincijalnoj sredini i o intelektualnoj lenjosti mnogih, nego što govori o Marksovoj misli“, kaže Bakić.

    Društvena fizika

    On dodaje da je uvođenjem marksizma, neminovno Marks ogađen deci. To je bilo naopako jer je marksizam samo jedan teorijski pravac u okviru sociologije.

    Moša Pijade i Rodoljub Čolaković preveli su Marksov Kapital na srpski jezik.
    © Sputnik /
    Moša Pijade i Rodoljub Čolaković preveli su Marksov "Kapital" na srpski jezik.

    „I u tom smislu, ovde se mnoge stvari neće promeniti dok ljudi god ne počnu, čime god da se bave — da se tim ozbiljno bave. Dakle, da ozbiljno proučavaju misao nekog autora“, smatra Bakić.

    Panović kaže, da je iz marksizma, koga je izučavao tokom školovanja, zapamtio za sva vremena definiciju proizvodnje koja pokazuje da je marksizam jedna vrsta „društvene fizike“.

    Kad je reč o veronauci i građanskom vaspitanju koji su nasledili marksizam, Panović smatra da je „jedna promašena teza da se građansko vaspitanje tretira u nekoj konfrontaciji sa veronaukom“".

    „Mislim da bi sva deca u svim uzrastima trebalo da imaju sociologiju, od predškolskog uzrasta. U sociologiji ima svega, i sociologije religije i teorija o društvu i marksizma i građanskih teorija. Veronauka bi trebalo da se obavlja u crkvama a sociologija je majka svih društvenih nauka i samo ona treba da se uči u školama“, smatra Panović.

    Građanski marksizam

    Bakić kaže da je bio protiv uvođenja veronauke u škole, jer joj je mesto pri crkvama, a ne pri državnim javnim školama.

    „Svim mislima koje su dogmatskog karaktera, a marksizam onako kako je predavan, bio je koncipiran kao jedna dogmatska disciplina, a takva je i veronauka, nije mesto u javnim školama. Takvi predmeti mogu da se uče u privatnim školama, crkvenim ili partijskim, ali nikako u javnim školama“", smatra on.

    Na pitanje da li građansko vaspitanje postaje liberalno-dogmatski predmet, Bakić kaže da zavisi kako se taj predmet predaje.

    „Nešto iz tog predmeta je dobro, pre svega, svako treba da zna koja su prava građanina, dakle da vlast ne može da radi šta hoće i građansko vaspitanje treba tome da služi, kao i razvijanju trpeljivosti jer to su neke građanske vrline. Kako se sve to radi u školama to je već drugo pitanje. Mislim da građansko vaspitanje, za razliku od marksizma i veronauke, nije dogmatska disciplina. To je ta razlika, ali vrlo verovatno je da se kod nas, kao i mnogo šta drugo, naopako radi“, zaključio je Bakić.

    Tagovi:
    Marksizam, građansko vaspitanje, veronauka, kapital, godišnjica, Maks Veber, Zoran Panović, Karl Marks, Jovo Bakić, SFRJ, Nemačka, Velika Britanija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga