18:40 28 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 550
    Pratite nas

    SAD će, htele — ne htele, morati da se prilagode promenama u svetu i neće moći više onako neobuzdano da vode politiku kažnjavanja drugih putem vojnih intervencija, obaranja vlada, raznih proleća i pučeva, nego će morati na neki način da spuste durbin i da prihvate tu novu realnost.

    Izlazak Amerike iz Uneska je, prema mišljenju diplomate Vladislava Jovanovića, motivisan tradicionalnim razlogom da produže punu zaštitu Izraelu naspram Palestine, čija međunarodna afirmacija jača, što ne pogoduje interesima ni Izraela ni Amerike.

    Međutim, Unesko nije jedinstven slučaj, pa se postavlja pitanje šta će to značiti u perspektivi i kako nameravaju da budu lideri u svetu i sprovode svoju politiku, a da pritom za njih ne važe pravila kao za druge.

    Nataloženi sukobi problem za sve

    Amerika je svojevremeno izašla i iz Saveta za ljudska prava UN, podseća Jovanović za Sputnjik, zbog izbora jedne autoritarne zemlje koja ne poštuje ljudska prava u rukovodećem telu tog saveta.

    „Mislim da se posle izvesnog vremena Amerika vratila. Još se nije povukla iz Međunarodnog sporazuma o klimi, ali je najavila i stalno ponavlja da će da se povuče. No, pritisci su veliki sa drugih strana, tako da se može desiti da na kraju ona i ne sprovede tu odluku ukoliko bude dobila i neko zadovoljenje u međuvremenu“, smatra Jovanović.

    Amerika se povukla i iz međunarodnog sporazuma u oblasti Pacifika, nabraja dalje on, i to je predsednik Tramp najavio još tokom predizborne kampanje, i čim je dobio predsednički mandat odmah je sproveo tu odluku.

    Američki predsednik Donald Tramp potpisuje dokumenta u Ovalnom kabinetu
    © REUTERS / Jonathan Ernst

    S druge strane, ukazuje Jovanović, Amerika učestvuje u pokrivanju troškova UN preko 20 odsto, i već godinama je u izvesnim problemima sa UN zato što druge zemlje ne doprinose mnogo, pa ona povremeno obustavlja to svoje plaćanje.

    Dakle, napominje taj diplomata, frikcije između Amerike i međunarodnih tela nisu od juče, ali su se sad nagomilale i prete da postanu politički problem i za Ameriku i za svet.

    „A opet, s druge strane, Amerika je pod Trampom nastavila da vodi ofanzivnu spoljnu politiku u nekim drugim oblastima. Recimo, produžila je sankcije Rusiji i pojačala tempo približavanja NATO baza prema granicama Rusije, što je takođe u suprotnosti sa očekivanjima da će dolazak Trampa da bude uvod u normalizovanje odnosa sa Rusijom, ako ne i poboljšavanje bilateralnih odnosa“, naglašava Jovanović.

    S druge strane, pojavila se Severna Koreja prema kojoj Amerika vodi izrazito propagandnu politiku sa ciljem da je zaplaši i natera da odustane od svojih nuklearnih i raketnih programa, međutim, kaže Jovanović, to pitanje je i dalje otvoreno i još ne znamo kako će se dalje Amerika ponašati u ovom slučaju, iako izgleda će dijalog ipak da odnese prevagu nad nekim drugim mogućim solucijama.

    Amerika je pod predsednikom Trampom, takođe podseća Jovanović, zaoštrila i pitanje plaćanja u samom NATO-u, pa i pitanje solidarnosti sa NATO-om ako sve članice ne povećaju svoje doprinose odbrambenoj politici do dva odsto od bruto nacionalnog dohotka.

    Neće izolacionizam ići tako lako

    Kao što vidimo, konstatuje on za Sputnjik, sadašnja američka politika je mešavina izolacionističkih i ofanzivnih elemenata. Ona još nije do kraja definisana, precizira Jovanović, i teško je očekivati da bi izolacionizam mogao da odnese prevagu jer u današnjem svetu to prosto nije moguće, ali neki interesi i pritisci iznutra iz Amerike se vrše u tom pravcu, a opet svet koji postaje multipolaran postaje i sve bogatiji u ovim vrstama izazova.

    Tramp je veoma dosledan i nastavlja dobre tradicije američkog izolacionizma, ističe za Sputnjik Ivan Kurila, profesor na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu, a njegov slogan „Amerika pre svega“ je u principu repriza stavova Ruzveltovih političkih protivnika.

    Aktuelni američki predsednik, sugeriše Kurila, spada u kategoriju političara koji smatraju da su SAD uložile previše novca u međunarodne organizacije, koje ograničavaju američki suverenitet, što je nedopustivo, pa umesto toga Amerika treba da formira bilateralne saveze, smatraju pristalice takve politike.

    Kako sad, kad nikako nije kô nekad

    „Sve to, naravno, ne znači da Amerika na čelu sa Trampom odustaje od liderskih ambicija u svetu. Mada, izolacionizam može da znači da se Amerika okreće sebi, pa se ne meša u svetska zbivanja. Veliko je pitanje koji scenario će da izabere Tramp, ali činjenica je da uz pomoć pravilne retorike on na taj način može da obraduje i pristalice toga da se Amerika pozabavi unutrašnjim pitanjima, kao i one koji smatraju da međunarodne organizacije ograničavaju svetsko liderstvo SAD.

    Stav američkih elita tokom devedesetih i dvehiljaditih bio je, konstatuje za Sputnjik Pavel Salin, direktor Centra za politička istraživanja, kako je uticaj SAD toliko velik da one mogu da nameću svoju volju partnerima u svim savezima i međunarodnim organizacijama.

    Trenutno SAD nisu na vrhuncu moći, ukazuje on, i zato teže ka formiranju bilateralnih saveza, jer samo u takvim uslovima mogu da diktiraju drugim zemljama šta moraju da rade.

    Predsednik Putin stiže na Savet za ljudska prava
    © AFP 2020 / YURI KOCHETKOV

    „Najjači primer je povlačenje SAD iz Transpacifičkog partnerstva, a sada, kada je najavljen izlazak iz Uneska, taj trend postaje sve očigledniji. Tramp će najverovatnije uložiti ušteđeni novac u domaću namensku industriju i na taj način dobiti blagonaklonost republikanaca, što je veoma važno za njega u kontekstu sukoba sa Demokratskom partijom“, smatra Salin.

    Problem je u tome što novi američki pristup savezima ne vodi nikud, rezonuje dalje on, a sad sve više zemalja odustaje od modela iz ′80-ih, kad su dosledno podržavale ili SAD ili SSSR, čak i na sopstvenu štetu.

    Natrag u laboratoriju, na duže

    „U modernom svetu zemlje preferiraju status ’slobodnog agenta‘, da biraju različite opcije, da sarađuju sa različitim centrima moći polazeći od sopstvenih interesa, umesto da potpisuju neke sporazume koji nameću neku stratešku obavezu, a u realnosti desetak tajnih strateških obaveza“, napominje Salin.

    Amerika će, htela — ne htela, morati da se prilagodi promenama u svetu, prognozira Vladislav Jovanović, i da svoju politiku na neki način dovede u sklad sa tim promenama, i neće moći više onako neobuzdano da vodi politiku kažnjavanja drugih putem vojnih intervencija, obaranja vlada, raznih proleća i pučeva i tako dalje, nego će morati na neki način da spusti durbin i da prihvati tu novu realnost.

    Međutim, upozorava on, taj proces je tek na početku, on neće trajati vrlo kratko, već možda u jednom dužem vremenskom periodu i uvek se mora voditi računa o tome da onaj koji je bio najmoćniji i to prestaje da biva postaje i najnervozniji, i zbog toga i najmanje predvidiv.

    Prema tome, zaključuje diplomata Vladislav Jovanović, opasnosti od neočekivanih poteza Amerike na svim planovima — ekonomskom, političkom i vojnom — ne samo da ne prestaju nego postaju složenije, što utiče na međunarodnu zajednicu da bude posebno pažljiva i da pažljivo prati dalje američke poteze ne bi li se desilo da ih nešto sa te strane ponovo iznenadi.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Tramp zapalio ratni fitilj na Korejskom poluostrvu
    Američki senator: Tramp može da izazove treći svetski rat
    Tramp optužio Iran za finansiranje Severne Koreje
    Tramp o Severnoj Koreji: Samo jedna stvar će delovati
    Suprotno sporazumu NATO—Rusija: U Poljsku „tiho“ stigla oklopna brigada SAD
    Tagovi:
    Tramp, Pacifik, multipolarni svet, NATO, UN, Unesko, hladni rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga