05:45 10 April 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 404
    Pratite nas

    Predsednik SAD Donald Tramp otvara još jedan spoljnopolitički front. Posle Severne Koreje, Vašington sada zaoštrava odnose i s Iranom. Naime, administracija u Beloj kući tvrdi kako Teheran ne poštuje sporazum o zaustavljanju svog nuklearnog programa, a na temelju kojeg je Zapad delomično ukinuo sankcije Iranu.

    U EU su reagovali trenutno i usprotivili se nameri SAD da se povuku iz sporazuma s Iranom. Evropa gleda svoja posla, a u Iranu bi za EU moglo da bude dosta posla, dok SAD nastavljaju da se unilateralno povlače iz raznih međunarodnih sporazuma. Rusija je takođe negativno ocenila namere Bele kuće, i Moskva smatra da će sporazum s Iranom ostati na snazi bez obzira ne poteze SAD.

    Dok SAD sa Iranom igraju poker, Iran sa svima igra šah. Zahvaljujući upravo ranije pokrenutom, a sada zaustavljenom nuklearnom programu i protoku vremena, Teheran postaje najuticajnija sila u regionu, a Vašingtonu jedino ostaje da živi u sadašnjoj zoni sumraka između mogućeg budućeg novog vlasnika atomskog oružja i rata sa njim. Donald Tramp, zapravo, i nema istinsku alternativu u tom pitanju.

    Naime, Iran je u poslednjih 15 godina razvio prilično snažnu vojnu industriju, a ima i odličnu vojnu saradnju sa Severnom Korejom. Oružane snage Irana broje ukupno 523.000 pripadnika, uz rezervu sa još oko 350.000 ljudi, tako da je to u klasičnom smislu respektabilna snaga. Kopnenoj vojsci Irana najviše nedostaju moderni tenkovi, od ukupnog broja od 1.613 tenkova samo je 480 modernih tipa T-72. Ostalo su tenkovi T-55, pa britanski „čiften“ i američki M-60A1. Osnovnu vatrenu moć iranske kopnene vojske čini artiljerija sa svojih 8.200 topova. U sastavu kopnene vojske je i 230 helikoptera raznih tipova.

    Teheran je u razvoju domaće vojne industrije prioritet dao strateškim raketnim snagama, ratnoj mornarici i avijaciji. Kopnena vojska bila je malo zapostavljena, jer su u Teheranu pravilno procenili da u eventualnom sukobu sa bilo kim niko neće ići na kopnenu invaziju Irana. Previše je velika teritorija i pretežak je teren. Iranci su proteklih godina razvili nekoliko tipova balističkih raketa, od „šahab 1“, dometa od 1.300 km do „šahab 3“ sa dometom od 2.000 km. Tu su i projektili manjeg dometa tipa „gadr“ i „sajdžil“, dok je status rakete srednjeg dometa tipa „ašura“ zasad nepoznat. Sve te rakete nisu pod komandom vojske, već Islamske revolucionarne garde.

    Iranska avijacija poseduje 312 borbenih aviona raznih tipova. Udarnu snagu čini 44 američka aviona F-14 „tomket“ još iz vremena šaha Reze Pahlavija, 35 bivših iračkih aviona Mig-29 i deset iračkih „miraža F-1E“, koji su preleteli u Iran u vreme „Pustinjske oluje“ 1991. godine da ih ne bi Amerikanci uništili u Iraku. Naravno, posle Teheran nije hteo da vrati te avione Bagdadu.

    U sastavu avijacije lete i američki lovci-bombarderi F-5 „tajger“ i F-4 „fantom“, ruski avioni Su-25 i Su-24, ali i domaći avioni F-7 „azarakš“, jedna vrsta kopije aviona F-5. Vazduhoplovna industrija Irana usmerila je svoje napore na modernizaciju postojećih američkih aviona F-14, F-4 i F-5 tako što su Iranci svuda po svetu, gde je to bilo moguće, kupovali rezervne delove za te letelice, a kod kuće sve to modernizovali. Procene su da je od svih američkih aviona u sastavu iranske avijacije sada operativno oko 60 odsto, a od ruskih oko 80 odsto.

    Moskve je još prošle godine Teheranu isporučila PVO sistem S-300 što je dodatno ojačalo iransku zaštitu nuklearnih postrojenja, za blisku PVO Iranci imaju sasvim dovoljno raketa „krotal“, „repir“, „tajgerket“, „houk“, „stinger“ i „strela 2M“. Za odbranu od napada iz vazduha na većim daljinama i visinama imaju ruske projektile SA-5 i Tor-M1, ali u manjem broju.

    Iranska vojna industrija razvila je proteklih godina celu gamu brzih borbenih čamaca naoružanih supermodernim torpedima. Brzi torpedni čamci klase „Tir“, voze i do 54 čvora na čas, lansiraju po dva superkavitaciona torpeda tipa „dalam“, koja opet idu brzinom od neverovatnih 200 čvorova na čas. Sumnja se da su ta iranska torpeda zapravo kopija ruskog čuvenog torpeda tipa VA-111 „škval“, čiju je tehnologiju Iranu dala Severna Koreja. Ta torpeda lansiraju se iz ruskih podmornica klase „Kilo“, a Iran poseduje nekoliko takvih podmornice. Nijedan ratni brod na svetu ne može da se bori protiv ruskog torpeda tipa „škval“. Uz četiri raketne fregate i desetine brzih čamaca sa kineskim krstarećim raketama, uz domaće krstareće projektile razvijene na osnovu ruskih i kineskih, iranska ratna mornarica može u svakom trenutku da zapreči providbu kroz Ormuz. Iranski pomorski stručnjaci javno kažu da oni samo primenjuju „jugoslovensku taktiku obalne odbrane“, strategiju asimetričnog rata na moru. Sa jedne strane imate američke nosače aviona i supermodernu avijaciju, sa druge strane imate Irance sa dobrim reljefom, brzim čamcima, dobrim i nečujnim podmornicama, superbrzim torpedima i niskoletećim raketama.

    Dakle, odluka Donalda Trampa da ne preporuči Kongresu da Iran poštuje nuklearni sporazum neće zaustaviti iransko vojno jačanje. Čak, štaviše ukoliko se SAD i javno povuku iz tog sporazuma i nametnu Iranu nove sankcije može doći do još jačeg razlaza između SAD i EU.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Na nišanu Miroslava Lazanskog, na nišanu Lazanskog, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga