23:31 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ustav Srbije - ilustracija

    Najveći izazov Srbije u 2018: Menjati Ustav, a — izbeći izdaju

    CC0 / Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2261
    Pratite nas

    Većina u srpskoj ustavnopravnoj nauci smatra da treba menjati Ustav pre svega ako to nama kao državi treba, a ne zato što ćemo baš zbog toga ući u EU, jer nijedno od tih ustavnih rešenja koje bismo menjali nije nužan uslov za članstvo u EU.

    Jedan od razloga za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, prema mišljenju Pavla Petrova, profesora ustavnog prava sa Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu, može biti taj što će se i u predizbornoj kampanji reći da je cilj i prvi zadatak novog Parlamenta da izvrši promenu Ustava u određenim oblastima ili čak eventualno da donese i novi ustav.

    Međutim, dodaje taj profesor, pretpostavka za tako nešto je donošenje političke odluke od strane vladajućih političkih činilaca da se definitivno ide u promenu Ustava u 2018. i koji bi obim tih promena bio — da li bi to bilo donošenje novog ustava ili bi bila neka parcijalna promena, recimo u delu koji se odnosi na pravosuđe.

    Šta mora zbog Evrope, a šta zbog Srbije

    Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da bi predstojeća promena Ustava mogla da bude razlog za vanredne parlamentarne izbore. „Mnogi imaju različite razloge zašto bi trebalo raspisati vanredne izbore, ali meni deluje kao važan razlog to što u okviru Poglavlja 23 u pristupanju Srbije Evropskoj uniji moramo da prođemo kroz promene Ustava“, dodala je premijerka.

    Onog momenta kad bude izvesno da će Srbija postati članica EU, tumači Pavle Petrov, biće potrebno da se u postojeći Ustav ili novi ustav integriše takozvana integrativna klauzula, odnosno odredbe ustava koje će omogućiti jednu vrstu vrstu transfera nadležnosti na nadnacionalni entitet, odnosno na institucije EU.

    „To je, dakle, ono što moramo da uradimo, jer smo se obavezali u procesu pridruživanja da ćemo promeniti oblast koja se tiče pravosuđa pošto imamo čak slabije garancije nezavisnosti sudstva i u odnosu na stari Ustav iz 1990. Sve ono ostalo stvar je, da tako kažemo, unutrašnjeg suvereniteta jedne države“, napominje Petrov za Sputnjik.

    Izbori i promena Ustava u Srbiji, prema ustavotvornom postupku, nemaju nikakve veze, kaže za Sputnjik Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Za razliku od nekih država gde jedan parlament usvoji promenu ustava, a potom se raspisuju izbori da bi novoformirani parlament potvrdio ono što je kao promenu usvojio prethodni parlament.

    Pored integrativne klauzule Orlović navodi da bi možda u novom ustavu mogla da se nađe drugačija definicija braka, jer je trend u Evropi da sve više država podržava istopolne brakove.

    „Za nas je najosetljivije, emotivno, identitetsko pitanje Srbije, ako hoćete, teritorijalni integritet. Ne znam da li postoje pritisci, ne bi me začudilo da postoje, da se i u pogledu statusa Kosova i Metohije, Preambule, zakletve predsednika Republike, traži da se Ustav donekle koriguje, odnosno da se samostalnost Kosova potvrdi time što će se promeniti Ustav i Kosovo izbaciti iz samog ustavnog teksta“, sugeriše Orlović za Sputnjik.

    Većina u srpskoj ustavnopravnoj nauci, tvrdi profesor Pavle Petrov, smatra da traba da radimo promene Ustava pre svega ako to nama kao državi treba, a ne toliko zato što ćemo baš zbog toga ući u EU, jer nijedno od tih ustavnih rešenja koje bismo menjali nije nužan uslov za članstvo u EU.

    Dakle, dodaje on, apsolutno možemo da imamo parcijalne promene Ustava i menjamo deo o pravosuđu, onda neka rešenja u delu o ustavnom sudstvu, teritorijalnoj organizaciji i u pogledu lokalne samouprave, ali i u pogledu autonomija.

    Zašto se povezuju izbori i Ustav

    „Dakle, istina je negde između dve krajnosti. Onih koji strogo brane postojeći Ustav, takav kakav je, i onih koji kažu, ovaj ustav je prevaziđen. Niti treba ovaj ustav tako braniti u svakoj njegovoj reči, niti je on prevaziđen da se u kvalitetnim promenama ne može prilagoditi za ono što su zahtevi za članstvo u EU“, naglašava profesor Petrov.

    Premijerka Ana Brnabić je podsetila da bi promena Ustava trebalo da bude završena narednih godina, verovatno već 2018. godine i zbog toga je, kako je ocenila, važno da u Skupštini budu stranke „koje na najbolji način odslikavaju volju građana“. Da li se onda može reći da bi eventualni parlamentarni izbori mogli biti izbori za ustavotvornu skupštinu?

    Ustavotvorna skupština je po definiciji ono predstavničko telo koje ima zadatak da donese novi ustav i može se ostvarenjem tog zadatka ili te ustavotvorne misije raspustiti, a može i dalje nastaviti rad kao obična narodna skupština, pojašnjava Pavle Petrov, ali ona nije propisana Ustavom Srbije.

    „Ne treba praviti raskid sa važećim Ustavom. Važeći Ustav, ako ga treba menjati, treba menjati po proceduri koja je njime predviđena. To je takozvani ustavni kontinuitet. I to je jako važno, to je jedan od evropskih standarda“, podvlači Petrov.

    Biračima se, dodaje Petrov, jasno i nedvosmisleno mora reći tako da bi ovi potencijalno raspisani vanredni parlamentarni izbori imali karakter prikrivenog referenduma — da li ste za ili niste za donošenje novog ustava ili za promenu postojećeg Ustava.

    Sa druge strane, profesor Slobodan Orlović, kaže da se izbori dovode u vezu sa Ustavom zbog toga što je za promenu Ustava potrebna dvotrećinska većina.

    „Sadašnje vladajuće stranke u našem parlamentu imaju 160 poslanika, a dvotrećinska većina je 167, tako da ni po zakonitosti brojeva Ustav ne može da bude promenjen bez novih izbora gde bi većina bila ubedljivija, dakle mora biti dvotrećinska“, ukazuje Orlović.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Vučić: Najveće brdo smo prešli, pomoći ću Vladi da osvojimo planinu
    Promena Ustava Srbije – da se političari manje pitaju
    Kako je nastao prvi srpski ustav
    Stranke za promenu izbornog sistema
    Tagovi:
    dvotrećinska većina, Ustavotvorna skupština, Ana Brnabić, preambula, poglavlje 23, Kosovo i Metohija, parlament, EU, izbori, Ustav, pravosuđe, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga