18:32 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1510
    Pratite nas

    Ukoliko američko pravosuđe da za pravo ruskoj tužbi, bili bi vaspostavljeni moć i autoritet međunarodnog prava. Ako joj ne da za pravo, iz bilo kog razloga, onda bi kompromitovalo same principe na kojima počiva i sve one velike vrednosti na koje se američko društvo poziva već 200 godina.

    Sudeći po izjavi ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, Rusija je rešena da zbog nelegalnog oduzimanja imovine i upada u rusku diplomatske prostorije u Americi pravdu potraži pred američkim sudovima. On je izjavio da je ministarstvo kojim upravlja poslalo zahtev ekspertima za međunarodno pravo da pripreme tužbu protiv SAD.

    „Obratili smo se celom nizu stručnjaka koji znaju kako da se sve organizuje“, rekao je Lavrov o pripremi tužbe.

    Lavrov nije dao nikakav rok u kome bi ruski eksperti za međunarodno pravo trebalo da sačine tužbu.

    Na pitanje kojem sudu će biti podneta tužba, Lavrov je podsetio na reči predsednika Rusije Vladimira Putina koji je predložio da se proveri „najpravedniji sud u svetu“.

    Putin je naložio Ministarstvu spoljnih poslova da tuži američku vladu zbog zaplene svojine ruskih diplomatskih predstavništava u Americi, i to američkom sudu, da bi se videlo, kako je rekao, kako funkcioniše taj hvaljeni američki pravosudni sistem.

    Bilateralni odnosi Rusije i Amerike ušli su u novi ciklus zaoštravanja, kaže bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović, koji je kao šef jugoslovenske misije pri UN u Njujorku i sam bio svedok upada američke policije u jugoslovensku ambasadu i rezidenciju jugoslovenskog ambasadora u Vašingtonu za vreme NATO agresije 1999.

    Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije
    © Fotolia / scaliger

    Rusija je bila suzdržana kada je još bivši američki predsednik Barak Obama proterao 35 ruskih diplomata i nije preduzela recipročne mere, što je, prema Jovanovićevom mišljenju, bio propust, jer recipročne mere treba da deluju trenutno kako bi imale efekta.

    Taj ruski potez Jovanović opisuje kao investiciju dobre volje koju je Rusija učinila kako bi drugoj strani omogućila da popravi taj gest, kako Jovanović kaže, time što bi ga „umrtvila“ ili učinila neki gest dobre volje u zamenu za to.

    „Sada imamo situaciju koja izlazi iz okvira međunarodnog prava, onakvog kakvo ga poznajemo — po Bečkoj konvenciji, jer su zgrade ambasade i pripadajući objekti nedodirljivi za domaću vlast i u slučaju da se odnosi prekidaju, ograničavaju ili smanjuju, onda se zgrada imunitetski konzervira i ostaje pasivna, ali i dalje nedodirljiva za domaću vlast“, kaže Jovanović.

    Na nedodirljivost diplomatskih predstavništava po Bečkoj konvenciji, što je kolokvijalni izraz za Konvenciju o diplomatskim odnosima iz 1961, podseća i Bojan Milisavljević, šef katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose na beogradskom Pravnom fakultetu.

    „Ako se radi o požaru ili nekoj drugoj vanrednoj situaciji, organi države prijema ne smeju da uđu bez odobrenja šefa misije ili lica koje on ovlasti. Tako da je Misija apsolutno nepovrediva bez obzira o kojoj situaciji se radi, upravo da bi se izbegle moguće potencijalne malverzacije“, objašnjava Milisavljević.

    Rusija i dalje pokazuje dobru volju jer još ne sprovodi najavljenu recipročnu odluku o proterivanju američkih diplomata, kaže Jovanović.

    Predsednik Putin je rekao da Rusija zadržava pravo da dodatno smanji broj američkog diplomatskog osoblja u Moskvi i da iz zemlje protera još do 155 njih, ali je dodao da to Moskva neće uraditi u ovom trenutku.

    Međutim, nasilan upad američkih vlasti u zgrade koje pripadaju Rusiji prelazi svaku meru dozvoljenog, naglašava Jovanović, i Rusija želi da stavi na iskušenje američki pravosudni sistem.

    „Kao vlasnik, ima pravo da traži zaštitu od tog sistema, to će verovatno trajati dugo, možda i nekoliko godina, ali će biti jedna nova činjenica koju će međunarodna praksa i međunarodno pravo zabeležiti. Verovatno će to biti takozvani precedentni slučaj. Ukoliko američko pravosuđe da za pravo ruskoj tužbi, bili bi vaspostavljeni moć i autoritet međunarodnog prava. Ako ne da za pravo iz bilo kog razloga, onda bi kompromitovalo same principe na kojima počiva i sve one velike vrednosti na koje se američko društvo poziva već 200 godina“, kaže Jovanović.

    Principi o nepovredivosti privatne svojine i njenoj božanskoj prirodi pali bi u vodu, i to bi bio težak udarac za moralni i politički prestiž SAD, objašnjava Jovanović.

    Američki sudovi međunarodno pravo posmatraju kao deo unutrašnjeg prava, kaže Milisavljević, tako da su američke sudije dužne da postupaju kako u skladu sa američkim zakonima, tako i u skladu sa pravilima međunarodnog prava, dodaje on.

    „U tom smislu pokušaj Rusije da zaštiti svoja prava pred nacionalnim sudovima Amerike nije besmislen, u cilju zaštite pravila koja proizilaze iz Konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. Tu je, dakle, stvar potpuno jasna, da, ukoliko dođe do bilo kakvog ometanja diplomatske imovine, neovlašćenog ulaska ili bilo kakvog sličnog činjenja, takvi postupci predstavljaju flagrantno kršenje međunarodnog prava, pre svega Konvencije o diplomatskim odnosima i običajnog međunarodnog prava“, kaže Milisavljević.

    Međutim, ruski ekspert za međunarodno pravo Dmitrij Romanjenko poziva na oprez i kaže da je suditi se sa američkom državom u američkom sudu slično igranju pokera sa prevarantom koristeći njegov špil.

    „Mislim da će američki sud pokušati da se pravda time da je pitanje imovine u ovom slučaju političko pitanje, pa će proglasiti sebe nenadležnim za ovaj slučaj. U svakom slučaju, odluka SAD nije u skladu sa Bečkom konvencijom, jer je nedopustivo nasilno zauzimanje teritorije koja je u vlasništvu diplomatske misije, kao i pretres objekata. Ako američka strana smatra da se zaposleni u ruskom konzulatu bave aktivnostima koje nisu u skladu sa njihovim statusom, ona mora da pruži dokaze. Osim toga, SAD cu dale Rusiji svega 48 sati da zatvori konzulat, što je premalo, i što takođe dokazuje da je na taj način Vašington pre svega hteo da demonstrira moć“, kaže Romanjenko.

    Sva tri Sputnjikova sagovornika podsećaju na slučaj kada je američka policija upala u prostorije jugoslovenske ambasade u Vašingtonu i rezidenciju jugoslovenskog ambasadora. To se dogodilo oko ponoći za vreme NATO agresije 1999, priča Jovanović, koji je u to vreme bio šef misije SRJ pri UN u Njujorku.

    I u slučaju ratnih odnosa ambasada je nedodirljiva, ona se poverava na čuvanje neutralnoj zemlji, objašnjava Jovanović. I Romanjenko slično misli i navodi da su u jugoslovenskom slučaju diplomatski odnosi sa Amerikom već bili prekinuti.

    „Ali, kada je reč o Rusiji i SAD, diplomatski odnosi nisu prekinuti. Stoga, može se reći da su SAD napravile presedan u diplomatiji“, kaže Romanjenko.

    Ako su Amerikanci tada mogli da nasilno uđu u stranu ambasadu, mogu i sada, kaže Jovanović, ali loše je za bilo koju veliku zemlju da daje takve primere drugima, jer međunarodna zajednica mora da se zasniva i da se inspiriše dobrim primerima i osnovnim principima međunarodnog prava.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    ruski konzulat, San Francisko
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga