04:54 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Francuski vojnik i policijske patrole ispred Velike džamije u Parizu.

    Specijalci uleću u džamije — kakav će biti odgovor

    © AP Photo / Francois Mori
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    2316
    Pratite nas

    Zbog novog zakona protiv terorizma u Francuskoj više nećete imati dva ili tri odsto ljudi koji imaju razumevanja za pojedine terorističke akcije ili ratove pojedinih islamističkih grupa, nego će taj broj da poraste na 20 do 30 odsto svih onih koji se osećaju ugroženim, smatra Dževad Galijašević, stručnjak za terorizam.

    Iako tek usvojeni antiteroristički zakon, prema istraživanju „Figaroa“, podržava oko 57 odsto Francuza, stručnjaci i deo javnosti smatraju da se njime neće mnogo odmaći u borbi protiv terorizma, ali će u dobroj meri biti smanjena građanska prava i slobode građana.

    Između ostalog, novim zakonom su policiji i zvaničnicima data ovlašćenja da pretražuju domove, izriču kazne kućnog pritvora i zatvaraju bogomolje.

    U zatvor bez dokaza

    Zakon svim najvišim zvaničnicima lokalnih samouprava omogućava zatvaranje džamija, crkvi i drugih bogomolja, ukoliko se ustanovi da su propovednici podsticali napade ili glorifikovali terorizam. Rukovodstvo religijskog objekta ima 48 sati da uloži žalbu nakon odluke o zatvaranju, a istražitelji ne moraju da prilože dokaze o radikalnom propovedanju ili „verskim“ spisima sa sličnom tematikom.

    Verski objekti se mogu zatvoriti na osnovu „ideja i teorija“ koje vernici razmenjuju među sobom.

    Zakon daje policiji veća ovlašćenja da sprovodi racije, što je jedan od najkontroverznijih tačaka zakona, jer su manjinske grupe zabrinute da će zbog toga biti (dodatno) zlostavljane.

    Ministar unutrašnjih poslova može simpatizere džihada da stavi pod svojevrsan kućni pritvor iako nisu osuđeni za zločin, i to bez prethodnog odobrenja sudije.

    Prepisivanje od Britanaca

    Stručnjak za terorizam Dževad Galijašević podseća da je sličan zakon usvojen u Velikoj Britaniji pre više od tri godine, što je tumačeno kao deo procesa „deradikalizacije“ u okviru kog se razgovaralo i o zabrani povratka u zemlju ratnicima i drugim merama.

    Prema njegovim rečima, francuski zakon je na tragu britanskog, i on u suštini stigmatizuje i optužuje muslimane i širi krug ljudi koje smatra odgovornim za terorističke akcije, što je besmisleno.

    „Na ovaj način više nećete imati dva ili tri odsto ljudi koji imaju razumevanja za pojedine terorističke akcije ili ratove pojedinih islamističkih grupa nego će taj broj da poraste na 20 do 30 odsto svih onih koji se osećaju ugroženim“, kaže Galijašević za Sputnjik.

    Na sličan način ni Švajcarska referendumom o zabrani izgradnje minareta nije kaznila teroriste, jer takvim merama se ne kažnjavaju teroristi već pravi vernici, oni koji obilaze verske objekte da bi se molili bogu, ističe naš sagovornik i dodaje da je takav i francuski zakon.

    Povratak nezadovoljnih terorista

    „U suštini, Francuska je frustrirana terorističkim akcijama koje su na njenom tlu izvedene, ali sve su one imale dubokih i jasnih obrazloženja zašto su se dešavale. Uvek su imale jasnu pozadinu, bilo da je reč o francuskom učešću u ratovima na Bliskom istoku, o njihovoj represivnoj politici rušenja pojedinih režima ili o vrbovanju i korišćenju tih terorista za sopstvene potrebe. Kad jednom uđete u šemu dogovaranja sa terorističkim organizacijama, kad s njima pravite dilove, kompromise i dogovore, pre ili kasnije oni će vam se vratiti kad budu nezadovoljni“, smatra Galijašević.

    Prema njegovim rečima, ponašanje u Siriji ključni je razlog „kažnjavanja zapadnih zemalja“ poput Britanije i Francuske, kao i mnogih dešavanja u SAD, gde su određenim terorističkim grupama, sa kojima se i danas sarađuje, data određena obećanja koja nisu ispunjena.

    Danas, umesto da se učini sve da se poraze terorističke organizacije na bitnim ratištima, zapadne zemlje sve više pribegavaju totalitarnim i nedemokratskim rešenjima.

    „Oni bukvalno idu u taj duboki civilizacijski konflikt napadajući sve muslimane, a njihova rešenja za borbu protiv terorizma uopšte nisu rešenja za borbu protiv terorizma već za borbu protiv islama, protiv širenja religije, i to će tako biti doživljeno i u islamskim zajednicama u Francuskoj“, upozorava Galijašević.

    Islamizam iz geta

    Ukoliko Francuska zaista želi da suzbije terorizam, trebalo bi da dosledno primenjuje bezbednosne procedure koje podrazumevaju dosledan nadzor nad radikalnim ideologijama i grupama koje ih promovišu, smatra Galijašević.

    Zatim, trebalo bi da se odustane od upotrebe terorističkih grupa, jer svaka upotreba terorističkih grupa, organizacija i pojedinaca je klasična zloupotreba protiv države. Antiterorističke mere koje bi trebalo preduzeti su i praćenje i nadzor novca, nadzor ljudi, sankcionisanje učešća u terorističkim grupama, a to su sve zakonom predviđene mere.

    Posle kažnjavanja, trebalo bi da sledi proces resocijalizacije pojedinaca, odnosno njihove deradikalizacije.

    „Francuska radikalni islamizam dobija iz svojih geta, koji nisu primereni Zapadnoj Evropi. Ne mogu da postoje dva Pariza — jedan u getu a drugi kao Grad sunca, najlepši grad na planeti. Francuska mora prvo da primeni svoju bezbednosnu politiku i da odustane od saradnje sa teroristima“, zaključio je Galijašević.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    antiterorizam, islam, ljudska prava, muslimani, džihadisti, zakon, Dževad Galijašević, Švajcarska, Sirija, Velika Britanija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga