05:05 28 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 130
    Pratite nas

    U Astani, prestonici Kazahstana, danas je počela šesta runda pregovora o Siriji, koji se vode pod pokroviteljstvom zemalja-garanata primirja u toj zemlji - Rusije, Irana i Turske.

    Pored predstavnika organizatora, diplomata iz SAD i Jordana, kao i specijalnog izaslanika UN za Siriju Stafana de Misture, u razgovorima učestvuju i 24 predstavnika različitih grupa naoružane sirijske opozicije.

    Na čelu ruske delegacije nalazi se specijalni predstavnik Vladimira Putina za Siriju Aleksandar Lavrentjev, a na čelu američke delegacije v.d. pomoćnika državnog sekretara za Bliski istok, Dejvid Saterfild. 

    Stanje na terenu presudno

    Sastanci su zatvoreni za javnost, a na pitanje šta očekuje od najnovije runde pregovora, politikolog Vladimir Trapara s Instituta za međunarodnu politiku i  privredu za Sputnjik kaže da, ukoliko su razgovori zaista sveobuhvatni, u smislu da su prisutni svi lokalni akteri koji učestvuju u sukobu, mogu da donesu rezultat.

    „Međutim, ono što je ključno u narednom periodu jeste da se prati situacija na terenu. Od situacije na terenu zavisiće i da li će se ono što se bude dogovorilo u Astani da se ispoštuje. Pre svega, tu mislim na dogovaranje različitih zona deeskalacije sukoba između različitih aktera, imajući u vidu da tih aktera ima nekoliko. To odavno više nije sukob samo sirijske vlade s jedne i pobunjenika s druge strane, već postoje i različite pobunjeničke grupacije koje su i međusobno sukobljene. Između njih će, nakon što se porazi Islamska država koja je svima neprijatelj, morati da se razreši ko će vladati Sirijom", kaže Trapara.

    Šesta runda pregovora u Astani trajaće tri dana. Glavna tema bi trebalo da bude stvaranje četvrte zone deeskalacije u Idlibu i uspostavljanje primirja u aktivnim zonama u Siriji. Planirano je da sastanci prvo budu održani u bilateralnim formatima, a zatim da se pregovaračima pridruže i predstavnici UN.

    Nesuglasice — refleksija spoljnih odnosa

    Na pitanje da li bi moglo da dođe do nekih ozbiljnijih nesuglasica među pregovaračima, Vladimir Trapara kaže da su sva neslaganja aktera koji su unutar Sirije u direktnoj korelaciji s nesuglasicama među spoljnim akterima te krize.

    „Turska, koja je defakto prisutna  u Siriji i interveniše na severu, ima „svoje" pobunjenike, koje podržava, ali je ona ujedno i protiv kurdske grupacije, koja je dominantna u Sirijskim demokratskim snagama — a one su trenutno najdominantnija opoziciona grupacija, i nalaze se u jednoj vrsti prećutne koalicije sa sirijskom vladom, koja uz sirijsku vojsku postiže najbolje rezultate u borbi protiv DAEŠ-a. Po mom mišljenju, najviše će se lomiti koplja na relaciji Turska — njeni pobunjenici, i s druge strane Sirijske demokratske snage. Pre će se to događati u odnosu na njih nego u odnosu na Asadove snage i na Rusiju, odnosno na Iran", kaže sagovornik Sputnjika.

    Teheran želi Asada na vlasti

    Na pitanje koja je u pregovorima u Astani uloga Irana, Trapara odgovara da su ciljevi Teherana „kristalno jasni".

    „Oni žele da Asad ostane na vlasti, i da Hezbolah zadrži ulogu kakvu ima — pre svega u zapadnom delu Sirije. Tu je Iran našao zajednički interes sa Rusijom, zasad. Ali ja očekujem da će njihova koalicija da se nastavi i nakon što bude poražena Islamska država", zaključuje Trapara.

    Inače, u sklopu priprema za razgovore u Astani su održane i ekspertske konsultacije, a šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da očekuje da će najnovija runda pregovora biti uspešna.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    pregovori o Siriji, Astana
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga