07:32 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Nuklearna elektrana

    Otkriven plan: Amerikanci nameravaju da sarađuju sa Rusima u nuklearnoj sferi

    © Sputnik / Pavel Lisicыn
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 143
    Pratite nas

    Rusija i SAD, posle višegodišnje nuklearne krize, mogle bi da obnove saradnju u toj sferi. Makar, kako stvari stoje, Vašington na to računa.

    Ruski kanal RT je došao do dokumenta Državne revizorske kancelarije SAD u kojem se navodi da bi saradnja u sferi nuklearne bezbednosti između dve sile mogla da bude obnovljena 2020. godine. To podrazumeva konverziju ili zatvaranje određenih reaktora.

    Ako se prognoze američkih eksperata ostvare, zajednički rusko-američki program u Rusiji biće završen tek 2035. godine.

    U izveštaju se takođe navodi da jedinice Nacionalne uprave za nuklearnu sigurnost ne mogu da pripreme plan programa za konverziju 17 ruskih nuklearnih reaktora sve dok Vašington i Moskva ne započnu zajedničke aktivnosti u oblasti nuklearne bezbednosti.

    Program za konverziju istraživačkih reaktora, o kojem se govori u dokumentu Državne revizorske kancelarije SAD, Moskva i Vašington su počeli da spremaju još 2010. godine. Time je planiran prelazak naučnih reaktora sa obogaćenog na nisko obogaćeni uranijum.

    Međutim, odnosi Rusije i SAD su zaoštreni 2014. zbog ukrajinske krize, pa je zbog događaja u toj zemlji Vašington prekinuo saradnju u oblasti nuklearne energije. Američka strana je otkazala bilateralne i radne sastanke i događaje u nuklearnoj energetici, što Moskva smatra kršenjem sporazuma.

    „Radili smo zajedno veoma ozbiljno, i već 2013. godine postojala je bilateralna, rusko-američka radna grupa za nuklearnu energiju i nuklearnu bezbednost. I tu je postojao jedan važan momenat — konverzija istraživačkih reaktora, koji rade na visoko obogaćenom uranijumu. O čemu se tu radi? Radi se o tome da se u takvom procesu stvara plutonijum, a mi znamo da se plutonijum koristi za pravljenje nuklearnog oružja. I danas je neophodno preći, čak i u tim istraživačkim reaktorima, na nisko obogaćen uranijum. I bio je napravljen odličan program konverzije reaktora i bilo je planirano da se taj spisak proširi kako bi se smanjila opasnost koju stvaraju istraživački reaktori koji rade na visoko obogaćeni uranijum. Naravno, to je bila veoma ozbiljna ideja, koja je celom svetu bila pokazatelj da obe države rade na poboljšanju nuklearne bezbednosti i smanjenju svih rizika. Ali, nažalost, taj rad je jednostrano suspendovan, a danas postoji jedan čisto ekonomski program na kojem sarađujemo sa SAD. To jest, Rusija snabdeva SAD obogaćenim uranijumom za rad nuklearnih elektrana. Amerikanci su rekli: ’Nećemo zamrznuti tu kupovinu iz Rusije i nećemo u toj sferi uvoditi sankcije‘. Jer ako bi kupovali tuđe, drugačije gorivo Amerikanci bi morali da preprave svoje reaktore. Zbog toga Amerikanci i dalje sarađuju sa Rusijom, iz čisto ekonomskih razloga“, kaže za Sputnjik Valerij Menjšikov, član Javnog saveta državne korporacije „Rosatom“ i član Saveta Centra za ekološku politiku Rusije.

    Ekspert upozorava da u savremenom svetu pet najvećih nuklearnih zemalja nema monopol nad sredstvima masovnog uništenja — terorističke organizacije i nove zemlje, kako ističe, žude za posedovanjem nuklearnog oružja.

    „Tehnologije za stvaranje takvog oružja su previše rasprostranjene i postaju dostupne. Stoga pretnja od nuklearnog terorizma postaje sve realnija i ozbiljnija. To zahteva potrebu za ozbiljnom saradnjom između naših zemalja, odnosno Rusije i SAD. Nažalost, ako mi ne budemo zajedno radili u tom pravcu, to će postati ozbiljna pretnja svetu“, upozorio je Menjšikov.

    Boevoй pusk raketы iz kompleksa Iskander-M na poligone Kapustin Яr v Astrahanskoй oblasti
    © Foto : Press service of the Russian Defense Ministry

    Zbog „neprijateljskog delovanja SAD prema Rusiji“, krajem prošle godine ruski predsednik Vladimir Putin je zaustavio i realizaciju Dogovora o utilizaciji plutonijuma, odnosno o obaveznoj preradi oružanog plutonijuma u gorivo za reaktore za proizvodnju struje.

    Moskva se na takav korak odlučila jer se Vašington nije pridržavao Dogovora i pokušavao je da sačuva plutonijum za pravljenje novih atomskih bombi. Putin je ocenio da takvo ponašanje SAD može biti opasno za stratešku stabilnost.

    Prema Dogovoru potpisanom 2000. godine, obe zemlje su se obavezale da utilizuju po 34 tona suvišnog oružanog plutonijuma, tj. da od njega naprave pomešano atomsko gorivo koje bi se koristilo u reaktorima za proizvodnju električne struje. Realizacija potpisanog Dogovora je trebalo da počne 2009. godine, ali je odložena za 2018. godinu.

    Bivši šef državne korporacije „Rosatom“ Sergej Kirijenko ranije je rekao da je Rusija izgradila fabriku za utilizaciju plutonijum, a pre toga je razvila svoju tehnologiju. U toj fabrici je trebalo da se meša plutonijum sa uranijumom, kako bi se dobilo tzv. MOKS gorivo. Kad to gorivo izgori u reaktoru i od njega se dobije električna struja, od njega se više ne može praviti atomska bojeva glava.

    Gradnja takve fabrike koštala je Ruse oko 240 miliona dolara. Kirijenko, međutim, tvrdi da su Amerikanci potrošili čak sedam milijardi dolara, ali svoju fabriku za utilizaciju plutonijuma još nisu završili.

    Rusi su, sa druge strane, spremni da se vrate Sporazumu o utilizaciji ukoliko SAD reše sve nesuglasice koje su promenile situaciju od dana kada je taj sporazum potpisan.

    Među povodima za suspenziju Sporazuma ubrajaju se povećanje vojne infrastrukture i broja vojnika SAD u NATO-u, neprijateljska politika koju Vašington vodi prema Moskvi, „zakon Magnitskog“ i sve uvedene antiruske sankcije.

    Prema nacrtu tog zakona, Moskva takođe traži da SAD nadoknade Rusiji materijalnu štetu koju su izazvale i sankcije i kontrasankcije, kao i to da Vašington predstavi jasan plan uništenja viška plutonijuma shodno ranije potpisanom Sporazumu.

    Uprkos svemu, Rusija nastavlja da poštuje Sporazum o saradnji u oblasti mirnog korišćenja nuklearne energije koji su Moskva i Vašington potpisali 2011. godine.

    „Prvih nekoliko godina posle raspada SSSR-a nuklearni sporazumi su bili od velike važnosti Sjedinjenim Državama. Njima je bilo u interesu da dobiju što više nisko obogaćenog uranijuma koji bi mogli da koriste kao gorivo za nuklearke. Čak 15 godina su elektrane u Evropi i SAD radile faktički na ruskom gorivu. I sada je to jedna od malobrojnih oblasti u kojima su SAD spremne da idu ako ne na kompromis, onda barem na saradnju. Mislim da mnogo toga zavisi od parametara te saradnje. Međutim, nama ta shema, koja je bila za vreme Gora i Černomirdina, kada smo im u bescenje davali uranijum koji se koristi za oružje, prosto ne treba. Naravno, mi ćemo tražiti sve tačke u kojima je moguće imati konstruktivan odnos sa SAD. Mislim da mi treba aktivno da radimo u tim oblastima u kojima smo potrebni jedni drugima, ali kao što je govorio veliki ruski filozof Vasilij Rozanov, mi ne treba da prodajemo nešto ’za čašicu pohvale‘. Ipak, i SAD i Rusija moraju da uzmu u obzir da u takvim oblastima kao što je nuklearna sfera ne smeju da razgovaraju jezikom karipske krize ako ne želimo da uništimo čovečanstvo na zemlji“, rekao je za Sputnjik Jurij Solozobov, rukovodilac Centra „Međunarodna energopolitika“.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    nuklearna energija, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga