23:56 13 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ljubinka Milinčić

    Nije sve tako crno: Moskva i Vašington sarađuju „iza scene“ (video)

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 421
    Pratite nas

    Dok traje sukob oko oduzimanja ruske diplomatske imovine u Americi, Amerika i Rusija na drugim poljima, kao što su Sirija ili Iran, sarađuju. Međutim, odnosi dveju zemalja klize nizbrdo i pitanje je gde će se zaustaviti. Hoće li se DAEŠ pojaviti na nekoj od tačaka sukoba na Dalekom istoku?

    U emisiji „Drugi pogled sa Ljubinkom Milinčić“ diplomata Srećko Đukić, politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i Stevan Gajić sa beogradskog Instituta za evropske studije razgovarali su o tome jesu li najnoviji događaji na relaciji Vašington—Moskva put ka potpunom prekidu diplomatskih odnosa, i koji je sledeći potez Rusije? Ima li šanse za kompromis i da li se svet ubrzano kreće ka novom ratu?

    Ankete pokazuju da američki građani i glasači misle da njihovu pažnju ne zaslužuje antiruska kampanja koja se u njihovoj zemlji sprovodi još od početka izborne kampanje koja je na vlast dovela Donalda Trampa, kaže Kesić.

    „Oni kažu da imaju mnogo veće probleme, mnogo važnije stvari koje treba da se rešavaju; ne vide pretnju koja dolazi iz Rusije, ne prihvataju tu karikaturu koja se koja se stvara i oživljava u Vašingtonu, u Kongresu i zvaničnim medijima, pogotovo na Si-En-Enu. Obični građani ne veruju da je Rusija takva pretnja Americi i misle da je to previše napumpana priča zbog političkih razloga“, kaže Kesić.

    Gosti emisije Obrad Kesić, Stevan Gajić i Srećko Đukić
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Gosti emisije Obrad Kesić, Stevan Gajić i Srećko Đukić

    Sa druge strane, dodaje Kesić, američki građani su uplašeni zbog situacije oko Severne Koreje jer, kako kaže, ne razumeju šta se događa. Prethodna administracija govorila je da stvari drži pod kontrolom, a sada se ispostavilo da Severna Koreja ima rakete koje mogu da dosegnu do američke teritorije.

    U dosadašnjoj diplomatskoj istoriji događalo se da zemlja-domaćin naredi brzo iseljenje diplomatskog personala neke države, događali su se i upadi u strane ambasade, ali neko je obično ostajao u tim zgradama, kaže Đukić.

    Naredbu da se ruski generalni konzulat u San Francisku isprazni u roku od 48 sati, da se nijednom licu ne dozvoli ostanak i da se oduzme diplomatski imunitet zgradi, Đukić naziva drastičnim merama.

    „Očito da je Stejt department kreativan u svojoj politici erozije diplomatskih odnosa sa Rusijom. Amerika polazi sa stanovišta da Rusija nije igrač koji uživa respekt kakav je uživao SSSR i nastavlja sa diplomatskim ratom. Dokle će on trajati i kako će se završiti, teško je reći. Ali mislim da odnosi između Amerike i Rusije klize sve niže i ne nazire se vreme kada će se to zaustaviti i kada će početi njihovo ozdravljenje“, kaže Đukić.

    Kesić upad američkih vlasti u ruska diplomatska predstavništva sagledava u svetlu unutrašnjih borbi u američkom establišmentu. Ne treba zaboraviti da se u Americi vodi istraga o navodnoj ruskoj umešanosti u američke predsedničke izbore i ne treba isključiti mogućnost da su američke vlasti upadom u diplomatska predstavništva pokušale da, kako Kesić kaže, na kvaran način dođu do nekakvog inkriminišućeg materijala.

    Zbog svega toga, smatra Kesić, postoji raskorak između onoga što se dešava u stvarnim odnosima između Vašingtona i Moskve i onoga što Kesić naziva unutrašnjepolitičkom dinamikom u Americi.

    U rusko-američkim odnosima nije sve tako crno, kaže Kesić. Istovremeno sa eskalacijom, kako kaže, detinjastih poteza Vašingtona, iza scene postoji saradnja, kao što je prekid američkog finansiranja pobunjenika u Siriji.

    „To je vrlo važna odluka. I što je zanimljivo, niko na nju nije obratio pažnju. Na neki način oni su prihvatili da su Rusi dobili pravo da budu prisutni i da Asad ima pravo da ostane na vlasti. To je veliki ustupak, i zato su oni dobili neke ustupke od Rusije“, kaže Kesić.

    On podseća da je Rusija glasala za rezoluciju Saveta bezbednosti o Severnoj Koreji, a da kada je u pitanju Iran Rusija igra značajnu, posredničku ulogu i uverava Irance da ne reaguju na Trampovu retoriku.

    Đukić, međutim, smatra da je Amerika izgubila u Siriji i da u toj zemlji više nema oslonca, da je Rusija uvek igrala konstruktivnu ulogu u iranskom pitanju, a da se njeni gestovi dobre volje prema Americi nisu vraćali istom merom. Rusko-američki odnosi klize nizbrdo i ne zna se gde će se zaustaviti, kaže on.

    Na jednom nivou vidimo jasne diplomatske šamare koji pljušte sa obe strane, kaže Gajić, dok je s druge strane Amerika priznala ruski primat na Bliskom istoku.

    Između Rusije i Amerike postoji istovremeni odnos saradnje i sukoba. Rusija je postala gospodar situacije na Bliskom istoku, smatra Gajić, dok se težište svetske politike pomera na Daleki istok, gde se otvaraju nova žarišta sukoba, poput najnovijeg u Mjanmaru. Najzanimljivije je, kaže Gajić, pitanje gde će se ponovo pojaviti DAEŠ.

    Ta teroristička organizacija pojavila se na Filipinima, čiji predsednik ima izrazito antiamerički stav, a indikativan je i sukob između muslimana i budista u Mjanmaru, gde Kina ima svoje ekonomske interese.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Drugi pogled s Ljubinkom Milinčić, Srećko Đukić, Ljubinka Milinčić, Obrad Kesić, Stevan Gajić, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga