20:41 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2540
    Pratite nas

    Ruska Kosmička vojska danas obeležava jubilej — 60 godina svog postojanja. Njihova istorija zapravo je počela lansiranjem prvog veštačkog satelita PS 1, poznatijeg kao „Sputnjik 1“ koji je ušao u orbitu oko Zemlje. To je označilo ne samo novu eru u razvoju oružanih sila Sovjetskog Saveza, već je time započela i svemirska trka sa SAD.

    Sovjetski raketno-kosmički program razvijao se pod kontrolom Ministarstva odbrane i bio je usmeren na globalno suprotstavljanje vojnoj moći SAD.

    Svemirska trka dveju velesila tokom Hladnog rata dovela je do ogromnog rasta naučnih i vojnih istraživanja i stvaranja tehnologija, kao što su mobilne komunikacije i internet.

    Prvi veštački satelit Zemlje
    © Sputnik / Alexander Mokletsov
    Prvi veštački satelit Zemlje

    Svemirska trka je obuhvatala i istovremene napore obeju zemalja da istraže svemir, šalju veštačke satelite u Zemljinu orbitu, da pošalju ljude u svemir i na Mesec, istraže planete…

    „Treba se setiti tog vremena kada su se odvijale pripreme za lansiranje prvog satelita, to je bilo vreme Hladnog rata, i u svim pitanjima koja su se ticala politike, ekonomije, tehnike, kulture, obe zemlje su želele da budu prve kako bi dokazale svoju superiornost. Očevici tvrde da je lansiranje prvog sovjetskog satelita izazvalo pravi šok u SAD. Svima je bilo jasno da on može da se lansira samo uz pomoć rakete, a raketa se može „opremiti“ i bojevom glavom. „U SAD je to izazvalo šok, jer su oni smatrali da su bezbedni, a ispostavilo se da im u svakom trenutku na glavu može pasti sovjetska raketa“, ispričao je za Sputnjik Aleksandar Železnjakov, akademik Ruske akademije kosmonautike „K. E. Ciolkovski“.

    Ko je u stvari zaslužan 

    Za stvaranje prvog veštačkog Zemljinog satelita zaslužan je utemeljivač praktične kosmonautike Sergej Koroljov, sovjetski naučnik, konstruktor i organizator proizvodnje raketno-kosmičke tehnike i raketnog naoružanja SSSR-a, otac sovjetske kosmonautike, koji je faktički stvorio sovjetsko strateško raketno oružje srednjeg dometa i interkontinentalne rakete.

    Lansiranje „Sputnjika 1“ obavljeno je sa sovjetskog naučnoistraživačkog poligona „Tura-Tam“, koji je kasnije dobio ime — kosmodrom Bajkonur. Satelit je lansiran pomoću rakete nosača, projektovane na bazi interkontinentalne balističke rakete R-7.

    Prvi sovjetski veštački satelit Zemlje u muzeju u Sijetlu
    © AP Photo / Elaine Thompson
    Prvi sovjetski veštački satelit Zemlje u muzeju u Sijetlu

    „Satelit je bio prečnika 58 centimetra, težine — 83 kilograma i 600 grama i lansiran je u orbitu sa apogejom (najdaljom tačkom) od 947 kilometara iznad površine Zemlje. Na tom „Sputnjiku“ faktički nije bilo nikakve naučne aparature, ali je svejedno to bila revolucija u istoriji čovečanstva. Interesantno je da su u sovjetskoj štampi tekstovi o lansiranju satelita stajali zajedno sa izveštajima o prinosu mleka i žitarica, a tek sledećeg dana postalo je jasno kakav je to efekat imalo u svetu, pa su tek onda počeli i da se u SSSR-u pišu opširniji članci o tome“, kaže za Sputnjik Natan Ejsmont, naučni saradnik Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka.

    Satelit je video ceo svet

    Let sovjetskog „Sputnjika“ imao je i političku dimenziju. Njega je video ceo svet. Signal sa satelita hvatao je svaki radio-amater na bilo kojoj tački Zemljine kugle, a to se kosilo sa američkom propagandom o velikoj tehničkoj zaostalosti Sovjetskog Saveza.

    Ruska reč „sputnjik“ odmah je ušla u jezike svih naroda sveta. Naslovne strane stranih novina tih oktobarskih dana divile su se podvigu Sovjeta. List „Vašington ivning star“ je pisao da je „era dominacije SAD završena“, a francuski mediji su komentarisali da je „srušeno verovanje o tehnološkoj prednosti SAD“. Drugim rečima, lansiranje prvog veštačkog satelita naneo je ogroman udarac prestižu SAD, koje su svoj prvi satelit lansirale tek februara 1958. godine, kada je iz drugog pokušaja u orbitu izveden „Eksplorer 1“, po masi deset puta lakši od „Sputnjika“.

    Umetnička fotografija u čast 50. godišnjice lansiranja satelita
    Umetnička fotografija u čast 50. godišnjice lansiranja satelita

    „Zapadna publika nije očekivala da će Sovjetski Savez, koji je tek izašao iz razarajućeg rata, lansirati objekat kakav SAD nisu čak ni sanjale, s obzirom na to da su obećale da će u narednih godinu dana lansirati satelit čija je masa oko 10 kilograma. Bila je to mešavina različitih osećanja, iznenađenja i užasa, zato što su Amerikanci mislili da su Rusi poslali gotovo nuklearnu bombu u kosmos“, kaže Igor Afanosjev, urednik časopisa „Vesti kosmonautike“.

    „Sputnjik“ je leteo 92 dana, do 4. januara 1958. godine, napravivši za to vreme 1.440 krugova oko Zemlje (oko 60 miliona kilometara), a njegovi radio-predajnici funkcionisali su dve nedelje posle starta.

    Prvenac vasionske ere zašao je tog dana u guste slojeve atmosfere i prestao da postoji.

    Nova kosmička era

    Ipak, uspešno lansiranje prvog veštačkog satelita 4. oktobra 1957. smatra se epohalnim događajem koji je otvorio kosmičku eru čovečanstva, a u Rusiji se obeležava još i kao Dan kosmičkih snaga.

    Priprema za poletanje prvog veštačkog satelita Zemlje
    © Sputnik
    Priprema za poletanje prvog veštačkog satelita Zemlje

    Danas je Kosmička vojska u sastavu Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Njeni zadaci, između ostalog, uključuju lansiranje kosmičkih aparata u orbitu, upravljanje satelitskim sistemima vojne i dvostruke namene, praćenje svemirskih objekata i identifikaciju pretnji u kosmosu i iz kosmosa i, ako je potrebno, suzbijanje takvih pretnji. Za poslednjih šest decenija, Kosmička vojska Rusije obezbedila je lansiranje i kontrolu leta više od tri hiljade kosmičkih aparata.

    S druge strane, Vazdušno-kosmičke snage (VKS) Rusije, kao novi rod vojske, formirane avgusta 2015, spajanjem Vojno-vazdušnih snaga i Snaga vazdušno-kosmičke odbrane.

    Stvaranje VKS je uslovljeno pomeranjem težišta oružane borbe u vazdušno-kosmičku sferu. Sada su pod jednom komandom objedinjene avijacija, snage PVO i PRO, kosmičke snage i druga sredstva Oružanih snaga. 

    Ruske VKS su se posebno proslavile tokom vojne operacije u Siriji, u borbi protiv terorizma.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Sputnjik
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga