04:54 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Radnici

    Srbija se vraća i u Afriku — „kontinent budućnosti“

    CC BY 2.0 / Radnici
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    1372

    Za početak, prema tržištu 49 podsaharskih država Afrike od milijardu stanovnika treba da pokažemo više ambicije i ojačamo političku saradnju. Među deset zemalja u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih.

    Kakve poslovne poduhvate firme iz Srbije mogu da ponude državama Podsaharske Afrike u kojima su nekada, za vremena Jugoslavije, uveliko radile i gradile? Tokom dugogodišnje pauze nestale su i firme po kojima smo u tom delu sveta bili dobro poznati, ali se uveliko promenio i taj deo Afrike.

    Upravo završeni skup koji su u Beogradu organizovali Privredna komora Srbije (PKS) i Srpsko-afrički investicioni forum (SAIF), na kome je učestvovalo sto privrednika iz Južnoafričke republike (JAR), Zimbabvea i drugih podsaharskih država i trideset iz Srbije i Zapadnog Balkana, upriličen je upravo da bi bili uspostavljeni kontakti, ali i zbog razgovora o konkretnim poslovnim aranžmanima.

    Gosti iz Afrike pozvali su predstavnike poslovne zajednice Srbije da ulažu u njihovim zemljama.

    Kakve su naše mogućnosti na tržištu Podsaharske Afrike koja obuhvata 49 država sa milijardu stanovnika? Tim pre što je dosadašnja i trgovinska i ukupna privredna saradnja bila veoma skromna.

    U 2016. godini Srbija je na ta tržišta izvezla robu vrednu 71,3 miliona dolara, a uvezla uglavnom sirovine za 96,3 miliona dolara.

    Borislav Korkodelović, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Zambije, odakle je „pokrivao“ još 12 okolnih država, za Sputnjik kaže da je Afrika kontinent budućnosti. On to objašnjava činjenicom da ima najveću stopu nataliteta i najmlađe stanovništvo, koje sada sa informatičkom erom mnogo brže prelazi faze razvoja za koje je državama na drugim kontinentima trebalo znatno više vremena.

    Donald Tramp
    © REUTERS / DYLAN MARTINEZ

    „Među deset zemalja u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih. To su stope rasta od deset odsto i više, koje su u nekim državama poput Nigerije ili Angole omogućene proizvodnjom nafte. Mozambik je pak veliki proizvođač uglja, pa je energetika sve bitnija oblast poslovanja“, ukazao je sagovornik Sputnjika.

    Kada se pomenu sirovine kojima je Afrika prebogata obično se, kaže, pomisli na rude, ali je, dodaje Korkodelović, podjednako reč i o drvetu i poljoprivrednom zemljištu oko koje se nadmeću Kina, Brazil, Južna Koreja i bogate zemlje Zaliva.

    „Skoro dve trećine kontinenta, ili bar 60 odsto, predstavlja izuzetno plodno zemljište. Takva je JAR, Zimbabve, sve okolne države. Tu uspevaju kukuruz, pšenica, duvan, ali i drugi poljoprivredni proizvodi. Neke države poput Kenije su veliki izvoznici rezanog cveća za Evropu“, kaže Korkodelović.

    Zato on deo naših mogućnosti za saradnju vidi upravo u oblasti poljoprivrede, posebno semenske proizvodnje, ali i u sferi informatike i kompjutera i namenskoj industriji, tim pre što se oružje već nalazi na našoj izvoznoj listi.

    Korkodelović podseća da smo u Beogradu nekada imali puno afričkih studenata. Zato smatra da treba razmisliti i o saradnji na planu obrazovanja, a posebno u okviru Vojne akademije i one pilotske u Vršcu.

    Grčka kriza - ilustracija
    © Flickr / Rob Williams/Images Money

    Tehnološki i privredno najrazvijenija na afričkom kontinentu je JAR, čiji su poslovni ljudi, kako napominje,  mnogo bogatiji od naših, tako da su u tom slučaju pre moguća neka zajednička ulaganja u trećim zemljama u okruženju. U tome bi, smatra on, mogla da učestvuju naša preduzeća koja su sačuvala stručnost, pre svega u poljoprivredi i donekle rudarstvu, informatičkim tehnologijama, sistemima za vodosnabdevanje. To je ono što možemo da im ponudimo, mišljenja je sagovornik Sputnjika.

    A pre svega bi, kako je na skupu ukazao savetnik predsednika PKS Miroslav Miletić, trebalo otkloniti probleme u transportu i ukloniti carinske i birokratske procedure.

    Korkodelović je pak mišljenja da nam nedostaje i ambiciozniji pristup svemu tome. Mi smo isuviše koncentrisani samo na naše okruženje, zemlje Zapadnog Balkana i šire susedstvo, na Evropu.

    „Ja bar ne vidim da je saradnja intenzivirana na političkom planu sa zemljama Afrike. A one su nama politički veoma bitne. Veoma veliki broj tih zemalja nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova i one su na neki način jako puno vezane za tradiciju saradnje iz prošlosti. Tu saradnju, koju smo ostvarili zahvaljujući izvanrednim političkim odnosima kroz pokret nesvrstanih, oni jako cene“, zaključio je Korkodelović.

    A to nikako nije naodmet. Da na tržištu takvih mogućnosti ne ostanemo samo na cigaretama, hartiji, kartonu, transporterima, delovima za mašine, pneumaticima, vatrenom oružju, lekovima, što smo izvozili tokom osam meseci ove godine.

    Tagovi:
    ulaganja, Afrika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga