14:28 31 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    95135
    Pratite nas

    Uticaj Sjedinjenih Država danas je mnogo manji nego pre pet godina, neuporediv sa uticajem koji su imali pre jedne decenije i Balkan nije specifičan po tome, jer se to dešava i u drugim regionima u svetu.

    Predlažem našim partnerima u Srbiji, rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta Brajan Hojt Ji, da pitaju Rusiju šta ona čini da joj pomogne na putu ka EU. Ne vidimo, dodao je američki zvaničnik, kako bi dodeljivanje diplomatskog imuniteta personalu u centru (u Nišu) pomoglo Srbiji da ispuni cilj — članstvo u EU.

    „Zemlje koje žele da uđu u EU moraju jasno da pokažu tu odluku. Ne možete sedeti na dve stolice, naročito ako su tako daleko“, upozorio je Ji.

    Otkud ovako ogoljena ucena, otkud sad i sa čime to ima veze? Šta Srbija može očekivati u perspektivi?

    Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića čitava stvar deluje krajnje cinično, jer se jedna država, koja nije članica EU, pojavljuje kao neko ko postavlja uslove za članstvo u EU. Amerika na taj način, smatra ovaj analitičar, ponižava i Brisel i EU i zapravo pokazuje da je ona ta koja se pita, dok je EU jedna vrsta američkog protektorata.

    Vašington kao otkačeni top

    „Drugi faktor je brutalan pritisak na samu Srbiju, koji podseća na ono što je radio Ričard Holbruk u nekim ranijim vremenima. A sve to ukazuje da Amerika polako prenosi težište geopolitičkih sukoba sa Rusijom na Balkan. Da posle ukrajinske krize, posle Sirije, evidentno smatra da je Balkan podesno mesto za odmeravanje snaga sa Rusijom i za vršenje pritiska i na Rusiju i na države koje se tu nalaze, a nastoje da imaju dobre odnose sa Moskvom, kao što je Srbija“, ukazuje Anđelković za Sputnjik.

    Ovakvi istupi su sve češći i treba ih očekivati i ubuduće, napominje za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, i oni pre svega govore o nervozi Vašingtona koji polako gubi pozicije na Balkanu.

    Uticaj Sjedinjenih Država je danas mnogo manji nego pre pet godina, neuporediv sa uticajem koji su imali pre jedne decenije, uviđa Proroković i dodaje da Balkan nije specifičan po tome, jer se to dešava i u drugim regionima u svetu.

    „Jednostavno, SAD su supersila u opadanju, prostor koji oni ovde ostavljaju popunjavaju druge velike sile. Možemo da vidimo da je Rusija sve aktivniji igrač u balkanskoj geopolitici, kao i Kina i Turska. Zbog toga je Hojt Ji jedan od niza američkih zvaničnika koji pokazuju prekomernu nervozu“, podvlači Proroković za Sputnjik.

    Ovakve poruke, sugeriše on, neće rešiti ništa, ni za Vašington, ni za Balkan.

    „Potreban je potpuno drugačiji pristup, usaglašavanje stavova i dogovor šta dalje raditi, jer se američka konstrukcija regionalne bezbednosti pokazala neodrživom. Hojt Ji nam sugeriše da treba da priznamo Kosovo, da se saglasimo sa ukidanjem Republike Srpske, da uvek i svuda pratimo Ameriku, od krize u Ukrajini do njihovog nastupa na Bliskom Istoku. To su pokušale balkanske države da rade u prvoj deceniji 2000-ih, pa ne vidim da se isplatilo ijednoj od njih. Niti se u njima bolje živi, niti su rešile neka svoja unutrašnja pitanja, niti su ojačale svoju poziciju na međunarodnoj sceni“, posebno naglašava Proroković.

    Dakle, ističe Proroković, ono što nam Ji poručuje nije rešenje, mnogo više predstavlja problem za Srbiju u ovom trenutku.

    „Treba napraviti dogovor kako dalje u te buduće sporazume. Kao i druge velike sile treba da budu uključene Sjedinjene Američke Države, ali mislim da će ovakvim pristupom, na ovakav način, Amerika sve više postajati deo problema, a ne deo rešenja“, smatra Proroković.

    Ništa više neće biti isto

    Plašim se da je ovo uvod u novu fazu i globalnih i regionalnih odnosa, konstatuje Dragomir Anđelković. I jedino postoji nada da Hojt Ji, kao predstavnik dubinske američke države, ipak to ne radi u punoj meri koordinisano sa Belom kućom, već da je to pokušaj da se Bela kuća uvuče u novu avanturu.

    „Da li je to pokušaj ljudi iz dubinske države ili je pak to novi kurs koji je ozvaničen na samom vrhu, uskoro ćemo videti. Srbija se nalazi u zoni gde je Zapad dominantan i gde Zapadne sile mogu velike probleme da naprave Srbiji, s druge strane tesno je povezana sa Rusijom, koja je ključni faktor odbrane naših interesa vezanih za Kosovo i Metohiju i za Republiku Srpsku. Pitanje je ako se Zapad odluči za tako nešto da li Rusija može da nam pomogne, jer smo izolovani i opkoljeni sa svih strana i možemo biti predmet ozbiljne mirnodopske agresije“, kaže Anđelković.

    Znači, Srbiji ostaje da pokuša da radi ono što je i do sad radila, da balansira, da pokuša da pridobija određene faktore i na Zapadu i u samoj Americi, da pokušava da ne dođe u frontalni sukob sa čitavim Zapadom i sa čitavom Amerikom, savetuje Anđelković, već da ovakve istupe Hojta Jia i drugih ljudi, nastoji da preko nekih personalnih i drugih veza anulira.

    „Ako se to pokaže da je nemoguće, onda ćemo u sledećoj fazi razmišljati šta sad, ali suviše je rano u ovoj fazi povlačiti bilo koji rizičan potez“, upozorava ovaj analitičar.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Zašto Hojt Ji preti Srbiji — panika ili paranoja
    Srpsko-ruski humanitarni centar: Kosmičko nadgledanje požara
    Srbija se na Zapadu čita, piše i izgovara – UCENA
    SAZNAJEMO U Niš stigao ključni čovek iz Rusije
    SAZNAJEMO: I Hrvati vežbaju u Centru u Nišu, koji bi Zapad da zakatanči (foto)
    Tagovi:
    hojt ji, diplomatski status, Zapad, ucena, Srpsko-ruski humanitarni centar, Balkan, Amerika, NATO, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga