22:13 15 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    36225
    Pratite nas

    Liberalno tržište koje je poteklo iz EU i SAD ne podnosi ograničenja, podsećaju ekonomisti, ali kad pokušavaju da se zaštite od Indije, Kine, Rusije, bilo koga van EU, onda posežu za administrativnim ograničenjima koja zabranjuje Svetska trgovinska organizacija.

    Liberalna ekonomija uokvirena u razne sporazume, pa i Svetsku trgovinsku organizaciju, mrtvo je slovo na papiru, konstatuje za Sputnjik ekonomista Borislav Borović, reagujući na podršku koju su vlasti Francuske, Nemačke i Italije dale predlogu predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkeru da se Kini ograniči preuzimanje evropskih kompanija u sektoru infrastrukture, visoko-tehnološke industrije i energetike.

    Pravila za druge, izuzeci za EU i SAD

    „Liberalna ekonomija se primenjuje kad su zapadne zemlje ekonomski i industrijski superiornije u odnosu na druge. Do skoro su bili najjači i tada je bilo sve u redu. Pritiskali su i kandidate za EU, kao što je Srbija, da otvore svoje tržište, iako je bilo nenormalno da njene kompanije mogu da se takmiče sa superiornijim i jačim kompanijama“, napominje Borović za Sputnjik.

    Međutim, ističe ovaj ekonomista, kad se pojavio ozbiljan igrač sa istoka — Kina, onda je počela priča o ugrožavanju ekonomskih interesa, uprkos tome što su Kinezi postupali prema svim pravilima koje liberalno tržište nalaže.

    „Sve je počelo malim trgovinskim ratom između Nemačke i Kine, oko solarnih panela koje su Kinezi uvozili u Nemačku. Nemačka ih je optuživala da to čini po damping cenama, a Kinezi su se branili da to rade većom produktivnošću. Na kraju je Nemačka donela zakon ili neku taksu od 40 odsto, pa je tako pokušala da odbije kineske panele“, navodi Borović jedan od primera.

    Liberalno tržište koje je poteklo iz EU, iz SAD, ne podnosi ograničenja, podseća Borović, ali kad pokušavaju da se zaštite od Indije, Kine, Rusije, bilo koga van EU, onda posežu za administrativnim ograničenjima koje zabranjuje Svetska trgovinska organizacija.

    Kineska ekspanzija u brojevima

    Već sada je sigurno da će 2017. godina biti rekordna po vrednosti kineskog investiranja u Evropi. Sputnjik je pisao da je preuzimanje švajcarske „Singente“ od strane kineske kompanije „Čajna nešenel kemikal“ za 43 milijarde dolara gotovo ravno celokupnim prošlogodišnjim kineskim investicijama na Starom kontinentu. A prošla godina je sa 94,2 milijarde dolara bila rekordna po direktnim kineskim investicijama u razvijene ekonomije Severne Amerike i Evrope, čime je za 130 odsto premašena prethodno rekordna 2015. godina sa ulaganjima od 41 milijarde dolara.

    Ulaganja u Americi su praktično utrostručena, a u Evropi udvostručena, naveo je Sputnjik. U Evropi, kineski investitori su se fokusirali na Nemačku i Veliku Britaniju, u koje je otišlo 46 odsto svih investicija na kontinentu.

    Najveći rast kineskih investicija zabeležen je u Nemačkoj. One su u 2015. godini iznosile 1,3 milijarde dolara, a u prošloj su bile gotovo 10 puta veće — iznosile su 12,1 milijardu. Velika Britanija je privukla 9,0 milijardi dolara kineskih ulaganja, što je povećanje od 130 odsto u odnosu na 2015. godinu.

    Netržišna borba protiv konkurencije

    „Stalno je priča oko toga da Kinezi izlaze sa damping cenama, da rade ispod cene proizvodnje, što je nelogično, već je očigledno da imaju bolje uslove koje im je omogućila kineska država. U optužbama čak idu dotle da oni zloupotrebljavaju decu, mada iste te države otvaraju na Dalekom istoku svoje firme. Znači, to je pokušaj da na neekonomski način isključe velikog konkurenta“, konkretan je Borović.

    Nigde nema liberalne ekonomije i forsira je onaj kome odgovara, smatra Borović, a čim dođe do poremećaja i ugrožavanja njihovog interesa, onda upotrebljavaju administrativne mere.

    „Kakve su to sad priče da neka druga firma, uprkos i carinama koje imaju prema Kini, ne može da učestvuje na kupovini firmi, plasmanu robe i ostalo. To je pritisak privrede koja ne može da izdrži konkurenciju sa Istoka“, jasan je ovaj ekonomista. 

    Postoje međunarodni administrativni i ekonomski sudovi, navodi mogućnosti reagovanja Kine sagovornik Sputnjika, ali je nad njima potpuna kontrola zemalja koje traže njihovo odbacivanje kao konkurenta.

    Jedna od mogućnosti, navodi Borović, mogu biti i recipročne ekonomske mere, ali su šanse za uspeh male.

    „Kina sve više ulazi u Srbiju, a ovakva politika EU može se reflektovati na kineske investicije, tako što će nas usloviti da odbijamo te investicije“, rezonuje Borović.

    Novac je na Istoku, to na Zapadu dobro znaju i zato, prema mišljenju ovog ekonomiste, žele da ih ograniče.

    „Moje predviđanje je da će velike investicije biti stopirane. I ta priča Srbije kao ventila Kine ka Evropi, može biti dovedena u pitanje“, ukazuje Borović.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Dok je EU kažnjavala Grčku, Kina ju je preotela
    Srbija i Kina: Poslovi vredni šest milijardi dolara
    Nova pravila igre: Kina upravlja američkim javnim dugom
    Kina proširuje BRIKS — pozivnice dobilo pet zemalja
    Tagovi:
    ograničenja, STO, evropsko tržište, novac, Nemačka, Italija, Francuska, EU, ekonomija, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga