20:52 25 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2031
    Pratite nas

    Želja Saudijske Arabije je da pritiskom na Haririja izazove ozbiljnu političku nestabilnost u Libanu, kako bi se otvorilo još jedno polje sukoba u velikom hladnom ratu koji se odvija na prostoru Persijskog zaliva, ocenjuje istoričar Nemanja Starović.

    Poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona da libanski premijer Saad Hariri iz Rijada doputuje u Francusku predstavlja pokušaj Makrona da reafirmiše ulogu Pariza kao udarne pesnice evropske spoljnopolitičke prestonice, što je libanski premijer i prihvatio, te se očekuje da će ta poseta biti realizovana u narednih 48 časova, izjavio je u emisiji „Sputnjik intervju“ istoričar Nemanja Starović.

    Otvaranje gasnih postrojenja Južni Pars
    © REUTERS / Raheb Homavandi

    „Ako je već morao sticajem okolnosti da prepusti poziciju ekonomskog stožera Evrope — Nemačkoj, po prirodi stvari on pokušava da reafirmiše tu ulogu Francuske kao države koja je i nuklearna sila i stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da upravo na onim područjima planete gde postoji tradicionalno jak francuski uticaj, a to su Bliski istok i Afrika, pokaže svu bitnost i Francuske, pa time i Evropske unije“, kaže Starović.

    Nedavna šokantna odluka libanskog premijera Saada Haririja da podnese ostavku, i to tokom njegovog boravka u Saudijskoj Arabiji, izazvala je brojne reakcije širom Bliskog istoka, ali i ostatka sveta. Dok Liban optužuje Rijad da Haririja drži protiv njegove volje, on lično kaže da je slobodan i da će se uskoro vratiti u Liban kako bi potvrdio ostavku, i to u skladu sa libanskim ustavom.

    Naš sagovornik smatra da Saudijska Arabija namerava ovim putem da isprovocira reakciju Hezbolaha kako bi se Izrael uvukao u novi sukob.

    „Dakle, da se isprovocira novi sukob između izraelske države i Hezbolaha, poput onog iz 2006 godine. Zasad su poruke koje stižu iz Libana mnogo umerenije. Vidimo da ni Izrael nije pristao na tu vrstu igre, iako sve intenzivnije razvija svoje savezništvo sa Saudijskom Arabijom, ali mislim da je svest u Jerusalimu i u Tel Avivu dovoljno zrela, da shvataju da, bez obzira na savezništvo, ne treba da igraju na način na koji Rijad pokušava da zapoveda“, kaže Starović.

    Protest u Bejrutu
    © AP Photo / Hassan Ammar

    Štaviše, libanski pokret Hezbolah smatra da prinudno zadržavanje premijera, kako tumači boravak Haririja u Rijadu, predstavlja neprihvatljivo mešanje Saudijske Arabije u unutrašnje poslove Libana.

    Starović kaže da treba imati u vidu da Liban, po prirodi državnog i društvenog uređenja, kao i svaka etnoreligijska zajednica, ima nekog svog stranog mentora, i to je nešto što funkcioniše i od formiranja Libana kao nezavisne države tridesetih godina prošlog veka.

    „Kao što nekada većinski, sada manjinski maronijski hrišćani tradicionalno traže svoju zaštitu i podršku u Francuskoj, odnosno sada na Zapadu u širem smislu, kao što muslimani šiitske škole gledaju na Iran kao na svog zaštitnika, tako u dobrom delu muslimani sunitske provenijencije, kojima pripada i premijer Hariri, svoju zaštitu traže u Saudijskoj Arabiji“, objašnjava Starović.

    Potom su usledili pritisci iz Libana, nakon čega je Hariri bio prinuđen da dâ intervju i libanskoj televiziji. Naime, on je tada izjavio da je svrha njegove ostavke bila da izazove „pozitivan šok“ u zemlji kao upozorenje na mešanje Irana koje, kako tvrdi, narušava odnose sa drugim arapskim zemljama.

    Starović, međutim, kaže da je time Hariri želeo da preispita ulogu Hezbolaha kao učesnika u libanskoj vlasti, doduše u ulozi produžene ruke Irana.

    „Mislim da je želja Saudijske Arabije bila da ovim pritiskom na Haririja izazove jednu ozbiljnu političku nestabilnost u Libanu, kako bi otvorila još jedno polje sukoba u tom velikom hladnom ratu koji se odvija na prostoru Persijskog zaliva između Saudijske Arabije i Irana. Dakle, postoji otvoren sukob preko takozvanih proksija, odnosno posrednika, i u Siriji, postoji otvoren sukob i u Jemenu, diplomatski obračun oko Katara i želja je bila da se otvori još jedan front. Prilično haotična politika Rijada“, kaže istoričar Nemanja Starović.

    Sagovornik Sputnjika dodaje i da je interesantna reakcija libanske elite — iako je društvo duboko podeljeno po sistemu konfesionalizma, gde svaka etnoreligijska zajednica ima zagarantovan broj poslaničkih mesta i političkih funkcija, većina partija zauzela je identičan stav, a to je da ne prihvata ostavku Haririja, a upravo tako je reagovala i javnost, što je, po Starovićevim rečima, nešto što Rijad nije planirao.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Liban, Izrael, Saudijska Arabija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga