17:40 13 April 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1420
    Pratite nas

    Amerikanci se ne bave održavanjem sopstvenog oružja. Postoje informacije da glavni avioni marinaca još nisu dosegli borbenu spremnost. Ne bave se ni modernizacijom one tehnike koju su kupili. Na primer, avioni F-35 takođe nisu dosegli parametre borbene gotovosti, kaže za Sputnjik Aleksej Leonkov.

    „Bez obzira na to što je Pentagon usvojio ogroman vojni budžet, koji premašuje budžete zemalja kao što su Rusija, Kina i Indija, Sjedinjene Države definitivno polako gube status najjače armije sveta“, tvrdi vojni ekspert Leonov, dodajući da deo tog novca, kao i ranije, odlazi na održavanje velikog broja vojnih baza, koje imaju u Americi i po celom svetu.

    Međunarodne vojno-pomorske vežbe Frukus 2012, američka flota
    © Sputnik / Igorь Zarembo

    „Deo novca odlazi na podršku vojnih struktura saveznika, kao što su na primer Baltičke zemlje, Ukrajina i Poljska. Takođe, određeni iznos namenjen je i za nabavku oružja potrebnu ’da se obuzda ruska agresija‘. Osim toga, SAD troše novac na razvoj novog oružja, koje uprkos prethodnoj potrošnji nisu mogli da stvore.“

    Prema njegovom mišljenju, Pentagon ne troši novac racionalno, već ga praktično rasipa.

    „Oni se ne bave osnovnim pitanjima kao što je, na primer, održavanje sopstvenog oružja. Ima informacija da glavni avioni marinaca još nisu dosegli borbenu spremnost. Ne bave se ni modernizacijom one tehnike koju su kupili. Na primer, avioni F-35 takođe nisu dosegli parametre borbene gotovosti. Ako se sve ovo navedeno sagleda, to pokazuje da oni, iako oni rešavaju neke probleme vojnim budžetom, time ne čine američku vojsku najmoćnijom armijom, kakva je ona bila devedesetih godina“, rekao je Leonkov.

    Podsetimo, Danford je rekao da su Rusija, Kina i druge zemlje izučile američke metode vođenja ratnih dejstava i razvile sopstvene mogućnosti i strategije tako da na minimum svedu prednost Vašingtona.

    „Ako kao primer uzmemo vojno-mornaričku alijansu u Evropi, Rusija shvata da su transatlantske veze izuzetno važne za nas iz ugla ispunjavanja obaveza u okviru NATO-a“, rekao je Danford.

    Američki vojnici
    © AP Photo / Shakh Aivazov

    General je naveo da je u poslednjih 10 do 15 godina američka prednost pomućena i da ona više nije od suštinske važnosti kao ranije.

    S druge strane, američki Kongres je usvojio nacrt zakona o odbrambenoj politici koji predviđa vojni budžet od 700 milijardi dolara, što je za 26 milijardi više nego što je Pentagon tražio od Bele kuće. Time je istovremeno podržan i poziv predsednika Donalda Trampa za „većom i snažnijom vojskom“.

    Predlog zakona predviđa milijarde dolara za programe raketne odbrane kako bi se SAD suprotstavile sve većoj nuklearnoj pretnji Severne Koreje, ali i za „odvraćanje Rusije“ u Evropi.

    Kongres je predlog zakona prosledio Beloj kući kako bi ga potpisao Tramp.

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je ocenilo da je američki predlog zakona o vojnom budžetu za 2018. godinu pun antiruskih stavova, da vraća zemlje na konfrontaciju iz perioda Hladnog rata i dovodi do stvaranja novih linija razdvajanja na evroatlantskom prostoru.

    Prema predloženom zakonu, 4,6 milijardi dolara moći će da budu iskorišćeni za realizaciju „Inicijative za obuzdavanje (Rusije) u Evropi“, radi jačanja osećaja bezbednosti kod „saveznika iz NATO-a“ i povećavanja „vojnog potencijala SAD u Evropi“.

    Precizirano je da od te sume sto miliona dolara može biti utrošeno na podizanje odbrambene sposobnosti tri baltičke zemlje — Estonije, Letonije i Litvanije i još 350 miliona dolara na pružanje vojne pomoći Ukrajini.

    Zakonski predlog sadrži i zabranu da Pentagon troši novac na saradnju sa ruskim Ministarstvom odbrane.

    Komentarišući nameru Vašingtona da izdvoji 4,6 milijarde dolara za „obuzdavanje Rusije“ u Evropi, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da su pokušaji suzbijanja i izolacije Rusije u vojno-političkoj, ekonomskoj i drugim sferama „apsolutno besperspektivni“, a da nikakvi pritisci neće naterati Moskvu da promeni principijalne pristupe.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    vojni budžet, naoružanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga