07:30 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    8480
    Pratite nas

    Umesto da Balkan postane deo Evropske unije, kao što nam je obećavano, bauk balkanizacije sad kruži Evropom.

    Poručivano nam je da granice u Evropskoj uniji nisu bitne jer su svi deo jedne porodice, ali izgleda da ipak jesu bitne. Katalonija će u nedelju glasati o svojoj nezavisnosti od Španije, Španija to pokušava da spreči, a situacija postaje sve neizvesnija.

    Da li će u nedelju 1. oktobra biti održan referendum o nezavisnosti Katalonije? Šta će se dogoditi 2. oktobra? Da li je dalji porast krize neminovan, ili će se situacija ipak nekako smiriti i vratiti na staro? Kako se na sukob Madrida i Barselone gleda u Briselu i Vašingtonu i da li su opet Rusi krivi za sve?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili su Trivo Inđić, naš nekadašnji ambasador u Španiji, i Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije.

    Oba naša sagovornika saglasna su u prognozi da će, uprkos pokušajima španskih vlasti da spreče glasanje, referendum u nedelju biti održan.

    „Katalonska vlada je veoma odlučna. Veliki broj pripadnika španske policije jeste mera pritiska, ali ne i nešto što će sprečiti Katalonce da se pojave na biralištima“, ocenjuje Trivo Inđić. „Naročitu odlučnost pokazuju mladi, koji već nekoliko dana učestvuju u velikim uličnim demonstracijama u prilog nezavisnosti. Takođe, centralna vlast u Madridu nije uspela da stvori unutrašnje podele unutar vlasti u Kataloniji, a takvih pokušaja je bilo, pored ostalog, i hapšenjem velikog broja gradonačelnika iz cele Katalonije.“

    Da li Katalonija korača ka nezavisnosti?
    © REUTERS / Yves Herman
    Da li Katalonija korača ka nezavisnosti?

    „Ustavni sud Španije je referendum proglasio nezakonitim, a španska policija zaplenila je glasački materijal“, podseća Stevan Gajić. „Napetost je prisutna, ali mislim da će referendum proći, i pitanje je samo koliko je daleko Španija spremna da ide u odbrani svog suvereniteta, pošto su mogući i sukobi ukoliko bi Katalonija izglasala nezavisnost a Španija pokušala to da spreči.“

    Već i dosadašnje poteze španskih vlasti – hiljade policajaca dovedene su u Kataloniju, zaplenjuje se glasački materijal, hapse se zvaničnici regionalnih katalonskih vlasti, pretresaju novinske redakcije, zatvaraju internet sajtovi – kritikovali su eksperti Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, uz ocenu da se time krše osnovna ljudska prava.

    Za razliku od njih, međutim, EU i SAD ne mešaju se mnogo i čitav problem više-manje tretiraju kao unutrašnju stvar Španije. Ali Zapad nije imao takav stav kada su, na primer, Srbija i Crna Gora bile u pitanju. Naprotiv, tada su bili veoma zainteresovani da pomognu Crnoj Gori da ostvari svoje demokratsko pravo.

    „Očigledno je da već godinama geopolitika ima prednost u odnosu na međunarodno pravo“, komentariše Stevan Gajić, i naglašava: „Duh iz boce pušten je još 1999. godine, kada je bez odobrenja Saveta bezbednosti NATO bombardovao Srbiju da bi potom Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost. Time je, kao i savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde u Hagu o proglašenju nezavisnosti Kosova, rasturen čitav dotadašnji sistem međunarodnih odnosa. Zavladalo je pravo jačeg, i mislim da će zbog toga ovakvih referenduma i separatističkih pokreta biti sve više… Ulazimo u razdoblje velike nesigurnosti, u kome će se ispoljiti svaki separatizam koji može da se ispolji.“

    „Brisel je u veoma neodređenom stanju u odnosu na status prava na samoopredeljenje u međunarodnom pravu, pošto je prihvatio ono što je urađeno na Kosovu“, napominje Trivo Inđić. „Ali kada drugi hoće da iskoriste isto pravo, kao što je slučaj Rusa na Krimu, oni imaju druge kriterijume. I katalonskim slučajem sada se preispituje pravo na samoopredeljenje. Ukoliko bi EU to prihvatila, imala bi velike probleme zbog Belgije, Korzike, severne Italije… Ipak, zbog velikog uticaja SAD na EU, ne mislim da će biti prihvaćeno iole elastičnije tumačenje prava na samoopredeljenje, iz prostog razloga što ono pogađa i same velike sile.“

    Umesto preispitivanja politike samog Zapada, koja je i dovela do ovakve situacije, po već ustaljenom obrascu krivac se traži na drugom mestu. Naravno, u Rusiji. Madridski „Pais“, iz pera svog urednika Davida Alandetea, ovih dana tvrdi da Rusija, pošto je tajnim operacijama već podržala „bregzit“, Trampa, Marin le Pen u Francuskoj, Alternativu za Nemačku… sad istu kampanju vodi i protiv Španije, u korist katalonske nezavisnosti. Da li su opet Rusi krivi za sve?

    „To su potpune gluposti“, izričit je Stevan Gajić. „To je samo deo antiruske kampanje koja se već godinama vodi na širem planu.“

    Šta će se dogoditi 2. oktobra, odnosno, kako će se situacija dalje razvijati?

    Snažne policijske snage u Barseloni
    © REUTERS / Eloy Alonso
    Snažne policijske snage u Barseloni

    „Verovatno će za nezavisnost glasati natpolovična većina stanovnika“, predviđa Trivo Inđić, pozivajući se na ispitivanja javnog mnjenja koja pokazuju da će za nezavisnost glasati oko 53 odsto građana Katalonije. „Šta god da se desi, a naročito ako bude ozbiljnih incidenata, ostaće jedna velika trauma i kod Katalonaca i kod Španaca, koja će morati da traži leka. Jer će se ovakve situacije ponavljati, i ne mogu se rešavati samo silom i redukcijom prava na samoopredeljenje.“

    Da li su Španija i Katalonija došle do tačke s koje nema povratka, kao što sugeriše „Nejšen“, najstariji američki politički nedeljnik?

    „Da“, odgovara Stevan Gajić. „Šta god da se dogodi, siguran sam da će Katalonija izglasati nezavisnost, a onda ulazimo u veoma mutnu pravno-političku situaciju u čitavom svetu, zato što je Katalonija samo kamičak u globalnom mozaiku.“

    Slična je i ocena Džulijana Asanža, osnivača „Vikiliksa“ koji pruža snažnu podršku Kataloncima, a koji kaže da je ovo „najinteresantnija politička situacija u Evropi“ koja će „uspostaviti presedan za demokratiju u Evropi i zapadnom svetu uopšte“…

    Zaključuje Trivo Inđić: „Katalonija jeste presedan utoliko što je u pitanju jedan ozbiljan i veliki narod. Evropa bi morala da napusti model prinudne centralizacije, koji samo služi za kontrolu drugih, manjih država od strane većih, u čemu ima puno antidemokratskog, pa i vojnog pritiska preko NATO-a…“

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Kosovo, Katalonija, Španija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga