11:12 14 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ratko Mladić u vreme rata u BiH

    Otkucavaju poslednji sati: Hoće li presuda decenije osuditi srpski narod (video)

    © AFP 2019 / Gabriel BOUYS
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    12245
    Pratite nas

    Optužnica pred Haškim tribunalom protiv ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića je preširoka, obiluje kontradiktornostima, a posmatrano striktno sa pravne strane Tužilaštvo nije dokazalo nijednu od njenih tačaka, tvrdi Mladićev advokat Boris Zorko.

    Pred sutrašnje izricanje prvostepene presude Mladiću u Hagu, Zorko podseća da je tim branilaca tražio oslobađajuću presudu za generala, objašnjavajući da glomazna optužnica sadrži izuzetno teške optužbe koje nisu zasnovane na dokazima.

    Primera radi, u paragrafu 12 optužnice ne samo da se u učesnike udruženog zločinačkog poduhvata ubraja kompletna vojna i politička hijerarhija kakva je postojala na strani Srba u BiH i SRJ nego se pominju i lokalni bosanski Srbi što znači da je svaki pripadnik srpskog naroda na teritoriji BiH praktično učesnik u tom zločinačkom poduhvatu, kaže Zorko u emisiji „Sputnjik intervju“.

    Međutim, dodaje advokat, dokazi koji su izvedeni tokom postupka su pokazali nešto potpuno drugo — da su to tvrdnje koje nisu utemeljene na dokazima.

    „Ekspert vojnog tužilaštva je preko decenije proučavao vojnu strukturu i tražio dokaze koji mogu da povežu učesnike sa eventualnim inkriminisanim delima. Za generala Mladića, međutim, ne postoji bukvalni nijedno naređenje koje njega može da dovede u vezu sa navodnom likvidacijom, odnosno istrebljenjem sa kojim je povezan za Srebrenicu“, navodi Zorko.

    Advokat istovremeno upozorava da je u delu javnosti prekršeno elementarno pravo Mladića, a to je pretpostavka nevinosti, te da je on „osuđen i pre nego što je ušao u sudnicu“.

    Penzionisani oficir bivše JNA i haški osuđenik Veselin Šljivančanin, koji je nakon odsluženja kazne izašao na slobodu 2011. godine, kaže da ne veruje da je Ratko Mladić bilo šta skrivio, jer, kako objašnjava, zna kako su učeni i vaspitavani oficiri bivše JNA. Šljivančanin ističe da je bio u Hagu kad je Mladić doveden i da je general još tada bio bolestan.

    Prema rečima advokata Zorka, zdravstveno stanje Mladića je teško i branioci su zabrinuti zbog toga. On naglašava da Mladić nije imao posetu izabranih lekara koji bi utvrdili do koje mere je njegovo zdravstveno stanje narušeno i da li takvo zdravstveno stanje uopšte omogućava njegovo prisustvo izricanju presude.

    „Jako zabrinjava što je rizik po njegovo zdravlje znatno izraženiji u odnosu na osobe njegovog godišta, a imajući u vidu njegovo prethodno stanje nesporno treba utvrditi njegovu sposobnost da prisustvuje izricanju presude“, kaže Zorko.

    Ističe da je tim branilaca od januara ove godine uporno nastojao da pribavi kompletnu medicinsku dokumentaciju Mladića kako bi ona bila podvrgnuta testu medicinskih stručnjaka, ali da su bili suočeni sa brojnim teškoćama.

    „Nešto što je po pravilima Tribunala trebalo da bude dostavljeno u roku od 14 dana nama je dostavljeno sa višemesečnim kašnjenjem, pri čemu se tvrdilo da je to kompletna dokumentacija, a onda se ispostavilo da nije“, navodi Zorko.

    O problematičnim standardima, pa i, kako veruju u značajnom delu javnosti, nepravednom odnosu tog suda prema srpskom narodu, svedoči i podatak da je Srbima izrečeno 1.138 godina zatvora, a svim ostalim narodima ukupno tri puta manje. Na pitanje da li je to pokušaj da Hag piše neku svoju istoriju, Veselin Šljivačanin izričit je da je jedini cilj Tribunala bio da „zbriše srpski narod“, podsećajući da je taj sud oslobodio ljude poput Ante Gotovine, Ivan Markača i Ramuša Haradinaja, a osudio Srbe koji su, kako tvrdi, radili samo ono što je po zakonu, braneći svoju zemlju.

    Objašnjavajući dalji postupak, imajući u vidu da Tribunal 19. decembra završava rad, a preostale procese preuzima specijalni mehanizam, advokat Zorko navodi da, ukoliko presuda bude osuđujuća, branioci prvo najavljuju žalbu, a onda je i podnose. On ipak dodaje da ne želi da prejudicira kakva će biti presuda, jer je, tvrdi, tužilac u nekim ključnim segmentima sam sebe osporio.

    „Primera radi, utvrđeno je da je Sarajevo bilo branjeni grad, a mnogi dokazi pokazuju takođe da nije bilo prisilne deportacije muslimana sa prostora Srebrenice, već da je to naredio sam Unprofor u okviru humanitarne operacije“, objašnjava Zorko.

    Na pitanje kakve bi posledice po Republiku Srpsku i Srbiju mogle da budu ukoliko Mladića proglase krivim za genocid, za šta ga između ostalog tereti optužnica, Mladićev advokat navodi da će moguće konsekvence sigurno biti razmatrane, ali ocenjuje da je optužnica toliko široko postavljena da bi njeno prihvatanje u svim aspektima značilo jednu širu osudu.

    „Ne sme da se prenebregne ni da su ranije pravosnažne presude nesporno utvrdile da je Vojska RS vodila legitimne akcije koje po statutu Tribunala nisu kažnjive, a da je čak i aktivnost u Srebrenici pod nazivom operacija ’Krivaja 95‘ bila legitimna. Tužilaštvo čak ni ne osporava da imate legitimni vojni cilj, pa ne mislim da su velike šanse da se u sklopu svega toga postavi pitanje neke šire odgovornosti“, naglašava Zorko.

    Prema mišljenju Šljivančanina, general Mladić je „častan oficir koji je tokom svog vojevanja zaista radio na tome ne samo da se ostvare legitimni vojni ciljevi Republike Srpske, nego i da se zaštiti narod“.

    „On je do kraja rata insistirao na zakonitom postupanju i poštovanju svih pravila“, ukazao je advokat Boris Zorko.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    presuda, Haški tribunal, Ratko Mladić, Srebrenica
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga