20:23 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    EU- ilustracija

    Šta se valja iza brda: Brisel pravi „drugu ligu“ EU — gde je tu Srbija

    CC0
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3261
    Pratite nas

    Veliki broj aktera, kako sa Balkana tako i mimo njega, bio je protiv formiranja carinske unije zemalja Zapadnog Balkana, pa EU sad ne govori o carinskoj uniji nego o ekonomskom prostoru.

    Prvi sastanak u okviru implementacije Akcionog plana za formiranje Regionalnog ekonomskog prostora na Zapadnom Balkanu održan u Briselu sa planom da puna primena Akcionog plana i stvaranje ekonomskog prostora od 20 miliona građana počne 2023. prema tumačenju Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative je neka vrsta CEFTA plus sporazuma, odnosno neki unapređeni aranžman zone slobodne trgovine koji neće postati carinska unija.

    Veliki broj aktera, kako sa Balkana tako i mimo njega, prema Prorokovićevom mišljenju bio je protiv formiranja carinske unije, pa EU sad govori o „ekonomskom prostoru“.

    Kakvo bre sad Kosovo

    Višegodišnji Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor na Zapadnom Balkanu usvojen je u julu na samitu Zapadnog Balkana u Trstu, a trebalo bi da omogući neometan protok robe, usluga, kapitala i kvalifikovane radne snage.

    I ekonomski analitičar Borislav Borović kaže za Sputnjik da je čitava ideja pod mentorstvom EU, a da je praktično u pitanju regionalna ekonomska unija.

    „U principu, od ovih zemalja regiona Srbija je najjača ekonomski pa joj, kao i u CEFTA, odgovara ta saradnja jer ima suficit u odnosima sa zemljama CEFTA“, smatra Borović.

    Ako bude u pitanju čvršća organizacija, dodaje Borović, onda bi to značilo da Srbija može da izgubi dobre uslove sa zemljama sa kojima ima ekonomske sporazume, pre svega sa Rusijom, Belorusijom i Turskom.

    „Ovde se pominje šestorka, a sa stanovišta Srbije to je pet zemalja jer ne priznaje Kosovo, pa se nekako na mala vrata nameće priča o Kosovu kao partneru i potpisniku nekog ugovora. S druge strane pominju i infrastrukturu, pa bi nam verovatno nametnuli neke zajedničke infrastrukturne projekte kao što je recimo autoput Drač—Niš, koji u principu Srbiji geostrateški ne odgovara“, napominje Borović.

    Ujedinite se dok čekate

    EU očigledno hoće malo da uveže države na Balkanu, konstatuje taj ekonomista, možda zbog toga što neće skoro biti primljene u EU.

    „Zona slobodne trgovine funkcioniše i u ovom trenutku, dakle Srbija je vlasna da sa trećim stranama, drugim državama koje ne pripadaju prostoru CEFTA, ima ekonomske odnose kakve god želi. Dakle, može da ima bescarinski ugovor sa Rusijom i Belorusijom, a na takve postupke ni Makedonija ni Albanija ni bilo koja druga članica CEFTA ne može da utiče“, podseća Dušan Proroković.

    Ukoliko je pomenuta inicijativa na tragu CEFTA plus, sugeriše on, Srbija ima interes da u svemu učestvuje.

    „Našu saradnju sa okolnim državama ćemo unaprediti, što će podstaći naš izvoz. Sa druge strane zadržaćemo to ekskluzivno pravo da možemo da trgujemo bez carine sa nizom drugih zemalja. Kamen spoticanja je upravo bila ta prva inicijativa da se formira nova carinska unija, jer bi mi tako izgubili ekskluzivno pravo da trgujemo pre svega sa Rusijom“, napominje Proroković.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Plan „Put na Istok”: Treće nemačko osvajanje Srbije
    Nova nemačka ucena — srpski opanak u bojama EU
    Krah „briselske“ Evrope: Nacije podižu glavu — dve sile čekaju rasplet
    Srbija specifična – neka Amerika ne očekuje poslušnost
    Tagovi:
    carine, CEFTA sporazum, Balkan, Rusija, suficit, Srbija, EU, Kosovo, ekonomija, Zapadni Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga