07:15 24 Septembar 2017
Beograd+ 12°C
Niš+ 9°C
Slušajte Sputnik
    Načelnik Generalštaba Ljubiša Diković vrši smotru Vojske Srbije.

    Srbija specifična – neka Amerika ne očekuje poslušnost

    © Sputnik. Aleksandar Milačić
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    33777553

    Jugoslavija je imala specifičnu ulogu u vreme Hladnog rata i Pokreta nesvrstanosti i to se ne može ponoviti, ali Srbija može da zadrži sličnu poziciju u kojoj bi bila malo specifičnija od drugih zemalja, odnosno gde bi se uvažavala posebnost njenih interesa, njena energetska zavisnost i njena politička i ekonomska opredeljenja.

    Prikriveni Hladni rat ili Hladnjikavi rat su termini koje politički hroničari najčešće koriste u ovom geopolitičkom trenutku, opisujući odnose super sila i uticaje tih odnosa na druge države i regione. Balkan je neizostavni deo u sklapanju tog novog svetskog mozaika, a Srbija je do sad odolevala da se svrsta samo uz Zapad ili samo uz Istok. Može li ona, gledajući sopstvene interese, i u perspektivi nastaviti da vodi uravnoteženu politiku i da ostane neutralna i nesvrstana.

    Težina položaja geopolitičke sredine

    Srbija nije proglasila punu neutralnost, već vojnu neutralnost kroz rezoluciju Skupštine, podseća za Sputnjik profesor međunarodnih odnosa Ivo Visković, što podrazumeva neutralnost u vojnim sukobima drugih zemalja, naročito velikih sila.

    I politički, dodaje Visković, Srbija ima svoje prioritete, pa je u tom smislu njena pozicija ipak različita od stalno neutralnih zemalja i ne može se tumačiti kao što ljudi često shvataju da je potpuno neutralna na sva zbivanja u svetu. 

    „Politički, mi smo se praktično opredelili za jednu stranu. Ali ono što je činjenica, jeste da Srbija ima potrebu da sarađuje i sa drugim zemljama, drugim velikim silama poput Rusije i Kine. Energetski smo izuzetno zavisni od Rusije i ne možemo to ni zaboraviti, niti se to u stvaranju spoljne politike i spoljnopolitičkom odlučivanju može zanemariti“, napominje Visković.

    U tom kontekstu je pozicija Srbije specifična, jer, sugeriše Visković, ipak ne može biti potpuno saglasna sa onim što radi EU i Zapad u celini, odnosno SAD uz njih, jer njen interes nije da, na primer, uvodi sankcije Rusiji, pošto bi to sigurno izazvalo kontra mere od strane Rusije, uključujući i pitanje isporuke energenata.

    „I u tom slučaju Srbija ima zaista posebne interese koje drugi moraju uvažavati, svidelo se to njima ili ne. Svaka zemlja se trudi da svoje interese, naročito tako bitne kao što je energetsko snabdevanje, zadovolji i to su legitimni zahtevi, tako da drugi to moraju prihvatiti“, ističe Visković.

    Nezavisnost kao kvalitet više

    Tradicija Srbije od nastanka, dodaje diplomata Vladislav Jovanović, jeste ljubomorno čuvanje nezavisnosti i nikad nije pripadala vojnim savezima sem u odbrambenim potrebama, pa ova činjenica za Ameriku i Zapad predstavlja veliki hendikep, jer od nje ne mogu da očekuju poslušnost kao od drugih zemalja Balkana.

    „Zbog tih slabih uloga NATO-a i daleko jačih uloga Rusije, pre svega zbog njene ogromne popularnosti u javnosti i kapitala koji ima u istoriji kao tradicionalni saveznik, američka očekivanja da pridobije i Srbiju u svoje redove su veoma mala. SAD polako počinju da se saživljavaju sa istinom da će ona biti neutralna, vakuum država na Balkanu, s kojom će morati da održavaju odnose na najbolji mogući način“, konstatuje Jovanović za Sputnjik.

    U prirodi velikih sila je, podseća Ivo Visković, da ostvare uticaj na drugim manjim zemljama poput Srbije, čak i većim od nje, i u tom smislu Srbija je sigurno izložena uticajima i pokušajima pritisaka velikih sila.

    Na državom rukovodstvu je, sugeriše ovaj profesor, da se tome koliko može odupre i da traži onaj balans u odnosima sa njima, koji neće naškoditi njenim interesima, a koji će ipak omogućiti da je oni prihvate takvom kakva jeste.

    „U ovom trenutku su svi svesni da Srbiju ne treba previše pritiskati, da ona ima svoje legitimne interese koje mora ostvariti u odnosima sa velikima, a vremenom će, ako se proces integracija nastavi, verovatno morati, na neki način, da se usaglašava sa pozicijama EU. Mada, očekujem da će u međuvremenu da se promene i odnosi između Rusije i Zapada, odnosno da njihov sukob neće trajati večno i da bi bilo na štetu svih kad bi on trajao“, rezonuje Visković.

    Srbiji će tada, precizira profesor, biti lakše da se eventualno opredeljuje o nekim pitanjima, jer više neće biti tako napete situacije kao što je u ovom trenutku.

    Može li Vučić kao Broz

    Vojno neutralna i nezavisna zemlja u srcu Balkana potencijalno bi, prema mišljenju Vladislava Jovanovića, mogla biti interesantna i privlačna tačka i za neke druge balkanske zemlje koje su već u NATO-u.

    „Ako bi se ostvario taj cilj, onda bi Srbija, u obrnutom smislu, mogla da igra ulogu koju je imala Jugoslavija pod Titom, kad je bila privlačna tačka za zemlje u socijalističkom lageru, koje su priželjkivale da budu neutralne i samostalne, a to nisu mogle da ostvare. Ovog puta bi druge članice NATO-a, koje osete na sebi uzdu komandovanja od strane Amerike, mogle da požele dobijanje neke slične pozicije koju ima Srbija“, prognozira Jovanović.

    Jugoslavija je imala specifičnu ulogu u vreme Hladnog rata i Pokreta nesvrstanosti i to se ne može ponoviti, dodaje Visković, jer je tada bila zemlja koja je i bukvalno fizički razdvajala dva bloka. Takođe, precizira profesor, imala je i politički i vojni značaj u tom periodu i danas ni približno ne može da pretenduje da ima takvu poziciju, ni po veličini, ni po ekonomskim, vojnim i drugim sposobnostima.

    „To nije moguće realno, ali isto tako mislim da nije nemoguće da Srbija zadrži sličnu poziciju u kojoj bi bila malo specifičnija od drugih zemalja, odnosno gde bi se uvažavala ta posebnost njenih interesa, njena energetska zavisnost i njena politička i ekonomska opredeljenja, jer je sve dosta komplikovano i nije baš skroz jednostavna jednačina u kojoj se na kraju dobije rezultat povoljne, odnosno uspešne spoljne politike“, poručuje Visković.

    Međutim, zaključuje on, za sad Srbija može biti zadovoljna da je birala put i metode koji su davali rezultat i to je moguće održavati i u budućnosti.

    Slično:

    Rusija u duši, na putu ka Evropi, sve okolo Amerika. Gde je Srbija?
    Engleska — protiv Srbije otvoreno i iza kulisa
    Šta hoće Engleska: Prvobitna akumulacija Balkana
    Srbija će opet zakukati, rešio Mekejn da je od Putina brani
    Tagovi:
    neblokovska politika, Pokret nesvrstanih, Zapad, Švajcarska, Tito, neutralnost, energija, Amerika, Rusija, EU, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga