22:42 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    EU

    Krah „briselske“ Evrope: Nacije podižu glavu — dve sile čekaju rasplet

    CC BY 2.0 / Ivan Bandura
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1650
    Pratite nas

    Sasvim je moguće da Evropska unija rastom nacionalno-suverenističkih pokreta krene u pravcu koji bi se možda zvao „orbanizacija“ EU, ali zasad tu „orbanizaciju“ na neki način predvode ili nameću manje države-članice kao što su one iz Višegradske grupe.

    Očito je da poslednji izborni rezultati u Austriji i Češkoj više nikoga ne mogu ni da iznenade, konstatuje za Sputnjik analitičar Saša Adamović i primećuje da se i dalje nastavlja uspon suverenističkih stranaka i pokreta u Evropskoj uniji, pa je evropskom establišmentu, odnosno etabliranim strankama, sve teže da zaustave taj uspon.

    Češki milijarder i vođa pokreta Ano Andrej Babiš slavi nakon parlamentarnih izbora u Češkoj
    © AP Photo / Petr David Josek

    Šta će doneti desne snage

    Podsetimo, na izborima za Dom poslanika, Donji dom češkog Parlamenta pobedu je odnela stranka ANO 2011 privrednika Andreja Babiša. Nedelju dana ranije, lider austrijske Narodne partije, šef diplomatije u vladi koja odlazi, Sebastijan Kurc, proglasio je pobedu na nacionalnim izborima, zahvaljujući kojoj će postati najmlađi premijer u Evropi. Kakva EU može biti u perspektivi posle ovih ali i ranijih izbora u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj.

    Različiti su rezultati ovih pobeda u Austriji i Češkoj, napominje za Sputnjik Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, doduše u Češkoj još nije jasno ko će činiti tu vladajuću koaliciju, a u Austriji bi to trebalo da bude narodnjačko-desničarska koalicija.

    Međutim, ističe taj istraživač, ono što je u toku u samoj EU jeste polako odvajanje na dva pola.

    „Na one koji su za to da EU postane zaista samostalni igrač, da između ostalog napravi i evropsku vojsku i da se odvaja od Amerike i NATO-a. Tu priču trenutno predvode Angela Merkel i Emanuel Makron, koji imaju sve manju podršku i sve manju manevarsku mogućnost u svojim zemljama. S druge strane su oni koji su za nastavak saradnje sa SAD“, tumači Janković.

    Te nove snage, uslovno rečeno, koje su pobedile u Austriji i Češkoj, smatra Janković, nemaju istu politiku. Austrijanci bi bili više oni koji se vezuju za Nemačku u ovom slučaju, ističe Janković, dok bi ovi u Češkoj pre neku drugi struju koja nije za dalje centralizovanje EU i pretvaranje nje u neku novu vrstu SAD, samo evropskih u ovom slučaju. 

    Andrej Babiš
    © AP Photo / Petr David Josek

    „Tamo gde suverenističke stranke ili pokreti ostvare odlične rezultate, čak i tamo gde ne dođu na vlast, dešava se da je ne samo predizborna kampanja već bukvalno čitav politički prostor ’okupiran‘ upravo onim političkim temama koje nameću te suverenističke stranke i pokreti. Naravno, to nisu stranke i pokreti ekstremne desnice, kako ih titulišu globalistički mediji, već je to pokušaj neke vrste samoodbrane od svega onoga što se dešava u EU poslednjih godina“, posebno naglašava Saša Adamović.

    Preraspodela na više nivoa i načina

    Odlični rezultati suverenističkih stranaka u Austriji i Češkoj, dodaje taj analitičar, veliki su udarac i politici nemačke kancelarke Angele Merkel, a s obzirom da su Austrija i Češka dve države koje su važni članovi ili bi trebalo da budu važni članovi onog najtvrđeg jezgra same EU.

    „Udarac po Angelu Merkel je utoliko veći i značajniji. U prethodnom periodu Nemačka je uspevala da amortizuje, mogli bismo i da kažemo, taj nacionalno-populistički pritisak recimo u Holandiji ili u Francuskoj na tamošnjim izborima, ali izgleda da to više neće moći s obzirom da je veliki problem za Angelu Merkel i njenu politiku i uspon Alternative za Nemačku na prethodnim nemačkim izborima“, rezonuje Adamović.

    Sasvim je moguće da EU rastom nacionalno-suverenističkih pokreta, predviđa Adamović, može da krene u pravcu koji bi se možda zvao „orbanizacija“ EU ali za sada tu „orbanizaciju“ na neki način predvode ili nameću manje države-članice EU kao što su one iz Višegradske grupe.

    „Interesantno je, a sačekaćemo još nekoliko dana da vidim kakve ćemo vlade imati u Austriji i Češkoj, to što će buduća politika Austrije ili Češke imati mnogo toga više zajedničkog sa recimo politikom zemalja Višegradske grupe nego sa politikom Brisela, koju on još nameće“, zaključuje Adamović. 

    Propale su sve pretnje Evropske komisije zemljama-članicama, u prvom redu Poljskoj i Mađarskoj što se tiče migracione politike, sugeriše Slobodan Janković, i ono što sad sledi, bez obzira na levicu i desnicu, jeste da je priča o migracijama propala.

    „Propala je definitivno evropska politika, i ova nova, i ostaje da se vidi šta će biti sledeće. Međutim, ono što je jasno jeste da uz ovo paralelno obračunavanje ide i borba za preraspodelu u EU. Između ostalog Nemačka i Austrija nastoje sad da razbiju Višegradsku grupu, to se polako najavljuje po internim forumima, tako da će oni na taj način još više gurnuti u naručje Amerike u prvom redu Poljsku ali i pojedine druge zemlje Istočne Evrope“, ukazuje Janković. 

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Junker: Migranti neka idu gde ima mesta
    Rat za ljude: Migranti potrebni Evropi ko ’leba
    Migranti (će) slabo (da) divane mađarski
    Hoće li Kurc moći da promeni austrijsku politiku prema Moskvi
    Kurc na nišanu: „Ubiti bebu Hitlera“
    Kurc proglasio pobedu, slede iznenađenja
    Tagovi:
    Višegradska četvorka, evropska desnica, Angela Merkel, Orban, Mađarska, Češka, desnica, Nemačka, Brisel, SAD, Austrija, migranti, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga